Tržište rada i dalje teži dostizanju punog stepena rodne ravnopravnosti, pa je stoga predmet ovog rada rodna ravnopravnost na tržištu rada u sektoru turizma, kao sektora u kome dominira ženska radna snaga. Cilj rada predstavlja istraživanje pojedinih indikatora rodne ravnopravnost na tržištu rada u turističkom sektoru u Srbiji. Kako bi se postigao ovaj cilj prvobitno je istraživana postojeća domaća i strana literatura, te potom vršeno empirijsko istraživanje kvantitativnih pokazatelja rodne ravnopravnosti. Istraživanje, vršeno anketnim upitnikom, obuhvatilo je 223 žena i muškaraca zaposlenih u sektoru turizma. Istraživanjem je ispitivano postojanje razlike između zaposlenih muškaraca i žena prema dostignutom stepenu obrazovanja, vrsti radne pozicije i diskriminaciji na radu. Upitnikom su ispitivani i stavovi muškaraca i žena u vezi rodne ravnopravnosti na radu. Rezultati istraživanja ukazuju na postojanje rodne neravnopravnosti među zaposlenim u turističkoj privredi. Zaključak istraživanja upućuje na naučni i praktični doprinos temi rodne ravnopravnosti na tržištu rada.

Uvod

Određeni obrasci zapošljavanja klasifikuju turizam kao žensku industriju. Najveći udeo radne snage u turističkom sektoru na globalnom nivou čine žene (Baum, 2013; Globalni izveštaj o ženama u turizmu, 2019). Međutim, njihova pozicija je daleko od idealne. Turistički radnici, bez obzira na pol, se suočavaju sa brojim izazovima pristojnog rada, koji uključuju visoku učestalost neformalnih radnih odnosa, nesigurnost pri zapošljavanju, ograničene mogućnosti za napredovanje, ograničenu autonomiju radnog mesta, ograničenu socijalnu zaštitu i loše uslove rada (ILO Guidelines on Decent Work and Socially Responsible Tourism, 2017; Winchenbach et al., 2019), kao i niže plate od radnika u drugim sektorima (Brandt, 2018; Casado-Díaz, Simon, 2016; Lillo- Bañuls, Casado-Díaz, 2015;

Silva, Guimar ˜aes, 2017). Većinsko učešće ženske radne snage u sektoru turizma znači da je veća verovatnoća da će se žene suočiti sa neadekvatnim radnim uslovima.

Žene u Republici Srbiji su i dalje ekonomski zavisne od muškaraca, čime se umanjuje njihov položaj i značaj u domaćinstvu i široj društvenoj zajednici. Prema podacima za 2019. godinu, 11,1% žena je nezaposleno, naspram 9,8% muškaraca, dok je stopa neaktivnosti žena, čak 52,9%, naspram 37,3% muškaraca, i to najčešće zbog brige o deci i starijim članovima porodice, kojima je potrebna nega (Ivanov, 2020). U svakom regionu sveta, žene neproporcionalno mnogo više rade neplaćene poslove u kući i poslove u vezi nege dece u odnosu na muškarce (International Labour Organization, 2018). Takođe, žene su još uvek u velikoj meri nedovoljno zastupljene u rukovodećim pozicijama, a postoje i izveštaji o značajnim rodnim razlikama u izboru posla, novčanim beneficijama, razvoju zaposlenih, preduzetništvu i pristupu imovini, finansijama i vlasništvu nad prirodnim resursima (Kieran et al., 2015; International Labor Organization, 2016; Seguino, 2016; Cuberes et al., 2019; Morsi, 2020).

Ovaj rad ima za cilj da kroz istraživanje indikatora rodne ravnopravnosti na tržištu rada u sektoru turizma da svoj doprinos istraživanjima na ovu temu. Rad je podeljen u nekoliko delova. Kroz pregled literature postavljene su hipoteze istraživanja. Naredni odeljci se bave metodologijom istraživanja, rezultatima i diskusijom dobijenih rezulatata, dok je završni deo ovog rada rezervisan za zaključke sa ograničenjima studije i preporukama za buduća istraživanja.

Pregled literature

U saktoru turizma dominira ženska radna snaga. Svetska turistička organizacija izveštava da žene čine 54% zaposlenih u turizmu na globalnom nivou, a u mnogim zemljama stopa zaposlenosti žena u turizmu je iznad prosečne stope ostalih sektora (Global Report on Women in Tourism, 2019). Međutim, iako žene predstavljaju većinu turističkih radnika one su, uglavnom, gurnute na niže pozicije, nedovoljno su zastupljene na višim rukovodećim pozicijama, zarađuju manje od muškaraca, imaju nesigurnije poslove i slično (Baum, 2013; Global Report on Women in Tourism, 2019; Hutchings, Moyle, Chai, Garofano, Moore, 2020). Turizam ima potencijal da osnaži žene, ali zapošljavanje u turizmu nije izolovano od tržišta rada (Jackman, 2022), pa sposobnost turizma da olakša ekonomsko osnaživanje žena i promoviše rodnu ravnopravnost u velikoj meri zavisi od toga koliko su rodne norme duboko ugrađene u društveni, politički i pravni pejzaž (Monney, 2018). Čak i u najrazvijenijim ekonomijama, kvalitet posla u turizmu se razlikuje između muškaraca i žena, s tim što žene trpe rodnu diskriminaciju, tako što imaju lošije uslove rada u odnosu na svoje muške kolege (Santero-Sanchez, Segovia-Pérez, Castro-Nuñez, Figueroa-Domecq, Talón- Ballestero, 2015; Baum, 2015). Koncentracija žena u uslužnom sektoru i posebno, na niskokvalifikovanim poslovima u okviru ovog sektora dovela je do tzv. „postindustrijskog proletarijata”, koji je posebno ranjiv na eksploataciju (Abrantes, P., Abrantes, M., 2014).

Prvi globalni izveštaj o ženama u turizmu (Global Report on Women in Tourism, 2011) utvrdio je da žene čine veliki deo formalne radne snage u turizmu; da su dobro zastupljene na poslovima na nivou usluga i službenika, ali da su slabo zastupljene na profesionalnim nivoima, te da žene u turizmu obično zarađuju 10% do 15% manje od svojih muških kolega. Međunarodna kancelarija rada je isto tako, pre više od jedne decenije, istakla izazove sa kojima se suočavaju žene na radnim mestima u hotelskoj industriji, pri čemu je zabeležila sledeće: „razlika između kvalifikacija i radnog mesta se uočava na primeru žena, koje čine 60-70% radne snage, pri čemu postoji tendencija da nekvalifikovane i polukvalifikovane osobe ženskog pola rade na najugroženijim poslovima, gde je velika verovatnoća da će iskusiti gore uslove rada, imati nejednake mogućnosti ili biti izložene nasilju, eksploataciji, stresu i seksualnom zlostavljanjuˮ (Baum, Wolfgang, 2010). Međutim, u poslednjih deset godina došlo je do suštinskih promena, koje se odnose na postojanje veće svesti o pitanjima rodne ravnopravnosti; pojačanoj zaštita žena u turizmu; ulaganju napora da se uhvati u koštac sa jazom u platama između polova u sektoru i sve se više poklanja pažnje rešavanju prava žena na zapošljavanje (Global Report on Women in Tourism, 2019).

Tržište rada i dalje je podeljeno na ženske i muške poslove, a ženama je otežan pristup rukovodećim pozicijama (Ahrens, Scheele, 2021). Uslužni sektor je polarizovan na poslove sa visokom i niskom kvalifikacijom (Blackburn et al. 2002), koji zahtevaju atribute koji se stereotipno označavaju kao ženski, kao što su na primer briga i negovanje (Anker 1997; Charles, Grusky 2004; Estevez-Abe 2005). Pol uslovljava strukturu zanimanja u hotelima, što stvara vertikalnu podelu rada, prema kojoj žene uglavnom prihvataju poslove sa lošijim platama i radnim uslovima od muškaraca, i horizontalnu podelu rada, prema kojoj su žene koncentrisane na najniže plaćenim poslovima (Huete, Brotons, Sigüenza, 2016). Rodna podela uloga, se iz porodične sfere preslikava na profesionalnu, pa žene češće nego muškarci, obavljaju poslove spremanja, čišćenja, pranja, peglanja i slično, dok se muškarci, češće od žena, regrutuju za poslove bel-boja, vozača, čuvara, nosača, poslove transporta i slično. Žene se takođe, češće od muškaraca nalaze na poslovima turističkih vodiča, domaćica hotela, agenata prodaje u turističkim agencijama i drugo. Iako većina žena zaposlenih u hotelskoj industriji smatra da rod nije važan za obavljanje delatnosti u hotelijerstvu i da se prilikom regrutovanja novih kadrova ne uzima u obzir rodna pripadnost, istraživanje rodne ravnopravnosti u turističkom sektoru u Vojvodini (Srbija) ipak potvrđuju stereotipe, pa tako čak 83% ispitanica smatra da neki poslovi više odgovaraju muškarcima (konobar, stolar, bravar, električar, šofer, obezbeđenje), a drugi ženama (kuvarica, sobarica, hotelska domaćica, spremačica, recepcionerka) (Garača, Vukosav, Curaković, Bradić, 2020).

Istraživanja o rodnoj ravnopravosti na radu navode da u većini sektora rukovodeće pozicije i dalje drže stariji muškarci, dok mnoge karijere žena stagniraju na srednjim menadžerskim pozicijama (Jyrkinen, 2014). Izveštaj Svetskog ekonmskog foruma o globalnom rodnom jazu (Global Gender Gap Report; 2018) procenjuje da će biti potrebne 202 godine da se postigne rodna ravnoteža u salama za sastanke. Generalno, muškarci i dalje dominiraju većinom odbora kompanija širom sveta (Freund, Hernandez-Maskivker, 2021). Brojčana superiornost žena na turističkim pozicijama ne odražava se u tehničkom rukovodstvu ili menadžmentu sektora (Baum, 2013). Žene su nedovoljno zastupljene na izvršnim nivoima, a one koje jesu na izvršnim poslovima, pretežno su zaposlene u mikroorganizacijijama i sopstvenim preduzećima (Morgan, Pritchard, 2019). U međunarodnom ugostiteljstvu žene i dalje zauzimaju manje od 40% svih rukovodećih i nadzornih funkcija, od čega manje od 20% u generalnom menadžmentu, identifikovane su kao vlasnice u manje od 20% ugostiteljskih objekata i samo oko 10% kao vlasnice hotela širom sveta, i čine između 5% i 8% članova korporativnog odbora hotelijerskih preduzeća (Obadić, 2016). Istraživanje spovedeno u Španiji, jednoj od najrazvijenijih turističkih destinacija, govori da žene zaposlene u smeštaju, turističkim agencijama, turoperatorima i vazdušnom saobraćaju čine 57% od ukupnog broja radnika u ove tri industrije, ali samo trećinu visokorangiranih pozicija zauzimaju žene, a samo 3% žena postaju izvršni direktori turističkih kompanija (Hosteltur, 2019). Istraživači, organizacije i pojedinci često se pozivaju na stakleni plafon nevidljivih barijera, koje sprečavaju žene da se podignu na vrh rukovodećih pozicija, uprkos tome što imaju veštine, iskustvo i kvalifikacije jednake muškim kolegama (Hutchings, Moyle, Chai, Garofano, Moore, 2020).

Još pre više od 20 godina istraživanja su ukazivala i na značajne razlike u prihodima, između muškaraca i žena zaposlenih u turističkom sektoru, prema kojima su žene zarađivale manje od svojih muških kolega (Biswas, Cassell, 1996; Purcell, 1996; Sparowe, Iveson, 1999). Iako se sa protokom vremena razlika između polova smanjuje, ona i dalje ostaje važan faktor nejednakosti na tržištu rada. Žene se i dalje susreću za manjim zaradama za rad iste ili slične vrednosti u odnosu na muškarace. Kasnija istraživanja, takođe ukazuju da pored toga što žene zauzimaju više radnih mesta u hotelijerstvu i dalje zarađuju manje (Baum, 2013), te da su veće razlike u platama između muškaraca i žena na istim ili sličnim pozicijama (Evers, Sieverding, 2014). Ipak, ohrabrujuća je činjenica da je, ipak razlika u platama među polovima u turizmu niža, nego u ostalim industrijama (Global Report on Women in Tourism, 2019).

Usled lošijih osnovnih pokazatelja na tržištu rada, kao i relativno nižih zarada u odnosu na muškarce, koje su delimično posledica i diskriminacije, žene sačinjavaju apsolutno najširu ranjivu grupu, odnosno najbrojniju grupu, čiji članovi imaju osetljiv položaj na tržištu rada (Aleksić, Vuksanović, 2017). Prema Kolinu  (2009)  Srbija  pripada  zemljama  sa  visokim  stepenom  rodne neravnopravnosti na tržištu rada koji karakteriše: opadajuća stopa aktivnosti žena i visoka stopa nezaposlenosti; ekstremno nizak stepen zastupljenosti žena na rukovodećim pozicijama, dobro plaćenim i prestižnim poslovima; nasleđeni stereotipi u izboru zanimanja, te podela na „muška” i „ženska” zanimanja; visok udeo žena bez redovnih ličnih prihoda; niže zarade žena u poređenju sa zaradama muškaraca; duže čekanje na posao; visok rizik od siromaštva; težak položaj marginalizovanih grupa žena; ozbiljna eksploatacija ženskih resursa u privatnom domenu i težak teret reproduktivne uloge; patrijarhalno nasleđeni obrasci o mestu žene u porodici i društvu, održavanje tradicionalizma i u modernim uslovima i drugo. Istraživanje domaćih autora o rodnim nejednakostima zaposlenih u sektoru turizma ukazuje da žene, iako preovlađuju u ukupnom broju zaposlenih zauizimaju niže radne pozicije, zarađuju manje, te njihove zarade sporije rastu od zarada muškaraca (Garača et al., 2019; Garača, Vukosav, Curaković, Bradić, 2020). Prema istom istraživanju, udeo visoko obrzovanih žena tokom čitavog perioda posmatranja bio je veći od udela visokoobrazovnih muškaraca, no i pored toga njihov broj na rukovodećim pozicijama bio je manji u odnosu na muškarce.

Na osnovu napred navedenog, postavljeno je nekoliko hipoteza:

H1 - Žene u sektoru turizma imaju viši nivo obrazovanja od svojih muških kolega.

H2 - Žene u sektoru turizma su zaposlene na nižim radnim pozicijama u odnosu na muškarce.

H3 - Žene u sektoru turizma su češće izložene diskriminaciji na radnom mestu nego muškarci.

H4 - Stavovi u vezi rodne ravnopravnosti na radu se razlikuju u odnosu na pol.

Metodologija istraživanja

Istraživanje je vršeno online anketnim upitnikom, koji je kreiran korišćenjem Google forms i distribuiran na e-mail adrese i preko Facebook grupa zaposlenima u privrednim društvima iz oblasti turizma. Istraživanje je obuhvatilo uzorak od 223 ispitanika zaposlenih na različitim pozicijma. Anonimnost ispitanika je bila zagarantovana. Istraživanje je sprovedno u periodu od juna do septembra 2019. godine, što ujedno predstavlja poslednju godinu pre kovid pandemije, kada tržište rada u sektoru turizma nije bilo pogođeno velikom krizom. Uzorkom su obuhvaćeni ispitanici svih starosnih dobi, koji su u trenutku anketiranja bili u radnom odnosu u organizacijama turističke privrede vrste: ugostiteljski objekti za smeštaj i ishranu; turističke organizacije na svim nivioma; turističke agencije; organizacije za prevoz putnika u turizmu; turistički vodiči i turistički pratioci. Socio-demografske karakteristike ispitanika prikazne su u tabeli 1.

Anketni upitnik sastojao se od pitanja podeljenih u četiri celine: opšta pitanja, kojima se definišu socio-demografske karakteristike ispitanika; pitanja u vezi trenutnog zaposlenja, kojima se definišu karakteristike i specifičnosti uslova rada ispitanika; pitanja kojima se istražuju stavovi ispitanika u vezi doživljenih diskriminacionih iskustava na radnom mestu i pitanja koja se odnose na istraživanje stavova o rodnoj ravnopravnosti.

Tabela 1. Socio-demografska struktura ispitanika (n =223)

Izvor: Istraživanje autorke.

U analizi rezultata dobijenih na osnovu sprovedenog empirijskog istraživanja korišćena je statistička analiza podataka pomoću programa SPSS 23.0. Prilikom obrade podataka korišćeni su sledeći metodološki postupci: aritmetička sredina, standardna devijacija, frekvencije i procenti; zatim parametrijska tehnika T-test-a za nezavisne uzorke, kojim je vršeno testiranje značajnosti razlika između aritmetičkih sredina posmatranih pojava i neparametrijske tehnike: Hi-kvadrat test, Kolmogorov-Smirnov i Šapiro-Vilk test.

Rezulatati istraživanja i diskusija

Podaci prikazani u tabeli 2 pokazuje da više od polovine ispitanika (54,7%) poseduje visoko obrazovanje, a čak 20,2% spada u grupu sa završenim postdiplomskim studijama (master, magistar, integrisane i doktorske studije); 14,8% ima završenu višu školu, a svega 10,3% završenu srednju školu. Ni jedan ispitanik se nije izjasnio da ima završenu samo osnovnu školu. Veliki broj zaposlenih sa nižim stručnim spremama, naročito iz sektora smeštaja i ishrane, koji čini i najveći broj zaposlenih u turizmu (82459 zaposlena u sektoru smeštaja i ishrane u odnosu na 4782 zaposlena u delatnostima putničkih agencija, tur- operatora i rezervacija - Saopšenje ZP22-G; 2020,), nije uzeo učešće u anketiranju u anketiranju, iz razloga što njihova radna mesta ne uključuju korišćenje računara odnosno službene elektronske pošte, preko koje je vršeno anketiranje.

Tabela 2. Krostabulacija muških i ženskih ispitanika i nivoa obrazovanja

Izvor: Istraživanje autorke.

Podaci dalje ukazuju da, kada je reč o nivou dostignutog obrazovanja, nema značajne razlike između muških i ženskih ispitanika. Naime, praktično je isti odnos rezultata, kada je u pitanju stečen nivo obrazovanja, što potvrđuje rezultat hi-kvadrat testa u tabeli 3 (χ2 (3, N = 223) = 1,28, p =,74, dakle p vrednost je znatno iznad,05, čime se hipoteza H1, prema kojoj žene u sektoru turizma imaju viši nivo obrazovanja od svojih muških kolega, odbacuje.

Tabela 3. Hi-kvadrat test - nivo obrazovanja muških i ženskih ispitanika

Izvor: Istraživanje autorke.

Ukoliko posmatramo vrstu radne pozicije (Tabela 4) najveći broj ispitanika zaposlen je na pozicijama u kategoriji operativnih poslova, zatim slede više menadžerske pozicije, srednji menadžment, te operativni menadžment.

Tabela 4. Krostabulacija muških i ženskih ispitanika i radne pozicije

Izvor: Istraživanje autorke.

Hi-kvadrat analizom (Tabela 5) ustanovljeno je postojanje asocijacije između varijabla pol i radna pozicija (χ2 (3, N = 223) = 9,45, p =,02), odnosno pokazano je da na datom uzorku zaposlenih, pol nije nezavisan od kategorije radne pozicije. Detaljnijom analizom odnosa relativnih frekvenci može se uočiti da je preko polovine (54,8%) pripadnica ženskog pola zaposleno na poslovima operativnog tipa (dakle, najniže rangiranih radnih mesta), dok je u okviru pripadnika muškog pola, njih nešto preko trećine (36,4%). Na pozicijama u okviru operativnog i srednjeg menadžmenta podjednako su zastupljeni ženski i muški ispitanici (11% žena i 10,4% muškaraca, koji rade na pozicijama operativnog menadžmenta; 15,8% žena i 18,2% muškaraca na pozicijama srednjeg menadžmenta). Konačno, više od trećine (35,1%) muških ispitanika radi na višim menadžerskim pozicijama, dok je to slučaj kod svega 18,5% ispitanica. Ovim je potvrđena hipoteza H2, prema kojoj su žene u sektoru turizma zaposlene na nižim radnim pozicijama u odnosu na svoje muške kolege. Prikazani rezultati ukazuju i da žene daleko manje od muškaraca dospevaju na najviše menadžerske pozicije, što implicira postojanje barijera prilikom napredovanja u karijeri, a što bi moglo biti predmet nekog budućeg istraživanja, naročito ako imamo u vidu da brojnost žena u sektoru turizma i stepen njihovog obrazovanja nisu faktori prepreka.

Analiza podataka prema polu o diskriminacionim iskustvima na radnom mestu pokazuje razlike između muškaraca i žena. Ipak, ohrabruju podaci koji pokazuju da se značajan procenat oba pola izjašnjavao da se navedene tvrdnje ne odnose na njih. Takođe se uočava da značajan procenat ispitanika oba pola navodio da nikada nije doživeo neki od oblika diskriminacije na radnom mestu, a koje su ovim tvrdnjama označene.

U okviru istraživanja stavova u vezi rodne ravnopravnosti na radu analizirano je 15 zadatih tvrdnji (Tabela 7), koje su sačinjavale skalu rodne ravnopravnosti u vezi sa radom. Odgovori su takođe davani na istovetnoj petostepenoj Likertovoj skali. Dvanaesta po redu tvrdnja, čiji je iskaz u suprotnom smeru od ostalih, je najpre redukovana (dakle odgovori 1 i 2 se tretiraju kao 4 i 5 i obrnuto). Izračunat je prosečni skor za svakog ispitanika na ovoj skali.

Viši skor ukazuje na veći stepen rodno neravnopravnih ili stavova koji ukazuju na veći doživljaj postojanja rodne neravnopravnosti na radnom mestu. Tako ispitanici najviši stepen neravnopravnosti na radu nalaze u tvrdnjama da žene češće doživljavaju seksualno uznemiravanje na poslu nego muškarci, da se sposobnost žena na poslu češće potcenjuje, nego sposobnost muškaraca, da žene uglavnom dobijaju manje priznanja za svoj rad od muškaraca, te da su najbolje plaćeni poslovi uglavnom namenjeni muškarcima. Najmanji stepen slaganja ispitanici imaju sa tvrdnjama da su žene jednako posvećene svom poslu kao i muškarci, da intelektualni poslovi bolje „ležeˮ muškarcima, te da su muškarci bolji menadžeri od žena.

S obzirom na to da se odgovori normalno raspodeljuju i kod muških i kod ženskih ispitanika, na šta nam ukazuje Kolmogorov-Smirnov test (Tabela 8), kao i da je ispunjen preduslov homogenosti varijansi (F=,00, p=,99) sproveden je parametrijski test razlika između odgovora muških i ženskih ispitanika, odnosno t- test za nezavisne uzorke (Tabela 9).

Muškarci su u proseku imali viši skor na ovoj skali (M=2,45, SD=,53) u odnosu na žene (M=2,83, SD=,55), što nam potvrđuju rezultati t-testa (t (221) =-5,05, p=,00). Takođe na osnovu standardnih devijacija možemo zaključiti da su respršenja odgovora, kod muškaraca i žena bila veoma slična. S tim u vezi zaljučujemo da se stavovi ispitanika o pitanjima rodne ravnopravnosti ne razlikuju u odnosu na pol, čime odbacujemo hipotezu H4. Ovakav rezultat ukazuje i da nejednak tretman na radu, kome su prema odgovorima ispitanika češće izložene žene, nije proistekao iz iskustava i stavova samo jednog pola, već je potvrđen od strane i muškaraca i žena.

Zaključak

Uprkos napretku i činjenici da je u sektoru turističkih delatnosti udeo ženske radne snage veći nego muške i dalje postoje značajne nejednakosti imeđu polova. Unapređenje rodne ravnopravnosti jeste jedno od ključnih razvojnih pitanja, jer omogućava adekvatno korišćenje ženskih ljudskih resursa i direktno doprinosi poboljšanju kvaliteta života svih građanki i građana (Nacionalna strategija za rodnu ravnorpavnost, 2021). Rodna pitanja na nacionalnom, regionalnom i globalnom nivou glavni su izazovi, sa kojima se suočavaju države, poslodavci i radnici u iskorišćavanju kapaciteta žena da više daju svoj doprinos u ekonomskom, političkom i socijalnom smislu (Baum, 2013). Neiskorišćenost ženskih ljudskih resursa, njihovog znanja i obrazovanja, te njihovo angažovanje na poslovima, koji su ispod nivoa njihovih kvalifikacija, predstavlja zapravo gubitak za ljudsku zajednicu (Hughson, Baćanović, 2014). Prema poslednjem merenom indeksu rodne ravnopravnosti u Srbiji pozitivni procesi posledica su povećanja participacije žena i muškaraca na tržištu rada, ali ne i smanjenja rodnog jaza u zaposlenosti, koji se, naprotiv, povećava u korist muškaraca. Stanje u poddomenu segregacije i kvaliteta rada beleži povećanje indeksa za samo 0,3 poena,  i to usled  blagog  smanjenja  segregacije  na tržištu  rada, odnosno neravnoteže u zaposlenosti žena i muškaraca u sektorima obrazovanja, zdravlja i socijalne zaštite (Indeks rodne ravnopravnosti u Republici Srbiji, 2021).

Rezutati sprovedenog istraživanja ukazuju na neravnopravan položaj žena u sektoru turizma koji se ogleda u zauzimanju nižih radnih pozicija što je u korelaciji sa manjim učešćem žena na rukovodećim pozicijama. Isto tako rezultati pokazuju da su žene nešto više od muškaraca izložene diskriminatorskim obrascima ponašanja. Ovakvi rezultati potvrđuju ranija istraživanja iz razvijenijih ekonomija sveta prema kojima je rodna nejednakost na tržištu rada u sektoru turizma usko povezana sa vertikalnom i horizontalnom segregacijom (Baum, 2013; Santero-Sanchez et al. 2015; Carvalho et al., 2019; Hutchings et al., 2020). Sa druge strane ovo istraživanje ukazuju i na postojanje rodne ravnopravnosti kada je reč o postignutom stepenu obrazovanja muškaraca i žena. Da su pojedini oblici rodne neravnopravnost prisutni, ali u ovom slučaju na štetu muškaraca, potvrđuju rezultati istraživanja prema kojima su muškarci češće od žena izloženi verbalnom ili fizičkom nasilju na radnom mestu. Rezultati istraživanja mogu doprineti boljem razumevanju pozicija i odnosa između polova na tržištu rada. Isti imaju naučnu i praktičnu primenu u poslovanju organizacija iz oblasti turizma, kao i drugih organizacija van turističkog sektora. Smanjenje svih oblika rodne neravnopravnosti uključujući i onu na radnom mestu ima višestruki efekat na sva područja društvenog razvoja. Kontinuirana istraživanja mogu ukazati na nedovoljnu primenu postojećih zakonskih okvira ili i pojavu novih oblika rodne neravnopravnosti na tražištu rada. Rezultati istraživanja se mogu sagledati u pravcu podrške osnaživanja žena na tržištu rada u turističkoj privredi, ali i generalno u društvu.

Ograničenja i budući pravci

Pored doprinosa znanju u ovoj oblasti, ovo istraživanje ima nekoliko ograničenja. Jedno od ograničenja je to što je upitnik distribuiran onlajn, pa su u njemu učestvovali samo zaposleni koji su imali pristup Internetu, a to su pre svega visookobrazovni zaposleni čija radna mesta zahteva upotrebu računara. Potrebno je izraditi štampanu verziju upitnika, koji će obuhvatiti segment zaposlenih, koji ne koriste računare na radnom mestu, odnosno zaposlene na nižim radnim pozicijama, a koji su prema predhodno navedenim istraživanjima najčešće izloženi neravnopravnim uslovima na radu. Takođe, jedno od ograničenja je i veličina uzorka, koja bi u budućim istraživanjima mogla biti proširena na veći broj ispitanika obzirom da je samo u sektoru ishrane i pića u 2021. godini bilo zaposleno preko 86000 lica (Statistički kalendar Republike Srbije, 2022). Još jedno od ograničenja je to što se rezultati istraživanja ne mogu generalizovati usled različitog kulturnog porekla zaposlenih širom sveta, koje utiču na njihovu percepciju i stavove prema pitanjima rodne ravnopravnosti na radu.