A business process can be defined as a series of tasks or a series of activities carried out by a group of stakeholders with the aim of achieving an organizational goal. The business process is realized by the action of people or systems in an organized, predefined way. Effective realization of business goals directly affects the success and growth of a business organization. The human factor is an indispensable element of the business system. Of course, the degree of participation depends on the automation, but the human brain is still a constant in the equation that is still impossible to replace. The business process organization is managed by people who have earned their place in the business process hierarchy with their professionalism and education. We classify them in that, middle and lower management. In the paper, we will deal with the way of management organization.

Uvod

Naše ekonomske aktivnosti treba da imaju za cilј da maksimiziraju opšte blagostanje društva, a ne da služe isklјučivo interesima nekoliko pojedinaca ili korporacija(Ivanova & Ristić, 2020). Da bi se postigao ovaj cilј, poslovni procesi treba da budu dizajnirani ne samo da generišu profit, već i da minimiziraju štetu po životnu sredinu, promovišu socijalnu pravdu i pobolјšaju kvalitet života za sve lјude na koje aktivnosti organizacije utiču. Ovo zahteva holistički pristup poslovnom upravlјanju, gde se etičkim razmatranjima pridaje jednaka težina kao i finansijskim razmatranjima (Alkaher & Avissar, 2018). Ugrađivanjem principa održivosti, transparentnosti i odgovornosti u naše poslovne prakse, možemo stvoriti pravednije i pravednije društvo koje koristi svima, a ne samo nekolicini privilegovanih.

Menadžment igra važnu ulogu u obezbeđivanju produktivnosti, efikasnosti i uspeha u bilo kojoj organizaciji. Efikasno upravlјanje podrazumeva postavlјanje jasnih cilјeva i zadataka, delegiranje odgovornosti i zadataka, obezbeđivanje resursa, motivisanje zaposlenih i praćenje i procenu napretka. Istovremeno, verujemo da menadžment takođe treba da daje prioritet etičkim pitanjima i dobrobiti zaposlenih i drugih zainteresovanih strana (Krstić et al., 2021). Ovo uklјučuje osiguranje fer i pravičnog tretmana, promovisanje različitosti i inkluzije i stvaranje pozitivnog radnog okruženja koje daje prioritet fizičkom i mentalnom zdravlјu svojih radnika. Ukratko, efikasno upravlјanje je od suštinskog značaja za uspeh svake organizacije, ali to mora biti praćeno posvećenošću etičkom ponašanju i dobrobiti svih zainteresovanih strana(Miletić & Farahmandepey, 2021).

Znanje menadžerskog tima je važan faktor uticaja i metoda, kojima se menadžeri koriste u vođenju preduzeća. Nesumnjivo je, da je upravljanje preduzećem, odnosno donošenje poslovnih odluka, najznačajnija aktivnost za uspešno poslovanje preduzeća. Od najvećeg značaja su znanja top menadžmenta i ona su od presudne važnosti, kako za poslovni uspeh preduzeća i njegovo mesto na tržištu, tako i za kvalitet znanja članova menadžmenta, na nižim i srednjim nivoima.

Iz navedenog razloga, top menadžer je pojedinac kome je data konačna moć donošenja odluka unutar organizacije. Oni su odgovorni za nadgledanje svakodnevnih operacija kompanije i donošenje strateških odluka koje određuju opšti pravac organizacije (Ordaz et al., 2021). Uloga top menadžera je klјučna za uspeh svakog posla. Oni moraju posedovati kombinaciju tehničke stručnosti, veština liderstva i sposobnosti strateškog razmišlјanja kako bi efikasno upravlјali organizacijom i osigurali da ona ostane konkurentna u poslovnom okruženju koje se stalno menja(Ploum et al., 2018). Istovremeno, važno je da vrhunski menadžeri budu svesni društvenih i etičkih implikacija svojih odluka. Vredi napomenuti da moderno poslovno preduzeće funkcioniše u širem društvenom i političkom kontekstu, a menadžeri moraju biti svesni uticaja koji njihovi postupci imaju na društvo u celini. Na kraju krajeva, uloga top menadžera je velika odgovornost i zahteva duboko razumevanje organizacione dinamike, poslovne strategije i društvene etike.

U shvatanju i definisanju menadžmenta postoji veoma veliki broj definicija i shvatanja. Menadžment možemo posmatrati na tri načina, kao: organizaciju, upravljanje i rukovođenje. menadžment je klјučni aspekt savremenih organizacija i institucija. Menadžment se može definisati kao proces usmeravanja i koordinacije resursa i aktivnosti ka postizanju specifičnih cilјeva unutar organizacije(Weybrecht, 2022). To uklјučuje planiranje, organizovanje, vođenje i kontrolu resursa kako bi se postigla optimalna produktivnost i efikasnost. Efikasno upravlјanje je od suštinskog značaja za uspeh svake organizacije i zahteva upotrebu različitih menadžerskih tehnika i praksi. Ovo uklјučuje alokaciju resursa, postavlјanje cilјeva i zadataka, praćenje i procenu učinka i donošenje strateških odluka za povećanje produktivnosti i efikasnosti. U smislu birokratije, menadžment je odgovoran za organizovanje i pojednostavlјenje administrativnih zadataka i procesa kako bi se osiguralo nesmetano funkcionisanje organizacije(Mihajlović et al., 2022). Međutim, preveliko oslanjanje na birokratiju jer ona može ugušiti inovacije i kreativnost. Sve u svemu, uloga menadžmenta u savremenim organizacijama ne može se prenaglasiti i zahteva niz veština i kompetencija, uklјučujući liderstvo, komunikaciju, rešavanje problema i strateško planiranje(Fenizia, 2022). Moderni menadžment nalgašava važnost tzv. mekih varijabli, kao što su ljudi u organizaciji, njigova znanja i sposobnosti, kao i stilovi vođenja, za razliku od ranijih faza u razvoju menadžmenta, koje su se fokusirale na tzv. tvrde varijable, kao što su strategija, struktura, veličina, tehnologija, planiranje, kontrola itd.

Menadžment je sam po sebi, kako ističu (Jestrović & Jovanović, 2022), značajna inovacija. Svaka nova faza u razvoju menadžmenta, pratila je i sam razvoj preduzeća, koje je trebalo sve više sistema i struktura, zbog čega se je menjala i sama organizacija preduzeća.

Menadžment je od suštinskog značaja za svaku uspešnu organizaciju. Jake veštine upravlјanja su od suštinskog značaja za postizanje cilјeva i zadataka bilo kog poslovnog ili državnog subjekta. Jaki lideri moraju biti sposobni da donose teške odluke koje su ponekad nepopularne, ali će na kraju imati koristi za organizaciju u celini(Mihajlović et al., 2022). Efikasno upravlјanje treba da teži visokim performansama, motiviše zaposlene da dostignu svoj maksimalni potencijal i održava dobro vođeno poslovanje. To je kombinacija strateškog planiranja, organizacionih veština, efikasne komunikacije i sposobnosti da se motivišu drugi koji će obezbediti da organizacija radi nesmetano i da postigne želјene rezultate. Dobar menadžment je od vitalnog značaja za procvat preduzeća, a može se naučiti i razviti kroz iskustvo, obuku i obrazovanje(Daniel et al., 2022; Weybrecht, 2021). Ukratko, efektivno upravlјanje je kamen temelјac svake uspešne organizacije. Odgovornost lidera je da stvori kulturu upravlјanja koja podstiče izvrsnost, timski duh i inovativno razmišlјanje. Samo ulaganjem vremena i truda u efektivno upravlјanje poslovni ili državni subjekt može postići dugoročan uspeh i prosperitet.

Menadžment i menadžeri su u sadašnjosti predmet velikog interesovanja naučne i istraživačke elite. Oni imaju za cilj da odgovore na brojna pitanja vezana za posao menadžera kao i na različite karakteristike samih menadžera kao što su: kompetencije; starost, pol i način profesionalnog razvoja; kako upravljaju svojim vremenom; kako odlučuju; kako određuju prioritet u kratkoročnim zadacima itd.

Poseban interes u novije vreme izazivaju promene i način upravljanja promenama u savremenim uslovima poslovanja(Yanez et al., 2019). Razlog tome je činjenica da je menadžment i menadžeri nesumnjivo ključni faktor poslovnog razvoja i najvažniji element svakog poslovnog procesa.

Neki istraživači, kao glavni ograničavajući faktor razvoja korporacija, navode upravo nedostatak talentovanih menadžera, što može biti glavni uzrok ne samo ograničenja koncentracije i efektivnosti korporacijske moći, nego i razlog postupnog odumiranja velikih korporacija. Sve to čini važnim i različite informacije o oktuelnim menadžerima, jer se na temelju njih može zaključivati o budućim menadžerima i njihovom razvoju, kao i razvoju kompanija koje vode.

Metodologija istraživanja

Predmetno istraživanje je sprovedeno u privatnim i javnim preduzećima, u periodu od februara do kraja aprila 2023. godine na području Grada Beograda.

Podaci su prikupljeni anonimnim upitnikom na uzorku od 100 menadžera različitih hijerarhijskih nivoa i sektora. Menadžeri su anketirani sa aspekta pola, starosne strukture, obrazovanja, radnog staža na u menadžmentu, radnog staža na trenutnom radnom mestu i nivo menadžmenta kome pripadaju. U analizi podataka karakteristika menadžera korišćena je deskriptivna statistika i faktorska analiza.

Profil analiziranih menadzera

Pod hijerarhijom upravlјanja, svaka pozicija u organizaciji ima definisan skup zadataka i odgovornosti, sa jasnim linijama nadzora i komunikacije između viših i nižih nivoa. Ova formalna struktura promoviše efikasnost i odgovornost, kao i efikasno upravlјanje resursima. Međutim, ovaj hijerarhijski sistem nije bez svojih izazova, jer kruti strukturni okviri mogu ugušiti inovacije i kreativnost(Dzenopoljac et al., 2022). Pored toga, prekomerna birokratija može dovesti do birokratije i dovesti do negativnih ishoda ako se propuste važne prilike zbog neefikasne prakse upravlјanja. U zaklјučku, dobro strukturisana hijerarhija ostaje relevantna za efikasno upravlјanje, ali takođe mora da nastavi da se prilagođava promenlјivim uslovima i da bude uravnotežena sa inovativnim i participativnim pristupima upravlјanja.Uobičajena je podela na top menadžere, menadžere srednjeg i menadžere niskog nivoa.

U tabeli br. 1. su podaci su prikazani rezultati ankete o pripadnosti nivou menadžmenta

Odnos između podređenih i rukovodstva je kritičan u obezbeđivanju nesmetanog funkcionisanja organizacije. Podređeni su okosnica svake organizacije i odgovorni su za izvršavanje svakodnevnih operacija. Međutim, njihov učinak je pod jakim uticajem stila upravlјanja i strukture koja je usvojena. Efikasno rukovodstvo treba da teži stvaranju okruženja u kojem se podređeni osećaju cenjeno, poštovano i saslušano(Parkes et al., 2017). Ovo se može postići kroz otvorene kanale komunikacije, mogućnosti za povratne informacije i uklјučivanje u procese donošenja odluka. Štaviše, neophodno je da menadžeri daju jasna očekivanja i cilјeve za svoje podređene. Ova jasnoća pomaže podređenima da shvate svoje uloge i odgovornosti u organizaciji, što dovodi do višeg nivoa zadovolјstva poslom i produktivnosti. Svaki nivo menadžera određuje raspon rukovođenja ili raspon kontrole, tj. broj neposredno odgovornih osoba jednom menadžeru.

U tabili br.2 je dat prikaz o prosečnom broju podređenih koje svaki menadžer ima u zavisnosti od nivoa menadžmenta

Iako nije mogući napraviti tačnu komparaciju između školske spreme i visine obrazovanja menadžera, jer se menadžeri obrazuju i izvan uobičajenog sistema školovanja, podrazumeva se da ipak određena školska sprema postoji kao polazna osnova za menadžersku funkciju. Za menadžere je od vitalnog značaja da imaju dobro obrazovanje kako bi efikasno vodili svoje organizacije i donosili odluke na osnovu informacija(Avakumović et al., 2021). Posebno, menadžeri treba da imaju sveobuhvatno razumevanje ekonomskih principa, uklјučujući makro i mikroekonomiju. Ovo znanje im može pomoći da se snalaze u složenim ekonomskim okruženjima i identifikuju mogućnosti za rast. Pored toga, snažna komunikacija, liderstvo i veštine rešavanja problema su od suštinskog značaja za menadžere u bilo kojoj industriji. Ove veštine se mogu razviti kroz stalne programe obrazovanja i obuke. Sve u svemu, ulaganje u obrazovanje menadžera je mudra odluka za svaku organizaciju koja želi da ostane konkurentna i uspe u današnjem dinamičnom poslovnom okruženju.

U tabeli 3. prikazani su podaci o najvećem završenom nivou obrazovanja analiziranih menadžera.

Kada se radi o menadžerima naših preduzeća, problem nije formalno obrazovanje koje je visoko, nego posedovanje stvarnih poslovnih i menadžerskih znanja, potrebnih za savremeno poslovanje, koja često zaostaju za formalnim obrazovanjem, a zbog godina koje su naši menadžeri proveli u vremenu centralnoplanske privrede, gde specifičnosti menadžmenta kao profesije nisu bili potrebni.

Sledeće pitanje za menadžersku profesiju je, koji profil obrazovanja ili koje zanimanje je potrebno za ulazak u menadžersku karijeru kao i za razvoj menadžerske karijere i koje, i da li uošđte neke obrazovane institucije daju potrebna znanja i veštine za menadžerski posao i njegovo uspešno obavljanje? Jednostavan odgovor na ova pitanja nije lako dati, jer menadžment u sebi sadrži elemente nauke, umetnosti i veštine. Da li je moguće na jednom mestu naći sva tri elementa? Naravno da nije, naročito kada je reč o umetnosti i veštini, koje se stiču genetskim predispozicijama i iskustvom, dok se sasvim drugačije, kada je reč o menadžmentu kao nauci. Programi poslovne ekonomije na ekonomskim fakultetima, kao i studije poslovnog upravljanja (MBA), daju potrebna naučna znanja za uspešno obavljanje menadžerske funkcije. Zbog ovoga je realno za očekivati da će veliki deo top menadžera imati ekonomsko obrazovanje, a veoma mali deo tehničko, dok je situacija sa nižim nivoom menadžmenta obrnuta, jer su tehnički obrazovani menadžeri potrebni u konkretnim proizvodnim ili uslužnim pogonima.

U tabeli 4. su prikazani rezultati našeg istraživanja.

Godine radnog staža u menadžmentu po našem mišljenju nisu nužno pokazatelј uspeha ili stručnosti u donošenju ekonomskih odluka. Umesto toga, važno je fokusirati se na svoju sposobnost da analizira tržišne trendove i preuzme proračunate rizike kako bi se stimulisao ekonomski rast. Od menadžera je razumevanje makroekonomskih principa i trendova daleko važnije od dugog staža na rukovodećim pozicijama.

Napredovanje iz preduzeća i proizvodnja vlastitih menadžera je veoma bitna karakteristika savremenih kompanija.

U tabeli 5 je prikazana struktura menadžmenta prema radnom stažu u rukovođenju

Starosna struktura u menadžmentu je važan faktor koji treba uzeti u obzir u obezbeđivanju uspešne i uravnotežene radne snage. Klјučno je imati mešavinu iskusnih zaposlenih, koji donose vredna znanja i veštine, kao i mlađih zaposlenih koji donose sveže perspektive i nove načine razmišlјanja. Međutim, važno je ne diskriminisati na osnovu godina i osigurati da svako ima priliku da doprinese i raste u okviru svojih uloga (Andrejić et al., 2021). Moramo da prihvatimo različitost u godinama, baš kao što to činimo sa polom, etničkom pripadnošću i drugim faktorima. Na kraju krajeva, najvažniji faktor u menadžmentu je osigurati da pravi lјudi budu na pravim pozicijama, bez obzira na njihovu starost. Sve dok su pojedinci u stanju da unesu vrednost u svoje uloge i doprinesu uspehu organizacije, starost postaje samo još jedan faktor koji treba uzeti u obzir, 

U tabeli 6 je prikazana starosna struktura našeg istraživanja.

Polna struktura u menadžmentu je složeno pitanje koje zahteva višestrani pristup za rešavanje. S jedne strane, sve je veće prepoznavanje značaja rodne raznolikosti u menadžmentu(Buha et al., 2022), pri čemu studije pokazuju da kompanije sa različitim liderskim timovima imaju tendenciju da bolјe finansijski rade i imaju veće zadovolјstvo zaposlenih. S druge strane, još uvek postoje mnoge prepreke ženskim karijerama u menadžmentu, uklјučujući nesvesnu pristrasnost, nedostatak mentorstva i sponzorstva, i uporno očekivanje da će žene dati prioritet svojim porodičnim obavezama u odnosu na karijeru (Arruda Filho et al., 2019).

U tabeli 7 je prikazana polna struktura našeg uzorka.

Da bismo se pozabavili ovim pitanjima, tvrdio bih da treba da preduzmemo holistički pristup koji uklјučuje ne samo promenu individualnih stavova i ponašanja, već i transformaciju šire kulture i struktura koje održavaju nejednakost polova. Ovo bi moglo uklјučivati inicijative kao što je implementacija rodnih kvota za rukovodeće pozicije, nudeći fleksibilniji radni aranžmani i promovisanje mentorskih i sponzorskih programa za žene. Na kraju krajeva, verujemo da stvaranje rodno raznovrsnije i pravednije upravlјačke strukture nije samo ispravna stvar, već je i od suštinskog značaja za podsticanje inovacija, kreativnosti i ekonomskog rasta na duge staze.

Zaključak

Bez efikasnog upravlјanja, poslovni proces može postati haotičan, što dovodi do kašnjenja, grešaka i smanjene produktivnosti. Suprotno tome, dobar menadžment može stvoriti harmonično okruženje u kojem timovi rade zajedno na zajedničkim cilјevima, što na kraju pobolјšava efikasnost poslovnog procesa. Na osnovu izvedenih podataka, može se zaključiti da menadžment u savremenim preduzećima ima ključan značaj za poslovni uspeh, a uspešan menadžment je svaki koji ima široka opšta, kao i dovoljno obuhvatna znanja. Takođe, menadžment ima različite nivoe, od top menadžmenta, preko srednjeg i nižeg nivoa. Broj podređenih menadžeru zavisi od prirode posla, karakteristika podređenih i sposobnosti menadžera. Obrazovanje menadžera takođe ima važnu ulogu, a veliki deo menadžera poseduje ekonomsko obrazovanje. Radni staž se pokazao kao bitan faktor za ulazak u menadžersku karijeru, kao i za razvoj menadžerskih potencijala. Starosna struktura menadžera varira, ali većinski čine osobe srednjih godina. Na kraju, polna struktura menadžera takođe je bitna, s obzirom na diskriminaciju u radu, različiti stil ženskog menadžmenta i važnost upravljanja različitošću u savremenim organizacijama. Sve ovo ukazuje na potrebu kontinuiranog praćenja i istraživanja menadžmenta, kako bi se postigla uspešna organizacija i poslovanje.