Glavni cilj rada je da se analizira razvoj trgovinskih odnose između Kine i 16 zemalja Centralne i Istočne Evrope (CIE) u periodu 2000-2022. Naime, uz primenu gravitacionog modela, ispituju se faktori koji su direktno doprineli povećanju trgovinske razmene, uz poseban osvrt na analizu uticaja učešća zemalja CIE u formatu „16+1“. Empirijski rezultati pokazuju da ekonomski rast u NRK i CIE, uključujući članstvo zemalja CIE u EU, su imali pozitivan i značajan uticaj na razvoj bilateralne trgovine između NR Kine i CIE, a to u svim slučajevima – kada su ukupna trgovina (TT), ali takođe uvoz zemalja CIE iz NR Kine (IM), kao i izvoz zemalja CIE u Kine (EX) posmatrane kao zavisne promenljive. Učešće u formatu „16+1“ je doprinelo povećanju trgovine samo u slučaju kada je izvoz CIE u NR Kinu zavisna promenljiva, ali, u poređenju sa članstvom u EU, se ipak pokazalo kao manje značajno.

Uvod

Tokom protekle tri decenije, Narodna Republika Kina (NRK) zabeležila je nezapamćen privredni rast (UNCTAD, 2021), što je dovelo do toga da od 2012. godine bude rangirana kao najveći izvoznik na svetu i drugi najveći uvoznik na svetu (Gurría, 2014). Godine 2022, sama ukupna robna razmena NR Kine dostigla je rekordnu vrednost od 42,07 biliona juana (6,3 biliona američkih dolara) (the General Administration of Customs People’s Republic of China - GACC, 2023).

U skladu sa svojim ekonomskim usponom, NRK je značajno ojačala svoje ekonomske veze sa Centralnom i Istočnom Evropom (CIE). Inicijativa „16+1“³⁶, formirana 2012. godine sa ciljem da unapredi ekonomske, trgovinske, političke i kulturne veze između NR Kine i CIE, posebno je doprinela unapredjenju saradnje (Bodroža i Kolavčić, 2022). NRK je dala prioritet ulaganjima u sektor privrede a posebno u zemljama CIE u kojima postoji potreba za dugoročnim ulaganjima (tj. infrastruktura, energetika, telekomunikacije i poljoprivreda) (Yue, 2018). Štaviše, inicijativa nastoji da umanji trgovinske barijere između NRK i CIE kako bi se poboljšao pristup tržištu i potkrepio novi trgovinski potencijal. Inicijativa je takođe pomogla da CIE prevaziđe dugotrajne efekte finansijske krize iz 2008. godine privlačenjem priliva stranog kapitala (Matura, 2019; Szunomár, 2019). Kako su zaključili Vangeli i Pavlićević (2019), kao i Zakić (2020), globalna finansijska kriza iz 2008. bila je „prava prilika“ i prekretnica u razvoju odnosa CIE i NRK. Usled trgovinske neravnoteže sa NR Kinom i njihovog statusa kao sekundarnih ekonomija unutar EU, mnoge zemlje CIE pozdravile su kineske investicije i poboljšanje veza sa NRK, videvši to kao mogućnost za razvoj infrastrukture i otvaranje pristupa neiskorišćenim novim tržištima (Szczudlik, 2019).

Osnaživanje odnosa između CIE i NR Kine po pokretanju formata „16+1“ dovelo je do bržeg širenja bilateralne trgovine. Prema GACC, bilateralna trgovina između CIE i NR Kine stabilno je rasla od 2012. do 2022. godine (u proseku 8,1% godišnje). Ukupna vrednost robne razmene ostvarene između CIE i NRK 2022. godine je dostigla 158 milijardi američkih dolara, što je povećanje od 7% na godišnjem nivou i više nego dvostruki porast u odnosu na 2012. godinu kako u pogledu izvoza, tako i u pogledu uvoza. Bez obzira na to, robna razmena dovela je do disbalansa, jer je uvoz iz NRK u zemlje CIE porastao mnogo više nego izvoz (2,6 puta naspram 1,7 puta).

Uprkos sveukupnom rastu trgovine i saradnje, usled toga su se javili mnogobrojni izazovi koji sprečavaju razvoj efikasnije trgovine na štetu zemalja CIE. Među ostalim ključnim pitanjima, strateška orijentacija NRK ka dugoročnom povećanju izvoza domaćih proizvoda u odnosu na uvoz energije i minerala umanjila je ukupan uticaj CIE usled asimetrije u privrednoj moći i značajno je narušila trgovinsku ravnotežu u korist NRK. Tokom 2022. godine samo četiri od šesnaest zemalja CIE (Poljska, Rumunija, Letonija i Albanija) zabeležile su smanjenje u svom trgovinskom deficitu u odnosu na prethodnu godinu. Preostalih dvanaest zemalja je u toku istog perioda zabeležilo progresivno povećanje trgovinskog deficita sa NR Kinom.

Format „16+1“ se takođe suočio sa izazovima u vidu rastućih negativnih percepcija NRK u nekim delovima CIE. Baltičke zemlje, Češka i Slovačka su, recimo, kritikovale NRK zbog njene "diplomatije vuka ratnika", njene politike "jedne Kine" prema Tajvanu, kao i zbog njenih loših rezultata u oblasti poštovanja ljudskih prava i relativno visoke korupcije (Kavalski, 2022). Prema zvaničnom saopštenju da su se njihovi strateški ciljevi udaljili od formata „16+1“ , Litvanija se 2021. godine povukla iz inicijative „16+1“ , a njen primer su 2022. godine sledile Letonija i Estonija. Zabrinutost se javila i u nekim drugim zemljama CIE, prvenstveno zbog nedovoljnog broja investicionih projekata i opšteg nezadovoljstva (Salát, 2022).

Imajući u vidu da bi porast obima trgovine mogao da unapredi ekonomsku saradnju i dovede do pozitivnog neto efekta po privredni rast za sve zemlje učesnice (Jovičić et al., 2020), od ključnog je značaja da se analizira da li je učešće u inicijativi „16+1“ direktno doprinelo povećanju trgovinske razmene između CIE i Kine ili su drugi faktori imali značajan uticaj. Samim tim, primenom gravitacionog modela koji se uobičajeno koristi u analizama međunarodne trgovine, svrha ove studije je da se ispitaju bilateralni trgovinski odnosi između NRK i 16 zemalja CIE u periodu od 2000. do 2022. godine.

Struktura rada je sledeća. Nakon uvoda, u drugom delu je predstavljen pregled literature, dok je u trećem delu opisana metodologija. Četvrti deo predstavlja rezultate istraživanja. U poslednjem delu je predstavljena diskusija kao i zaključna razmatranja.

Pregled literature

Saradnja između NRK i CIE

Uspostavljanje veza između CIE i NR Kine otvorilo je nove debate koje uključuje nove komparativne sub-regionalne i sub-nacionalne analize (Bharti, 2022). Pored brojnih studija koje ispituju „16+1“ i odgovarajuću ekonomsku u političku pozadinu uključenosti kako CIE, tako i NR Kine (Turcsányi et al., 2014; Vangeli i Pavlićević, 2019), istraživači su analizirali i odnose između NRK i CIE u kontekstu inicijative “Pojas i put”, imajući u vidu da su i ova inicijativa i format

„16+1“ povezane jer se obe fokusiraju na povećanje povezanosti i produbljivanjem saradnje (Matura, 2016; Pepermans, 2018; Szunomár, 2019).

Što se tiče razvoja ekonomske saradnje između NR Kine i CIE koja potiče iz

„16+1“, studije su uglavnom istraživale razvoj investicija ili trgovinskih odnosa. Na primer, Šteinbuka et al. (2017) istražujući nedavne investicione trendove između EU i Kine, zajedno sa trgovinskom saradnjom i pitanjima ekspanzivnog rasta saradnje između CIE i NRK (koje uključuju platformu „16+1“), tvrde da investicije NRK i dalje ostaju umerene, a praćene su povećanim trgovinskim 

deficitom. Isto tako, Grieger (2018) zaključuje da je trgovina između NR Kine i CIE doživela značajan rast, ali prevashodno u korist NR Kine. Grieger (2018) takođe primećuje da kineske SDI predstavljaju neznatan udeo u ukupnim SDI uprkos velikoj koncentraciji u najvećim zemljama CIE.

Andrijauskas et al. (2020), istražujući odnose NR Kine i CIE, ukazuju na skroman ekonomski uticaj NR Kine na zemlje CIE jer se one prvenstveno oslanjaju na trgovinu i investicije sa EU i drugim razvijenim zemljama. Slično tome, na osnovu detaljnog empirijskog istraživanja, Matura (2019) nije pronašao dokaze o snažnijem uticaju intenziviranja trgovinskih odnosa između NRK i CIE, primećujući slabu korelaciju između trgovine i nivoa političkih odnosa.

Uprkos značajnom razvoju saradnje NR Kine sa CIE, Horváth (2020, str. 642) smatra da je „u poređenju sa drugim multilateralnim odnosima, značaj saradnje CIE i NRK manji od druge multilateralne saradnje“, zaključujući da je zabrinutost zemalja Zapadne Evrope od proširenja saradnje CIE i NRK, i da su dosta preuveličani.

Inače, moglo bi se primetiti, da je većina autora saglasna (Gigov i Poposka, 2022; Stanojević et al., 2021; Szunomár et al., 2020; Jaklič i Svetličič, 2019; Jaćimović et al. 2018; Yue, 2018; i drugi) da, uprkos tome što su NRK i CIE značajno unapredile međusobnu saradnju, kao i trgovinu tokom poslednje decenije, visoka očekivanja u pogledu koristi od realizacije inicijative “16+1“ nisu bila u potpunosti ispunjena

Gravitacioni model

Otkako je prvobitno uveo svoju formulaciju davne 1962. godine, model gravitacije je služio kao koristan alat u analizi međunarodne trgovine. Međutim, zbog neadekvatnosti njegovog teorijskog okvira, formalnih matematičkih izvođenja i dokaza, primena modela u društvenim i naučnim istraživanjima je bila raznovrsna, a ostaje predmet dalje diskusije (Li et al., 2020). Anderson (1979) i Bergstrand (1985) dali su značajan doprinos formulaciji modela i njegovom teorijskom temelju: dok je Bergstrand obezbedio mikroekonomsku osnovu modela tako što je povezao bilateralnu trgovinu i teoriju, a istovremeno je uključio i ekonomsku ponudu. Anderson je sledio pristup diferencijaciji proizvoda postavljajući prve teorijske temelje za gravitacionu jednačinu kao ekonomista (Shahriar et al., 2019).

Gravitacioni model danas ima široku primenu u raznim empirijskim analizama (Van Bergeijk i Brakman, 2010; De Benedictis i Taglioni, 2011; Krisztin i Fischer, 2015; Narayan i Nguyen, 2016; Irshad et al., 2017; Shahriar et al., 2019; Kohl, 2019; Martin i Pham, 2020; Golovko i Sahin, 2021; Yotov, 2022) kako bi se lakše objasnili i predvideli tokovi trgovine između zemalja i ponudio uvid u relativnu važnost faktora kao što su veličina ekonomije i udaljenost za oblikovanje obrazaca međunarodne trgovine, čime je učvršćen položaj ovog modela kao vrednog resursa za kreatore politika i firme koje učestvuju u međunarodnoj trgovini.

Oslanjajući se na širok spektar ekonomskih pokazatelja, kao i na fizičku udaljenost između privreda koje se analiziraju, gravitacioni model se u velikoj meri primenjuje u analiziranju i predviđanju tokova bilateralne trgovine (Head i Mayer, 2014). Gravitacioni model inkorporira nekoliko metodoloških i teorijskih dostignuća, uključujući i nove aproksimacije za tržišne prepreke, kao i mere za analiziranje ekonomske udaljenosti i stranih direktnih ulaganja (Van Bergeijk i Brakman, 2010). Zbog kapaciteta koje ima kao analitički alat, gravitacioni model se koristi u raznim analizama u oblasti međunarodnih migracija (Beine et al., 2016), poljoprivrede i stočarstva (Atif et al., 2017; Luo i Tian, 2018), zdravstva (Teow et al., 2018), turizma (Santana-Gallego et al., 2016) i investicija (Chang, 2014). Međutim, i dalje se prvenstveno koristi u istraživanjima u oblasti međunarodne trgovine, pre svega sa ciljem uračunavanja međunarodnih tokova kapitala i radne snage (Zhou et al., 2019). Ovaj model se može primeniti i za utvrđivanje ekonomskih odnosa između dve zasebne privrede ili zemlje, kao što je, na primer, obim u kojem su sankcije i cene nafte uticale na spoljnu trgovinu između Rusije i Irana u periodu od 1994. do 2013. godine (Rasoulinezhad, 2016). Primenom pojednostavljenog gravitacionog modela na baltičke države (Estoniju, Letoniju i Litvaniju), Byers et al. (2000) su utvrdili da su se njihovi međusobni trgovinski tokovi ne samo smanjili, već su se proširili i na druge bivše države SSSR-a. Proučavajući raspad SSSR-a, Xuegang et al. (2008) su koristili tri objašnjavajuće promenljive (BDP, BDP po glavi stanovnika i šangajske organizacije za saradnju (ŠOS) – za koje je sve utvrđeno da su značajne), da razviju gravitacioni model za bilateralnu trgovinu regiona Sinđan.

Nedostatak jedinstvenog konsenzusa o ekonometrijskoj specifikaciji gravitacionog modela ostavlja prostora za debatu. Međutim, upotreba panel podataka i dalje može predstavljati značajne prednosti zbog svoje mnogo veće veličine uzorka u odnosu na studije poprečnog preseka ili vremenskih serija, jer poboljšava preciznost procene regresije. Korišćenje panel podataka takođe može doprineti ublažavanju problema pristrasnosti rezultata usled izostavljenih promenljivih i heterogenosti, koji se često javljaju u istraživanjima poprečnog preseka. Štaviše, preporučuje se primena panel podataka za procenu gravitacionog modela međunarodne trgovine jer bi izostavljanje značajnih varijabli takođe moglo da generiše pristrasne rezultate i pogrešne zaključke (Pesaran, 2015).

Metodologija

Da bi se istražio uticaj formata „16+1“ na razvoj trgovinskih tokova između NRK i CIE, primenjen je pristup gravitacionog modela zasnovan na Tinbergen-ovom (1962) osnovnom obliku:

Gde je Yij obim bilateralne trgovine između zemlje i i zemlje j. Zi i Zj je BDP zemlje i i zemlje j, Dij je rastojanje između zemlje i i zemlje j.

Osnovne jednačine proširenih gravitacionih modela primenjenih u ovom istraživanju ocenjene su na sledeći način:

gde je Yij,t ustvari EXij,t, tj. obim izvoza iz CIE zemalja u NRK, zatim IMij,t, tj. obim uvoza iz NRK u zemlje CIE, i TTij, tj. ukupan obim bilateralne trgovine između zemlje i i zemlje j, respektivno, i=1 (Kina), j=2,3,4,…,17 (CIE zemlje). Zit je kineski BDP u godini t. Zjt je BDP zemlje j u godini t. Dij je rastojanje u kilometrima između Kine i zemlje j, t=2000, …, 2022. COOPij je dummy promenljiva za učešće u formatu “16+1“ . EUij je dummy promenljiva za učešće u Evropskoj uniji. εijt, ζijt, ξijt, χijt su članovi greške. Za ocenu parametara u modelima korišćena je metoda najmanjih kvadrata.

Godišnji podaci za promenljive su prikupljeni iz različitih izvora: UN Comtrade za bilateralne trgovinske tokove, Svetska banka za BDP i Great Circle Distance data za udaljenost između glavnih gradova. Analizom su obuhvaćene godine od 2000 do 2022, a skup panel podataka se sastoji od 17 zemalja sastavljenih od 16 zemalja CIE (Albanija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Hrvatska, Češka, Estonija, Mađarska, Letonija, Litvanija, Crna Gora, Severna Makedonija, Poljska, Rumunija, Srbija, Slovačka i Slovenija) i NRK.

Rezultati

U tabeli 1 je prikazana deskriptivna statistika za korišćene promenljive. Kako su vrednosti za srednju vrednost i medijanu za sve promenljive, isključujući dummy promenljive, veoma slične, to ukazuje da su promenljive normalno raspoređene. Shodno tome, dummy promenljive nemaju normalnu raspodelu, jer srednje vrednosti i medijana ovih varijabli značajno odstupaju. Najveću standardnu devijaciju ima promenljiva EX, što ukazuje da je izvoz veoma varijabilan u odnosu na sve druge korišćene promenljive. Međutim, promenljiva D ima najmanju standardnu devijaciju, što je i očekivano, jer je rastojanje najmanje varijabilno u odnosu na sve druge korišćene promenljive.

Tabela 1: Deskriptivna statistika

U tabelama od 2 do 4 predstavljeni su ocenjeni parametri na osnovu procene uticaja formata „16+1” na NRK-CIE trgovanje. Rezultati pokazuju da je svih dvanaest regresija statistički značajno i da se podaci dobro uklapaju u modele, prema F- statistikama i R², respektivno.

Tabela 2: Regresiona analiza: zavisna promenljiva je EX

Tabela 3: Regresiona analiza: zavisna promenljiva je IM

Tabela 4: Regresiona analiza: zavisna promenljiva je TT

Kada su ukupna trgovina (TT) i uvoz (IM) zavisne promenljive, tada su BDP za NRK i BDP zemalja CIE, udaljenost između Kine i CIE, i članstvo u EU statistički značajne promenljive na nivou od 1% poverenja, dok učešće u „16+1“ formatu izgleda neznačajno. Kada je izvoz (EX) zavisna promenljiva, onda je, pored statističke značajnosti BDP-a i za NRK i za zemlje CIE, članstvo u EU je statistički značajno na nivou poverenja od 1%, dok je dummy promenljiva za učešće u formatu „16+1“ statistički značajna na 10% poverenja, kada regresioni model uključuje sve promenljive. Međutim, rastojanje između CIE i NR Kine je neznačajno u ovom slučaju.

Diskusija i zaključci

Širenje uticaja NRK na globalnom nivou imalo je efekta i na promene trgovinskih tokova širom sveta, uključujući region Centrale i Istočne Evrope. Isto tako, inicijativa „16+1“ dočekana sa pretpostavkom da će poboljšati bilateralne trgovinske odnose i podstakne trgovinske tokove. Uz primenu gravitacionog modela, nastojali smo da ispitamo da li je inicijativa „16+1“ generisala povećanu trgovinu između NR Kine i CIE.

Prema rezultatima analize, promenljive koje utiču na bilateralnu trgovinu NRK- CIE (ukupna trgovina, izvoz i uvoz) jesu BDP NR Kine i njenih partnerskih zemalja, kao i članstvo u EU. Ovi nalazi impliciraju da ekonomski rast u NRK i CIE, uključujući članstvo u EU, imaju značajan pozitivan uticaj na bilateralne trgovinske tokove između analiziranih ekonomija.

Kada je reč o ukupnoj trgovini i uvozu iz NRK, udaljenost ima negativan uticaj na bilateralnu trgovinu, dok učešće u formatu „16+1“ nije značajno. Nalazi takođe sugerišu da članstvo u EU pozitivno utiče na povećanje obima trgovine. Ovo se može objasniti dubljom i dugotrajnijom saradnjom između NR Kine i EU, kao i činjenicom da zemlje CIE koje su istovremeno članice EU su posebno privlačne za NRK, čiji jedan od primarnih ciljeva jeste ulazak na zapadnoevropska tržišta.

Posmatrajući izvoz zemalja CIE u NRK, došlo se do zaključka da članstvo u EU i učešće u formatu „16+1“ su doprineli povećanju obima trgovinskih tokova, s obzirom na to da promenljive imaju pozitivne i statistički značajne vrednosti. Ipak, na osnovu analiziranog modela procenjuje se da je članstvo u EU značajnije u smislu svog uticaja na rast bilateralne trgovine od učešća u „16+1“. Razlog može biti to da, sem dublje saradnje između NRK i EU koja je već bila pomenuta ranije, zemlje CIE koje su članice EU imaju prednost u poređenju sa zemljama koje još nisu pristupile Uniji zahvaljujući boljoj politici podrške izvoza, kao i lakšem pristupu globalnim lancima vrednosti.

Rezultati studije korespondiraju sa nalazima Stanojevića i Qiu (2022) koji su došli do zaključka da članstvo u EU ima pozitivan i značajan uticaj na rast trgovine između NR Kine i zemalja CIE. Naši rezultati se takođe poklapaju sa rezultatima Stanojevića et al. (2021) koji tvrde da ne postoji dovoljno dokaza da je saradnja u okviru inicijative „16+1“ dovela do značajnog porasta trgovinskih tokova između zemalja CIE i NRK. Pored toga, naša studija otkriva statističku značajnost dummy varijable „učešće u „16+1“ na nivou poverenja od 10% u slučaju kada je izvoz (EX) zavisna varijabla, što je u korelaciji sa rezultatima Jovičić i Minović (2021).

Govoreći o rezultatima, treba imati u vidu to da sprovedena studija ima određena ograničenja. Kao prvo, uprkos dobrim pokazateljima empirijske analize, procena bilateralne trgovine pomoću gravitacionog modela i dalje nema čvrste teorijske osnove, što implicira neophodnost njenog unapređenja. Drugo, metoda najmanjih kvadrata korišćena u studiji može biti nedosledna u pogledu prisustva heteroskedastičnosti (Santos Silva i Tenreiro, 2006) kojoj bi trebalo u budućim istraživanjima suprotstaviti metode nelinearne estimacije. Treće, ograničen izbor faktora koji utiču na trgovinu NRK-CIE je bio posmatran u ovoj studiji. Stoga, sveobuhvatnija analiza koja uključuje dodatne faktore i promenljive bi mogla doprineti verodostojnosti rezultata u budućim istraživanjima. Na kraju, zemlje CIE su razmatrane u celini; buduća istraživanja bi trebalo da analiziraju trgovinu između NR Kine i pojedinih zemalja CIE kako bi se bolje utvrdili faktori koji su doprineli povećanju uvoza i izvoza.

Zahvalnica

Istraživanje predstavljeno u ovom radu finansiralo je Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Republike Srbije, po osnovu ugovora br. 451-03- 47/2023-01/200005. Istraživanje je takođe zasnovano na radu u okviru COST Akcije CA18215, uz podršku COST (Evropska Saradnja u Nauci i Tehnologiji).