The most important phase in legal proceedings is the stage of proving, which fully refers to the control procedure. The facts on which the decision in the control procedure is based are determined by proving.

Proving is an unavoidable action in the procedure, which, among other things, implies certain knowledge of logic. It is a complex logical action, which is often in the sphere of superficial interest, because of its complexity. For these reasons, first-instance decisions in the control procedure often have more serious shortcomings - inconsistency of the dispositive of the decision with the explanation, incompleteness of the factual situation which must explain the orders in the dispositive, and even contradictions of the dispositive with the explanation of the decision.

In order to overcome these omissions in practice, special attention should be paid to the issue of proving in the control procedure.

Uvod

U najširem smislu dokazivanje je skup određenih radnji usmerenih na utvrđivanje određenih bitnih (u pravu obično nazvanih "relevantnih") činjenica na osnovu kojih se rešava određena stvar, odnosno u postupku kontrole upravno-računska stvar. U tom smislu dokazivanje predstavlja i određeni metod - način rada, koji je uređen pravilima postupka.

U ostupku ne treba dokazivati činjenice koje su opšte poznate, kao ni činjenice čije postojanje zakon predpostavlja. Međutim, dozvoljeno je dokazivanje nepostojanja činjenica koje zakon predpostavlja. Po pravilu, dokazivanje se odnosi na činjenice, a ne i na pravna pravila.

Kada je propisima predviđeno da se pojedina stvar može rešiti na podlozi činjenica ili okolnosti koje nisu potpuno dokazane ili su te okolnosti, odnosno činjenice učinjene verovatnim, utvrđivanje takvih činjenica putem dokazivanja nije obavezno.

Pravila stranog prava, koja nisu poznata organu koji vodi postupak, utvrđuju se preko organa uprave nadležnog za poslove pravosuđa. Umesto toga, nadležni organ od stranke može tražiti da podnese javnu ispravu izdatu od strane nadležnog inostranog organa, kojom se potvrđuje koje pravo važi u stranoj državi. Da bi suštinski, odnosno pojmovno podvukli određene elemente, u kao što smo rekli u slaženoj procesnoj radnji dokazivanja, posebno treba ukazati na (Vukša, 2017):

· Predmet dokazivanja,

· Šta je dokaz u postupku,

· Šta su dokazna sredstva i njihove vrste,

· Vrste dokaza - neposredni i posredni dokazi,

· Dokazivanje kao procesna radnja i njena sadržina,i

· Obezbeđenje dokaza u postupku.

Dokazna sredstva u postupku kontrole

Kao dokazna sredstva u postupku kontrole mogu se javiti isprave (uverenja), svedoci, veštaci, uviđaj i izjave (objašnjenja) stranaka.

a) Isprave kao dokazna sredstva u postupku

Pojam "isprava" se može upotrebljavati u širem i užem značenju. U širem smislu - pod pojom isprave (monumentrum) može se podrazumevati svaka stvar koja sobom ili svojom sadržinom može posvedočiti - odraziti neki događaj, okolnost ili činjenicu. Kao primer takve isprave mogu se navesti razni objekti - zgrade, spomenici, granični znakovi i drugi predme- ti, odnosno stvari(Vukša, 2019).

Zakon o opštem upravnom postupku poznaje dve vrste isprava, a to su javne isprave i privatne isprave.

Javnim ispravama smatraju se i one isprave koje su zakonskim propisima priznate kao javne (kvazi isprave) kao i isprave izdafe izvan naše zemlje.

Karakter javnih isprava (kvazi isprava) imaju i isprave koje korisnici društvenih sredstava formiraju i vode vezano za korišćenje sredstvima kojima raspolažu. U te isprave spadaju - poslovne knjige, knjigovodstvene isprave i računovodstveni iskazi (polugodišnji i godišnji obračuni).

Način vođenja poslovnih knjiga, formiranje knjigovodstvenih isprava i sastavljanja računovodstvenih iskaza su pitanje koje prevazilazi sadržinu ove teme i na istima ćemo se samo delimično zadržati.

Za javne isprave, odnosno isprave koje su sa njima izjednačene, važi pretpostavka da su činjenice koje se u njima iznose tačne i da se uzimaju kao puni dokaz o onome što se u njima tvrdi, odrđuje ili izjavljuje dok se suprotno ne dokaže. To znači, da će u postupku kontrole, ako su neke činjenice ili okolnosti već utvrđene ili osvedočene u javnoj ispravi od organa koji je za to bio nadležan (npr. rešenje o građevinskoj dozvoli, dozvola za upotrebu građevinskog objekta, potvrda o stanju sredstava na žiro - odnosno deviznom računu i sl.), ovlašćeni radnik Službe koji vrši kontrolu uzeti ove činjenice i okolnosti kao dokazane i neće tražiti posebno njihovo dokazivanje, sa izuzetkom slučajeva kada postoji verovatnoća da su se ove činjenice ili okolnosti izmenile, odnosno da su prava u pitanju sadržina u ispravi izgubljena, kada će se tražiti posebna dokazna sredstva za utvrđivanje tih činjenica (Gottlieb et al., 2021).

Privatne isprave su isprave koje su izdate od strane privatnih, odnosno građansko-pravnih lica. Ovoj vrsti isprava pripadaju privatne pismene izjave volje (ugovori, potvrde, testamenti i dr.) poslovne knjige privatnih radnji, zapisnici i druga dokumentacija pojedinih udruženja i dr.

Privatnim ispravama dokazuju se činjenice o kojima su ta privatna lica dala odgovarajuću izjavu o činjenicama koje isprava sadrži, ali ne mogu se prihvatiti kao nesporan dokaz o činjenicama koje sadrže.

Dokaznu vrednost ovih isprava ovlašćeni radnik Službe u postupku kontrole, će ceniti u skladu sa načinom slobodne ocene dokaza (Majstorović i dr., 2015).

Postupak kontrole se vodi po službenoj dužnosti i teret dokazivanja je u ovom slučaju praktično na korisniku sredstava kao stranki u postupku kontrole, što se odnosi i na postupak u organizacionoj jedinici, mada Služba za ovu svrhu koristi delom i svoje raspoložive evidencije koje formira u organizacionoj jedinici na osnovu podataka iz platnog prometa, odnosno dokumentacije (naloga i raznih obračuna) koje korisnici dostavljaju Službi.

Podobnost isprave za dokazivanje bitnih - pravno relevantnih činjenica, u svakom konkretnom slučaju, ceni ovlašćeni radnik Službe koji vodi postupak kontrole. Ako je na ispravi nešto precrtano, ostrugano, izbrisano ili umetnuto, ili ako na ispravi postoje kakvi drugi nedostaci, ovlašćeni radnik koji vodi postupak oceniće prema svim raspoloživim okolnostima da li je time i u kojoj meri umanjena dokazna vrednost isprave ili je isprava izgubila dokaznu vrednost za predmetni postupak kontrole koji je u toku.

U postupku kontrole najčešće se kao dokazna sredstva koriste isprave u njihovom izvornom - originalnom obliku, odnosno overerenom prepisu, s tim što je stranka - korisnik ispravu može dati i u običnom prepisu u kom slučaju ovlašćeni radnik ima obavezu da ovu ispravu uporedi i utvrdi da li je ista verna svom izvorniku originalu(Lavia & Hiebl, 2015).

Ovlašćeni radnik u postupku kontrole može zatražiti od stranke, ako se ona poziva na kakvu ispravu, da je podnese ako sa njom raspolaže ili ako je može pribaviti. Isprava se pod određenim uslovima može tražiti i od bilo kog - trećeg lica da bi se o istoj stranka mogla izjasniti. Treće lice može uskratiti pokazivanje pojedine isprave iz istih razloga iz kojih i svedok može uskratiti svedoćenje. Ukoliko treće lice ne želi da pokaže traženu ispravu, protiv njega se mogu preduzeti određene mere(Samuel, 2018).

Ako se isprava, koja se ima upotrebiti kao dokaz nalaz u postupku, nalazi kod državnih organa, samoupravne organizacije ili zajednice, koja ima javna ovlašćenja za rešavanje u upravnim stvarima, a stranka koja se pozivala na tu ispravu nije uspela da je pribavi, organizaciona jedinica Službe (ovlašćeni radnik) će ovu ispravu pribaviti po službenoj dužnosti. U skladu sa načelom o ranopravnoj upotrebi jezika i pismena u postupku kontrole, stranka ima prava da podnese ispravu na jeziku naroda, odnosno narodnosti kojoj pripada. Isprave koje su izdate na stranom jeziku, podnose se u overenom prevodu, ako je to potrebno.

Knjigovodstvene isprave i njihovo korišćenje u postupku kontrole

U postupku kontrole koji vode ovlašćeni radnici Službe u organizacionoj jedinici najčešće se koriste kao dokazna sredstva njihove knjigovodstvene isprave o raspolaganju društvenim sredstvima pa ćemo, s tim u vezi, dati u osnovnim crtama kratak prikaz knjigovodstvenih isprava i njihovom korišćenju u postupku kontrole.

a) Pojam knjigovodstvenih isprava

Knjigovodstvena isprava je pismeno o nastaloj poslovnoj promeni u sredstvima i obavezama prema izvorima sredstava, rashodima i prihodima, troškovima i učincima, kao i rezultatima poslovanja, izdata u skladu sa računovodstvenim načelima i standardima.

Izneta definicija je radna - radni pojam knijgovodstvene ispave. Bitno je zapaziti da se knjigovodstvena isprava izdaje radi praćenja poslovnih promena u sredstvima njihovim izvorima, odnosno u procesu korišćenja i kretanja tih sredstava. Takođe, u pojmu knjigovodstvene isprave data je i odrednica da se ista izdaje u skladu sa računovodstvenim načelima i standardima, što je preširoko i nešto izuzetno u dosadašnjoj pravnoj praksi. Zakonodavac postavlja određene granice - kakva treba da bude knjigovodstvena isprava, a to je da ona nedvosmisleno "pokazuje" (odnosno prikazuje) nastalu poslovnu promenu i da sadrži odgovarajuće podatke za knjiženje, odnosno da je uredna i verodostojna(Milojević, Milanović, & Miljković, 2021).

Zakonom nije određeno šta je to uredna a što verodostojna isprava, pa u nedostatku toga, ukažimo na određeni opšteprihvaćene stavove iz prakse, odnosno ekonomske i pravne nauke.

U tom smislu - pod urednom knjigovodstvenom ispravom može se smatrati pismeno, koje je:

· izdato na propisanom, odnosno utvrđenom (opštim aktom) formularu - obrascu,

· sastavljeno na zvaničnom jeziku odnosne teritorije,

· da sadrži sve potrebne podatke o nastaloj poslovnoj promeni u sredstvima i izvorima sredstava (učesnike poslovnih događaja, vreme, količine, odnosno vrednosni izraz sredstava i dr.),

· da je slog isprave jasan, razumljiv

· da u istoj ne sme biti precrtaja, odnosno prepravki, a ako je i bilo takvih prepravki, da su prepravljena mesta ostala čitljiva i da su te prepravke overene potpisom (parafom) ovlašćenog li- ca, kao i

· da isprava sadrži određene elemente koji potrvrđuju njenu verodostojnost.

Šta se smatra pod verodostojnom knjigovodstvenom ispavom, Zakonom takođe nije određeno, pa ćemo principom analogije prihvatiti oznake verodostojnosti javnih ispava, a to su(Maksimović i dr, 2020):

· da je isprava izdata u propisanom odnosno određenom (opštim aktom) obliku,

· da je potpisana od starne ovlašćenog lica,

· da je overena odgovarajućim pečatom i

· da sadrži svoju numeričku (odnosno šifarsku) oznaku, i datum izdavanja.

Prema Zakonu verodostojnom knjigovodstvenom ispravom smatra i podatak dobijen telekomunikacionim putem, uz uslov da je podatak na ulazu u telekomunikacioni prenos zasnovan na verodostojnoj knjigovodstvenoj ispravi, što je posledica upotrebe saveremenih tehničkih serdstava u prenosu podataka, a time i knjigovodstvenih podataka ("elektronski novac"), pa zato i ove isprave, kojih će u buduće biti sve više, treba uzimati kao osnov za knjiženje nastalih poslovnih promena.

a) Vrste knjigovodstvenih isprava

Zakon o računovodstvu ne navodi vrste knjigovodstvenih isprava - čak ni primera radi. To je i razumljivo pošto bi to bilo i nemoguće nabrojati jer takvih isprava ima više i izdaju se u više oblika, one prate promet robe i usluga i razne transakcije u poslovnim odnosima, odnosno u imovini i poslovanju pravnih i fizičkih lica. Za sve te isprave bitno je da se na osnovu njih može iskazati - proknjižiti poslovna promena u sredstvima izvorima sredstava, da su uredno izdate - kreirane, i da ispunjavaju kriterijume verodostojnosti. Iako ne navodi vrste knjigovodstvenih isprava, Zakon ističe da se knjigovodstvenim ispravama imaju smatrati i početni bilansi, eleborati o popisu imovine i elaborati o usaglašavanju potraživanja i obaveza kao i knjigovodstveni obračuni.

Vezano za vrste knjigovodstvenih isprava, možemo napomenuti da se one u teoriji knjigovodstva dele, polazeći od mesta njihovog nastanka, na eksterne i interne knjigovodstvene isprave tj. isprave koje formiraju izvan jedinice računovodstvenog obuhvatanja, i isprave koje se formiraju u jedinici računovodstvenog obuhvatanja (specifikacije, reka- pitulacije i dr.)(Di Pretoro et al., 2021).

b) Kontrola knjigovodstvenih isprava

Zakonom je propisana obaveza za organizacije da samoupravnim opštim aktom, odnosno opštim aktom odrede radnika, odnosno radnike koji su odgovorni za zakonitost i ispravnost nastanka poslovnih promena i plaćanja, da urede kretanje knjigovodstvenih isprava i da utvrde rokove za dostavljanje tih isprava na dalju obradu, odnosno knjiženje.

Pojmovi ispravnosti, tačnosti i zakonitosti knjigovodstvenih isprava nisu određeni zakonom.

Pojam ispravnosti upućuje i vezuje se za tehnička sredstva (uobičajeno je reći

- ispravan automobil, ispravna mašina, ispravan aparat za gašenje požara, ispravna puška i dr.), a ne za dokumentaciju, odnosno podatke.

U kontekstu kako je upotrebljen pojam "ispravnost knjigovodstvene isprave", može se smatrati samo sinonimom tzv. formalne, odnosno procesne zakonitosti te isprave. Ako je jedna isprava zakonita, onda se ne bi moglo reći da je neispravna. S tim u vezi možemo reći da je jedna knjigovodstvena israva u procesnom smislu zakonita ispravna, ako je(Nettis et al., 2021):

izdata na propisanom, odnosno određenom obrascu, ako sadrži propisane, odnosno određene podatke i

ako sadrži određene elemente verodostojnosti - broj i datum izdavanja, pečat i potpis ovlašćenog lica.

Takva isprava bi bila ispravna, odnosno zakonita u procesno pravnom smislu.

Pod po.jmom "tačnosti knjigovodstvene isprave" podrazumeva se da su svi podaci koje isprava sadrži verni iskazi o događajima i činjenicama koji su se dogodili u spo- ljnjem svetu, a koje isprava u sebi sadrži, odnosno koji se ispravom dokazuju (napr. da se zaista dogodio akt kupo-proda- je robe po određenoj ceni, da je po tom osnovu plaćen tačno određeni iznos novca i dr.), to se posebno odnosi na računsku tačnost isprave tj. da su numerički iznosi o poslovnoj promeni o kojima je izdata isprava izvedeni i iskazani po pravilima matematičke nauke. Kontrolom tačnosti knjigovodstvene isprave proverava se njena tzv. "suštinska" i "računska" tačnost(Milojević, Jovanović, & Matić, 2021).

Pod pojmom zakonitosti knjigovodstvene isprave podrazumeva se njena zakonitost u procesno-pravnom (u žargonu "formalna zakonitost") i materijalno-pravnom smislu.

Pojam zakonitosti isprave u procesno-pravnom smislu smo već objasnili i rekli da je to tzv. "ispravnost knjigovodstvene isprave".

U materijalno-pravnom smislu pod zakonitošću knjigovodstvene isprave podrazumeva se događaj, odnosno činjenica koji su se stvarno dogodili, tj. poslovna promena u sredstvima i izvorima sredstava dozvoljena zakonom, odnosno propisom ili opštim aktom donetim na osnovu zakona, u protivnom radi se o nezakonitostima i nepravilnostima u korišćenju sredstava i njihovih izvora.

Kontrolu ispravnosti, tačnosti i zakonitosti knjigovodstvenih isprava vrši ovlašćeni radnik (likvidator) u skladu sa opštim aktom o knjigovodstvu koji donosi organizacija(Johnstone, 2020).

Kontrolu tačnosti isprave u delu koji se odnosi na njenu suštins.ku tačnost - da se stvarno desilo određeni poslovni događaj, vrši nalogodavac (direktor, odnosno drugo ovlašćeno lice u organizaciji).

Obzirom na značaj kontrole knjigovodstvenih isprava od čije tačnosti i zakonitosti zavisi i zakonitost vođenja celukupnog knjigovodstva, potrebno je precizno urediti ova pitanja opštim aktom o knjigovodstvu koje donose ovlašćeni organi organizacije - korisnika sredstava. Rešenja u opštem aktu o knjigovodstvu i njihova dosledna primena u odnosu na ovlašćena lica, su osnov za procenjivanje njihove odgovorno- sti prema organima u organizaciji, odnosno prema organima van organizacije(Knežević i dr., 2021).

Zakonom je, takođe, propisana obaveza koju kontrolom treba obezbeđivati, da se knjigovodstvena isprava mora dostaviti knjigovodstvu najdocnije u roku od

8 dana od dana nastale poslovne promene, odnosno od dana sastavljanja knjigovodstvene isprave.

Korišćenje poslovnih knjiga i knjigovodstvenih isprava u postupku kontrole

Obzirom na karakter ove teme i vremena koje je ograničeno, ovom prilikom se u ovo pitanje ne možemo posebno upuštati, sem određenih napomena, koje bi se sastojale u sledećem(Kostić, 2020):

Služba knjigovodstva, obavljajući poslove kontrole i poslove platnog prometa i sama učestvuje u kreiranju knjigovodstvenih isprava organizacija - korisnika serdstava. To su u prvom redu nalozi za prenos, odnosno plaćanje koji stiču svojstvo knjigovodstvenih isprava kontrolom i overom od strane Službe knjigovodstva. Zatim, Služba i sama formira određene knjigovodstvene isprave za račun organizacija, kao što su razne potvrde, izveštaji (izvodi o stanju sredstava na žiro i drugim računima), isprave o telekomunikacionom prenosu sredstava i dr;

Da Služba u postupku kontrole, koji se odvija u organizacionoj jedinici Službe i kod korisnika sredstava, radi obavljanja kontrole redovno koristi poslovne knjige i knjigovodstvene isprave o raspolaganju sredstvima.

U postupku kontrole u organizacionoj jedinici to je najčešće dokumentacija koja prati određene naloge za plaćanje - tzv. "nalozi sa dokumentacijom", isplata po osnovu investicija, isplata raznih premija i regresa, razna udruživanja sredstava i dr.

U postupku kontrole kod korisnika sredstava ovlašćeni radnici Službe imaju pravo da kontrolišu i traže na uvid svu raspoloživu dokumentaciju (poslovne knjige i knjigovodstvene isprave, koja se odnosi na raspolaganje odnosno korišćenje sredstava);

Jedno od značajnijih dokaznih sredstava u postupku kontrole je uviđaj. Uviđaj je svako neposredno čulno opažanje organa, odnosno ovlašćenog službenog lica, koje vodi postupak izvršeno radi utvrđivanja činjenica ili okolnosti koje su od značaja za donošenje rešenja. Iz naziva ovog dokaznog sredstva proizilazi da se uviđaj vrši čulom vida, međutim, uviđaj se može vršiti i drugim čulima - npr. čulom sluha, odosno čulom mirisa(Čeliković, 2017).

Uviđaj se u postupku smatra jakim dokaznim sredstvom, sa razloga što se radi o neposrednom angažovanju bitnih činjenica. Uviđaj se može kombinovati sa veštačenjem, čime se mogu postići i još bolji rezultati u utvrđivanju činjenica, odnosno činjeničnih skupova značajnih za odlučivanje u postupku.

Sopstvenik ili držalac stvari, prostorija ili zemljišta koje se imaju razgledati, ili u kojima, odnosno na kojima se nalaze stvari uviđaja, ili preko kojih je potrebno preći, dužan je dopustiti da se uviđaj izvrši (Krstić, 2020). Dokazivanjem putem uviđaja, odnosno kombinovanjem uviđaja sa veštačenjem, može se često koristiti u postupku kontrole raspolaganja društvenim sredstvima. To se posebno odnosi na slučajeve kontrole popisa i inventarisanja sredstava, kontrole zaliha sirovina, robe i poluproizvoda, kontrole stanja osnovnih sredstava, inventara i drugih materijalnih sredstava koje koriste, odnosno kojima raspolažu, mada se u praksi ovo dokazno sredstvo nedovoljno koristi, primat se daje knjigovodstvenim ispravama.

Zaključak

Dokazi u upravnom postupku, odnosno u postupku kontrole, utvrđuju se po službenoj dužnosti ili po zahtevu stranke. Izvori dokaza su dokazna sredstva, a to su ustvari ljudi i stvari - kao objekti u svetu koji nas okružuje. Ti objekti su, logično, podložni promenama pa čak i nestajanju, pa se nameče potreba da se ti objekti (dokazna sredstva) i činjenice koje su u njima sadržane (inkorporisane) - dokazi, sačuvaju u nepromenjenom stanju iz čega je proizišla potreba tzv. obezbeđenjem dokaza u postupku.

A to znači, da ukoliko se javi opravdana bojazan da se neki dokaz docnije neće moći izvesti, ili da će njegovo izvođenje biti otežano, može se radi obezbeđenja dokaza, u svakom stanju postupka, pa i pre nego što je postupak pokrenut, taj dokaz izvesti. To dalje znači, da je prethodni uslov za obezbeđenje dokaza, postojanje bojazni da se taj dokaz docnije neće moći izvesti ili će njegovo izvođenje biti otežano, što ocenjuje službeno lice koje vodi postupak (na primer: predstoji definitivno rušenje objekta koji je inače sam od sebe počeo da se ruši ali zbog neugrađene standardne količine betonskog gvožđa za koje su inače izdate knjigovodstvene isprave - da je ta količina betonskog gvožđa i ugrađena - pa je neophodno odmah izvršiti veštačenje o činjenici - količini ugrađenog betonskog gvožđa u taj objekat ili npr. svedok kojeg treba saslušati putuje iz Srbije u Australiju sa namerom da se tamo zadrži više godina, pa ako se ne sasluša pre putovanja, njegovo kasnije saslušanje biće otežano itd.).