Pojam „pranje novca“ učestalo se koristi u savremenoj ekonomiji, kao delatnost koja za cilj ima legalizaciju imovine do koje se došlo protiv- zakonitim radnjama, kako bi se prikrio pravi izvor. Ovako stečen kapiatal predstavlja opasnost za svaku ekonomiju, jer se omogućava njegov ulazak u legalne tokove. U vezi sa tim i najveći broj država pokušava da različitim merama da se suprotstavi širenju ove pojave i njenoj legalizaciji. Cilj ovog rada je da se ukaže na mere i radnje koje se preduzimaju u oblasti sprečavanja pojave pranja novca i komparaciju sa zemljama Evropske unije.

Uvod

U uslovima savremenog društva i globalnih ekonomskih tokova raste sve više ekonomska povezanost nacionalnih ekonomija. Razmena dobara i usluga je značajno pojednostavljena primenom najsavremenijih tehnoloških rešenja. Posebno u oblasti monetarne politike, olašavanje poslovnih aktivnosti dovelo je do mnogih izazova i koruptivnih radnji (Avakumović i dr., 2021). Jedan od najčešćih vidova korupcije u savremenom ekonomskom okruženju jeste „pranje novca‟, kao oblik prikrivanja kapitala koji je nastao vršenjem određenih krivičnih radnji i njegovo aktiviranje u legalne finansijske tokove. Pranje novca je aktivnost vezana za prevare u finansijskim tokovima što se vezuje za organizovani kriminal, a radi sticanja protiv-pravne dobiti. Tokovi pranja novca prevazilaze nacionalne granice i imaju međunarodni karakter.

Pranje novca ima ekonomske, političke i bezbednosne posledice na funkcionisanje jedne nacionalne privrede što u značajnoj meri može negativno da se odrazi na sveukupni razvoj. Ova pojava je karakteristična za različite istorijske periode i ne zavisi od stepena razvijenosti određene države. Mnogo je pokazatelja da se pranje novca posebno negativno odražava na manje razvijene ekonomije zbog činjenice da su mehanizmi kontrole i funkcionisanja značajno slabiji, pa su i podložniji koruptivnim radnjama.

Pranje novca je u današnje vreme postao problem svetske ekonomije, pa je za njegovo suzbijanje neophodan zajednički napor svih država. Koordinisana i jedinstvena akcija kroz različite programe predstavlja objedinjen odgovor na rešavanje ovog problema. U ovom radu pažnja će biti usmerena na definisanje pojma pranja novca sa njegovim posledivama na ekonomiju, kao i odgovor bezbednosnog menadžmenta na njegovo suzbijanje.

Metodologija istraživanja

U skladu sa definisanim ciljevima istraživanja, a kako bi se došlo do validnih zaključaka, u radu će biti korišćena kvalitativna metodologija, za opisivanje osnovnih pojmova, i kvantitativna metodologija karakteristična za oblast društvenih nauka.

Pomoću metoda kvalitativne analize biće opisani osnovni pojmovi koji se odnose na posmatrani problem. Cilj kvalitativne analize biće da se postavi teorijska osnova za empirijsku proveru postavljenih hipoteza. U tu svrhu biće korišćena strana, ali i domaća literatura koja se odnosi na ovu problematiku. Metod indukcije biće korišćen sa ciljem da se, polazeći od pojedinačnih elemenata, dođe do opštih zaključaka značajnih za razumevanje analiziranog problema. Takođe će biti korišćen i metod dedukcije u cilju ispitivanja ispravnosti primene opštih pravila na pojedinačne elemente. Kako bi se utvrdila sveobuhvatnost i validnost predloženih dimenzija istraživačkog modela, ali i potencijalno došlo do novih rešenja, koristiće se kvalitativna metoda istraživanja – fokus grupa, koju će činiti eksperti, odnosno pripadnici akademije i prakse, upoznati sa tematskim područjem.

Pranje novca u ekonomskoj teoriji

Veliki je broj autora koji se bavio pitanjem definisanja pojma pranja novca, sa različitih aspekata u svrhu dobijanja jedne sveobuhvatne definicije kojm bi se u potpunosti razumeo ovaj fenomen. Imajući u vidu da je ova pojava jedna od najprisutnijih u oblasti krivičnih dela, ona ima dalekosežne posledice na ekonomski i politički položaj nacionalne ekonomije kao i na bezbednosni aspekt i bezbednosne strukture. Posebno karakteristično za vršenje ovih radnji jeste organizovanost i korišćenje najsavremenijih tehnoloških rešenja pa je i način izvršenja ovih krivičnih dela veoma raznolik. Polazeći od činjenice da se pranje novca sprovodi sa zahtevom za sticanje kapitala, kao kriminalna radnja potrebno je da se praćenje i otkrivanje motiva i radnji se vrši od strane stručnih i osposobljenih službi koje su povezane i opremljene adekvatnim sredstvima.

Polazeći od činjenice da je količina novca koja se kriminalnim putevima pušta u legalne tokove preko šesto bilona dolara, nnjene razmer nedvosmisleno ukazuju naznačaj utvrđivanja ovih kanala i potrebu sprečavanja. u korist ovakvom načinu kriminalnih aktivnosti posebno pogoduje razvoj savremenog informatičkog društva i dostignuća savremene tehnike i tehnologije, koji se zloupotrebljavaju jer nude viši stepen fleksibilnosti i mogućnost prevazilaženja acionalnih granica (Chong & Lopez-de-Silanes, 2015).

Ovaj oblik kriminaliteta posebno je karakterističan za manje i srednje razvijene zemlje, a posbno zemlje u tranziciji, poput Srbije. Ove zemlje su posebno ranjive u ekononmksom i političkom smislu, što se manifestuje i na prisutnost najrazličitijih oblika negattivnih pojava. Usklađivanje propisa sa Evropksom unijom, zahteva i pridržavanje određenih standarda koji u velikoj meri omogućavaju suprotstavljanje izazovima i rizicima (Alkhalili et al. 2021). Podrška koja se dobija u različitim sektorima višestruko pozitivno utiče na ekonomski razvoj. Da bi se iskoristili svi potencijali i ekonomske pogodnosti, moraju da se preduzimaju mere radi koršćenja tih potencijala na adekvatan način. To podrazumeva i smanjenje negativnih pojava poput pranja novca i posledica koje ono donosi.

Pranje novca je pojam koji je proučavan od strane mnogih autora u ekonomskoj teoriji, pa nečudi veliki broj različitih definicija. Zajedničko određenje svih definicija je da poreklo ovg pojma vezuju za englesku reč „money laundering“ koja podrazumeva legalizaciju imovine ostvarene kriminalnim delatnostima kroz realizaciju različitih ekonomskih poslova i njihovo uvođenje u legalne tokove novca.

Nastanak ovog pojma vezuje se za prohibiciju u SAD, kada su organizovane kriminalne grupe finansijska sredstva stečena od krijumčarenja i prometa alkohoolnih pića i drugih protiv-zakonitih radnji, prikazivali kao prihod perionica za pranje veša i automobila. Ovako plasiran novac je imao pokriće i bio povoljan način da se ostvari protivzakonita ekonomska korist.

U skladu sa navedenim navešćemo neke od definicija pranja novca koje se sreću u domaćoj literaturi. Pranje novca označava aktivnosti usmerene ka legalizaciji novca stečenog bavljenjem kriminalnim delatnostima. Učesnici u pranju novca pribegavaju najraznovrsnijim finansijskim transakcijama, kako bi prikrili pravo poreklo novca i učinili ga legalnim sredstvom prometa na tržištu novca, što im osiguravanormalno korišćenje u poslovnim odnosima u kojima plasiraju svoj kapital (Kulić, 2001). Pod sadržajem pojma pranja novca podrazumeva se delatnost subjekata, najčešće onih iz oblasti sive ekonomije i organizovanog kriminaliteta, kojima se stvaraju uslovi za legalizaciju protivpravno stečene dobiti, čime se prikrivava njeno kriminalno poreklo i stvara predstava o zakonitoj delatnosti. Operacijom koja se zove pranje novca ne prikriva se samo nezakonito ostvaren prihod, nego i kriminalna delatnost pojedinih subjekata koji se u svakidašnjem životu prikazuju kao pošteni, ugledni i ekonomski moćni građani (Bošković, 2015). Pranje novca je plasiranje nelegalno stečenog novčanog kapitala, koji se nalazi van zakonskog prometa, u legalne finansijske tokove, zahvaljujući čemu se s jedne strane omogućava njegovo korišćenje, a s druge strane time se otežava dokazivanje kriminalne aktivnosti iz koje je proizašao prljav novac (Škulić, 2015).

Međunarodne finansijske institucije popu Međunarodnog nonetarnog fonda ovaj pojam određuju kao spoj nedozvoljenih izvora i sredstava koja su generisana iz tih izvora, odnosno kriminalnih aktivnosti. Evropski parlament i Savet Evropske unije, u Strazburu, 26.10.2005. godine usvojili su Direktivu 2005/60/EC, o sprečavanju finansijskog sistema u svrhe pranja novca i finansiranja terorizma.

U smislu ove Direktive, radnje koje se čine sa namerom i smatraju se pranjem novca su:

· konverzija ili transfer imovine, sa znanjem da takva imovina potiče od kriminalne aktivnosti ili od učestvovanja u takvoj aktivnosti, u cilju sakrivanja ili prikrivanja nezakonitog porekla imovine, ili od pomaganja bilo kojem licu umešanom u izvršenje takve radnje kako bi se izbegle zakonske posledice njegove radnje;

· sakrivanje ili prikrivanje prave prirode, porekla, mesta, obeležja, premeštanja, prava na, ili svojine nad imovinom, sa znanjem da takva imovina potiče od kriminalne aktivnosti ili od učestvovanja u takvoj aktivnosti;

· sticanja, posedovanje ili korišćenje imovine, sa znanjem u vreme prijema da takva imovina potiče od kriminalne aktivnosti ili od učestvovanja u toj aktivnosti;

· učestvovanje u udruživanje radi činjenja, pokušaj činjenja i pomaganje, potpomaganje, omogućavanje i podsticanje na činjenje neke od radnji prethodno pomenutih.

Mere u otkrivanju ilegalnog porekla novca

Cilj sprečavanja pranja novca jeste mogućnost prekida lanca nelegalno stečenih finansijskih sredstava i njihovo prisustvo u legalne novčane tokove. Upravo se određenim merama ovaj cilj i postiže (Chao et al., 2019).

Izrada izveštaja o sumnjivim tranasakcijama predstavlja meru koja je standard u postupku onemogućavanja pranja novca, i koja je normativno regulisana. Izrada ovih izveštaja je bitna jer se na konkretnim slučajevima sumnjivih transakcija ukazuje na načine i postupke kako se ovo krivično delo prepoznaje, a radi pravovremenog otkrivanja (Dachraoui, 2015). Ovaj sistem izveštavanja može da postigne svoj maksimalni doprinos kroz stvaranje bližih poslovnih veza između organa koji sprovode istragu i ostalih celina, kroz kontinurirano praćenje propisa i obrazovanje zaposlenih u finansijskim institucijamakontrolom negotovoinskih transakcija i uvođenjem savremenih informacionih tehnologija kojima će se lakše pratiti finansijske transakcije.

Adekvatan sistem kontrole kretanja fianansija unutar i izvan teritorije nacionalne ekonomije. Država, sa svojim instrumentima ima posebno značajnu ulogu u regulaciji novčanih tokova. Ovakvim sistemom kontrole tokova finansijskih sredstava otkrivaju se ilegalni putevi kretanja novca. Ovo se postiže ustanovljavanjem evidencija i baza podataka kojima se analiziraju i otkrivaju ilegalni putevi finansijskih sredstava.

Identifikovanje poslovnog subjekta i njegovih aktivnosti je posebno značajno u postupcima sprečavanja pranja novca. Preduslov za sprovođenje ove mere jeste utvrđivanje identiteta klijenta, pa se zakonom zabranjuje mogućnost realizacije transakcija u kojima ovaj postupak nije sprovede. Na taj način rizik za pranje novca se posebno u bankarskom sektoru smanjuje na minimum. Normativnim aktima su propisani podaci koje je neophodno dostaviti i iz kojih dokumenata, da bi se uspešno realizovao transfer finansijskih sredstava.

Država pravnim aktima i kaznenom poltikom definiše i postupke zaplene ili trajnog oduzimanja imovine za koju se sumnja da je stečena aktivnostima pranja novca. Ova mera je predviđena najvišim zakonskim aktima i ima veliki značaj u organizovanom suprotstavljanju kriminalu. Kada se ova mera primeni, pravni sistem odgovarajućim instrumentima dokazuje krivicu krivicu osumljičenih i povezanost sa nelegalno stečenom finansijskom koristi.

Najznačajnija mera, koja se sprovodi od strane državnih organa jeste provera da li se u praksi institucije u svom radu pridržavaju propisa. Adekvatnim inspekcijskim nadzorom postiže otklanjanje uočenih nedostataka.

Savremeni načini zloupotrebe finansijskog sistema

Moderno doba nosi sa sobom izazove digitalizacije koji su posebno prisutni u oblasti elektronskog poslovanja, odnosno realizovanje finansijskih transakcija uz pomoć informacionog sistema. Stalni naučno-tehnološki razvoj u oblasti informatike doveo je do razvoja elektronskog poslovanja i primene najsavremenih uređaja i sistema radi realizacije poslovnih zadataka (Catino, 2014). Veoma bitna činjenica za usepšnu realizaciju i sprovođenje elektronskog poslovanja jeste normativno regulisanje ove oblasti, kojim će se predvideti prava i obaveze poslovnih subjekata i potrošača i nedvosmilseno predvideti način funkcionisanja.

Elektronsko poslovanje i mogućnost elektronskog plaćanja poseduju brojne prednosti koje se manifestuju u jednostavnosti upotrebe, skraćivanju vremena i distance između dva finansijska subjekta, brzinu realizacije transakcija i dr. Ove prednosti pogoduju širenju i sve masovnijoj upotrebi elektronskog poslovanja u sfim značajnijim sferama. Ali, pored izrazitih prednosti ovaj način realizacije finansijskih transakcija poseduje i veliki broj izazova koji su uvezi sa mogućnostima zloupotrebe, posebno u funkciji pranja novca.

Novi tehnološki sistemi plaćanja obuhvataju: pružanje bankarskih usluga preko interneta, elektronsku gotovinu, kartice za odlaganje novca, kockanje preko interneta, WAP tehnologiju i kartice za elektonski transfer osiguranja. Svi navedeni oblici predstavljaju veoma pogodno oruđe za pranje novca i služe kao paravan za prikrivanje operacija pranja novca.

Razvoj preduzetništva u savremenim uslovima poslovanja ugroženo je različitim vidovima informaciono-komunikacionig kriminala, što u značajnoj meri utiče na nesigurnost korisnika elektronskih usluga. I pored brojnih prednosti koje je sa sobom donelo savremeno informatičko društvo, ono sa sobom i veliki broj problema u vidu kriminalnih aktivnosti kao što su: nove forme vrednosti, koncentracija podataka, nove metode i tehnika delovanja, novi ambijent delovanja, sužavanje vremenske skale delovanja, pokretljivost, inventivnost, stabilnost rizika, širenje geografskog prostora delovanja, itd.

Države na različite načine pokušavaju da se suprotstave visokotehnološkom kriminalu kroz stvaranje razlčitih timova u bezbednosnim strukturama, osnivanjem posebnih tužilaštva i sudova. Međutim svi ovi napori mogu da budu uzaludni ukoliko s celokuno drštvo ne usmerava na suočavanje sa novim izazovima u oblasti savremenog poslovanja.

Uticaj pranja novca na ekonomiju

Aktivnost pranja novca je posebno karakteristična za ekonomije zemalja u tranziciji gde ne postoje adekvatno izgrađene društveno-političke prilike. Međutim i mnogo razvijenije zemlje, posebno zapadne Evrope suočavaju se sa ovim vidom kriminala posebno uzimajući u obzir činjenicu da vremenom menja svoj oblik i način ispoljavanja, pa često dobija internacionalni karakter (Ahmed, 2021).

Podaci MMF-a, govore da se na godišnjem nivou u svetskim okvirima kroz aktivnosti pranja novca proneveri 2-5% svetskog bruto društvenog proizvoda. Ovaj podatak najbolje govori o značajnosti problema i neophodnosti svake nacionalne ekonomije da pristupi na adekvatan način njegovom rešavanju (Chen, et al., 2021).

Posledice pranja novca veoma štete svakoj ekonomiji imajući u vidu da stvaraju probeleme u samom radu finansijskog sektora, utiču na konkurentnost privrede ispoljavajući svoj uticaj u privatni sektor, dovode do problema u sprovođenju privatizacije, umanjuju sigurnost poslovnog okruženja i dr. Prisutnost pranja novca na mikroekonomskom nivou povlači sa sobom posledice na makrookruženje, koje se posebno manifestuju kroz pad BDP-a, pad privrednih aktivnosti i dr. Takođe, mnogi makroekonomski pokazatelji poput kamatnih stopa i deviznog kursa, ugroženi su ovom vrstom kriminala.

Negativna posledica pranja novca jeste i u oblasti javnih finansija gde dolazi do gubitka javnih prihoda, kroz izbegavanje plaćanja poreza i korišćenje različitih špekulativnih radnji kako bi se ostvarila protivprvana ekonomska korist. Do smanjenja prihoda budžeta po osnovu poreza, pranje novca veoma često dovodi, naročito kod zemalja u razvoju, otežavajući njegovu naplatu usled čega slabi uticaj države na vođenje ekonomske politike.

Zaključak

Savrememo ekonomsko okruženje praćeno tehničko-tehnološkim razvojem suočeno je sa izazovima sofisticiranog kriminala. Pranje novca predstavlja samo jedan od vidova kriminalnih delatnosti koji su prisutni i koji opterećuju ekonomski sistem svake države. Iako postoje različiti vidovi suprotstavljanja ovoj vrsti kriminala, počevši od zakonskih preko krivično-pravnih, njegovo suzbijanje je posebno otežano u informatičkom društvu. Oblici ispoljavanja ovog kriminaliteta poprimaju internacionalni nivo, što pogoduje prikrivanju i uspešnoj realizaciji.

Definisanje strategije i normativne regulative u određenim oblastima ne smeju da imaju samo deklarativni značaj, eveć moraju da budu praktično primenjene uz adekvatnu knrolu njihove primene. Svaka država treba da se usmeri na unapređivanju privrednog ambijenta koji će obezbeđivati sigurnost poslovnih subjekata.

U vezi sa navedenim neophodno je proučiti ekonomsku prirodu pranja novca da bi se adekvatnim merama monetarne i bezbednosne politike u nacionalnim granicama i na internacionalnom nivou sprečila pojava ove vrste kriminalnih delatnosti. Zato je jedinstveno delovanje i usaglašavanje propisa osnova borbe protiv pranja novca.