Due to the lack of financial resources and the high initial costs of investment into energy-efficient technology, significant potentials for energy saving in households are not being used. Household energy-efficiency loans are crucial for overcoming financial obstacles in bank-centric financial systems. The paper analyses the use of these loans in countries of the Western Balkans and examines examples of successful practice in order to determine the possibilities for improving programs for green financing and energy-efficient households. Examples of successful practices in households are analysed using the study case method, content analysis and comparative methods. Research results show that energy-efficiency loans and grants of the European Union motivated households to use energy- efficient technologies. Innovative technologies enable energy saving, financial savings and reduction of carbon dioxide (CO2) emissions.

Uvod

Posledice globalnog zagrevanja i aktuelna energetska kriza pokazali su da je unapređenje energetske efikasnosti značajno u svim zemljama (Nikolić, Milojković, 2023; Nikolić et al., 2024), a posebno u onima u kojima je energetski intenzitet viši od proseka Evropske unije (EU) i zemljama koje su zavisne od uvoza energije. Najveća globalna potrošnja energije u svetu zabeležena je u gradovima, gde se troši više od 2/3 globalne energije. Prema procenama, urbane oblasti doprinose 70% globalnoj CO2, pri čemu najveći uticaj na to imaju saobraćaj i izgradnja (UN Environment Programme, 2024; UN Envirnoment Programme, 2024a). Uvođenje energetski efikasne tehnologije u domaćinstvima u gradovima može značajno smanjiti potrošnju energije i emisiju CO2. Time se doprinosi održivom razvoju (Ignjatijević et al., 2020).

U zemljama Zapadnog Balkana (Srbiji, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, Severnoj Makedoniji i Albaniji) prosek energetskog intenziteta je 3 puta veći od proseka Evropske unije. Prema procenama Svetske banke, 35% ukupne potrošnje energije u domaćinstvima može da se uštedi (European Commission, 2016). Imajući u vidu ove podatke i činjenicu da se prekomerno troši energija koja je skupa, potrebno je analizirati mogućnosti da se njena potrošnja racionalizuje i da se energetski miks u sektoru domaćinstva promeni. U ovim zemljama je i visoka emisija CO2 (Janković & Golubović, 2024).

Nedostatak finansijskih sredstava za investiranje u energetski efikasnije tehnologije, visoki početni troškovi, dug period povraćaja investiranih sredstava, nedostatak informacija i nizak nivo svesti stanovništva najčešće su prepreke za unapređenje energetske efikasnosti u sektoru domaćinstva (Arakkal, 2021; Hesselink, Chappin, 2019; Caird et al., 2008). U zemljama sa bankocentričnim finansijskim sistemima banke imaju značajnu ulogu u povećanju energetske efikasnosti u domaćinstvima (Migliorelli, Dessertine, 2019; Vesić et al., 2023).

Bankocentričnost finansijskog sistema je evidentna u zemljama Zapadnog Balkana. Banke su posrednici između finansijski suficitarnih i finansijski deficitarnih transaktora i imaju ključnu ulogu u unapređenju energetskih performansi domaćinstava u ovim zemljama (Nikolić et al., 2024). Kao partnerske finansijske institucije u programu za zeleno finansiranje one omogućavaju da se sredstava iz kreditne linije za zeleno finansiranje (Green Economy Financing Facility - GEFF) plasiraju domaćinstvima putem kredita za energetsku efikasnost (Stojanović, 2020). U ovom radu analizira se korišćenje kredita za energetsku efikasnost za investiranje u energetski efikasne tehnologije u domaćinstvima u zemljama Zapadnog Balkana.

Ostatak rada podeljen je na sledeći način. U prvom delu rada ukazuje se na cilj istraživanja i metodologiju koja je korišćena za analizu kredita za energetsku efikasnost u zemljama Zapadnog Balkana. Rezultati analize i diskusija predstavljeni su u drugom delu rada. Zaključci istraživanja zajedno sa preporukama i ograničenjima istraživanja dati su u poslednjem delu rada.

Cilj rada i korišćena metodologija

Evropska banka za obnovu i razvoj (European Bank for Reconstruction and Development - EBRD) je 2013. godine uz podršku Evropske unije i parnerstvom sa Sekretarijatom energetske zajednice (Energy Community Secretariat - ECS) pokrenula Regionalni program za energetsku efikasnost (Regional Energy Efficiency Programme – REEP) za zemlje Zapadnog Balkana. Nakon uočavanja brojnih prepreka za unapređenje energetske efikasnosti domaćinstva u ovim zemljama u okviru REEP Plus programa, obezbeđene su kreditne linije za domaćinstva za zemlje Zapadnog Balkana (Western Balkans Sustainable Energy Financing Facility - WeBSEFF- Residental), kako bi se stimulisala da koriste energetski efikasnije tehnologije (European Commission, 2016). U okviru ovog programa realizuje se kreditna linija za zeleno finansiranje na Zapadnom Balkanu od 2017. godine. Finansiranje domaćinstava putem GEFF-a u ovim zemljama vrši se preko lokalnih partnerskih finansijskih intitucija (banaka) koje fizičkim licima koja zadovoljavaju utvrđene kriterijume prihvatljivosti odobravaju sredstva iz ovog programa (GEFF Serbia, 2024b). Domaćinstvima koja koriste ove kreditne linije odobravaju se i podsticaji od strane EU u vrednosti do 20%, dok je za stambene zgrade vrednost podsticaja do 35% prihvatljivih troškova (GEFF Serbia, 2024).

Do sada je više od 18000 domaćinstava na Zapadnom Balkanu investiralo preko 100 miliona eur u energetski efikasne tehnologije. Investicije u nove tehnologije omogućile su uštedu energije od 70000 MWh/god. i smanjenje emisije CO2 za 25000 t/god. (GEFF, 2024).

U radu se analiziraju studije slučaja domaćinstava zemalja Zapadnog Balkana kako bi se utvrdile mogućnosti za unapređenje programa za zeleno finansiranje i energetske efikasnosti domaćinstava.

Analiza se zasniva na sekundarnim podacima GEFF-a zemalja Zapadnog Balkana koje su objavile studije slučaja za domaćinstva – Srbije, Bosne i Hercegovine i Severne Makedonije. Za teorijsku i empirijsku analizu energetske efikasnosti i finansiranja energetski efikasne tehnologije korišćen je metod analize. Primeri uspešne praksi domaćinstava u izabranim zemljama analizirani su primenom metode studije slučaja, metoda analize sadržaja i metoda komparacije.

Hipotetičko-deduktivna metoda korišćena je prilikom definisanja i provere sledećih hipoteza:

H1: Krediti za energetsku efikasnost zemalja Zapadnog Balkana i finansijski podsticaji EU motivišu domaćinstva da koriste energetski efikasne tehnologije;

H2: Broj domaćinstva koja koriste kredite za energetsku efikasnost se povećava; H3: Investicije u energetski efikasne tehnologije omogućavaju uštede energije i finansijske uštede u domaćinstvu, i smanjenje zagađenja životne sredine.

Za sumiranje rezultata, donošenje zaključaka i davanje preporuka korišćena je metoda sinteze.

Rezultati i diskusija

Analiza uspešnih primera domaćinstva koja su koristila kredite za energetsku efikasnost i dobile podsticaje EU obuhvatila je 13 studije slučaja (12 domaćinstva i 1 stambenu zgradu) u tri zemlje Zapadnog Balkana – Srbiju, Bosnu i Hercegovinu i Severnu Makedoniju. GEFF program za Zapadni Balkan u okviru koga su odobreni krediti za energetsku efikasnost analiziranim domaćinstvima podržan  je  od  strane  Evropske  unije,  Saveznog  Ministarstva  Austrije  i Investicionog okvira za Zapadni Balkan (Western Balkan Investment Framework –WBIF).

Srbija

Studije slučaja domaćinstava koja su koristila kredite za energetsku efikasnost GEFF programa za Zapadni Balkan u Srbiji pojavile su se među prvima. Analizom su obuhvaćena 4 domaćinstva čije su studije slučaja objavljene u periodu od 2019-2023. godine (Tabela 1.).

Sa ciljem smanjenja troškova grejanja tokom zime domaćinstvo Grubac iz Beograda odlučilo je da kotao na drva zameni novim kotlom na biomasu. Koristeći kredit za energetsku efikasnost investirali su 3070 eur u ovaj kotao. Pored kredita, porodica Grubac je dobila i podsticaj u vrednosti od 460 eur. Investicija u energetski efikasnije grejanje omogućila je uštedu energije od 2,40 MWh/god. i smanjenje troškova grejanja. Smanjena je i emisija CO2, a time i zagađenje životne sredine (GEFF Serbia, 2019).

Domaćinstvo Stojković iz Sremske Mitrovice odlučilo je da smanji potrošnju energije prilikom gradnje nove kuće. Investirali su u toplotnu izolaciju i visoko energetski efikasne PVC prozore i vrata. Porodica Stojković je dobila kredit za energetsku efikasnost u vrednosti od 3700 eur i podsticaj u vrednosti od 740 eur. Korišćenje energetski efikasnih tehnologija omogućilo je uštedu energije od 5,00 MWh/god., uštedu novca, povećanje komfora i smanjenje zagađenja životne sredine (GEFF Serbia, 2019a).

U nameri da postane energetski nezavisno i da smanji zagađenje životne sredine domaćinstvo Rađenović iz Beograda ugradilo je solarne panele u porodičnoj kući. Finansiranje solarnih panela vršili su iz kredita za energetsku efikasnost u vrednosti od 9000 eur i podsticaja od 1600 eur. Nakon instaliranja nove tehnologije ovo domaćinstvo se u potpunosti napaja električnom energijom iz solarnih panela i nema dodatne troškove za električnu energiju. Godišnje uštede energije procenjene su na 4,65 MWh, a očekivani period povraćaja uloženih sredstava je 7-10 godina (GEFF Serbia, 2022).

Domaćinstvo Đukanović iz Beograda je 2022. godine pokrenulo adaptaciju svoje kuće od 250 m² ulaganjem u energetski efikasne tehnologije. Cilj ove investicije bio je da se smanji potrošnja energije, pronađu održiva energetska rešenja i poboljša komfor tokom zime. Dobili su dva kredita za energetsku efikasnost u ukupnoj vrednosti od 31000 eur i podsticaj od 5800 eur (GEFF Serbia, 2023). Sredstva su investirali u toplotnu pumpu, podno grejanje, solarne panele i energetski efikasne prozore. Nakon završenih radova, kuća je doživela potpunu transformaciju – ostvarena je ušteda energije od 7,80 MWh/god., smanjeni su troškovi grejanja, povećan je komfor u kući i smanjena je emisija CO2 za 3,60 t/god. Zahvaljujući ovim uštedama procenjuje se da će se investirana sredstva vratiti za 7 godina GEFF Serbia, 2023).

Tabela 1. Studije slučaja domaćinstava koja su koristila kredite za energetsku efikasnost u Srbiji

Izvor: Ilustracija autora na osnovu: GEFF Serbia, 2024a

Napomena: * period povraćaja investicije (godine)

Bosna i Hercegovina

Najveći broj primera uspešne prakse unapređenja energetske efikasnosti domaćinstava zabeležen je u Bosni i Hercegovini. Analizirane studije domaćinstava koja su koristila kredite za energetsku efikasnost GEFF programa u periodu od 2018-2020. godine obuhvatile su 6 domaćinstava i 1 stambenu zgradu (Tabela 2.).

U domaćinstvu u Ustikolini, domaćin Tešević renovirao je porodičnu kuću u kojoj provodi svoje slobodno vreme. Nakon što je investirao 5700 eur u toplotnu izolaciju i kotao na pelet, ova kuća je potpuno transformisana u energetski efikasnu kuću koja je toplija i komfornija. Za nabavku ovih tehnologija koristio je kredit za energetsku efikasnost i dobio podsticaj od 1000 eur. Procenjene uštede energije na godišnjem nivou su 6,00 MWh. Korišćenje kotla na pelet umesto kotla na drva doprinelo je smanjenju zagađenja životne sredine (GEFF Bosnia and Herzegovina, 2018c).

Porodica Lalović iz Istočnog Sarajeva zamenila je kotao na drva i ugalj novim kotlom na pelet korišćenjem kredita za energetsku efikasnost. Investirali su 1360 eur u kotao na pelet i dobili podsticaj od 200 eur. Izvršene promene omogućile su smanjenje potrošnje energije za oko 1,06 MWh/god. i povraćaj investicije za 2 godine. Uvođenje energetski efikasne tehnologije doprinelo je smanjenju emisije CO2 za 0,41 t/god. (GEFF Bosnia and Herzegovina, 2018).

Sa ciljem da obezbedi bolju toplotnu i zvučnu izolaciju, domaćin porodice Kamarić u Visokom zamenio je drvene prozore i vrata iz 80-ih godina PVC vratima i PVC prozorima sa troslojnim staklom. Korišćenjem kredita za energetsku efikasnost investirao je 2711 eur u energetski efikasniju tehnologiji i dobio podsticaj od 407 eur. Zamenjena stolarija omogućila je smanjenje potrošnje energije za 1,13 MWh/god. i po tom osnovu finansijske uštede. Promenjen je vizuelni izgled kuće koja je sagrađena 60-ih godina prošlog veka (GEFF Bosnia and Herzegovina, 2018a).

Investicijom od 3656 eur u toplotnu pumpu domaćinstvo Božić iz Mostara unapredilo je energetsku efikasnost svog doma, obezbedilo jednostavnije i jeftinije grejanje tokom zime, ali i hlađenje tokom leta. Nakon investiranja u energetski efikasne tehnologije dobili su podsticaj od 548 eur. Novi način grejanja omogućio im je uštedu energije od 0,70 MWh/god. i veći komfor u domaćinstvu (GEFF Bosnia and Herzegovina, 2018b).

Višestrukim merama za unapređenje energetske efikasnosti – ugradnjom PVC prozora i PVC vrata, toplotnom izolacijom i nabavkom kotla na pelet (biomasu), porodica Maslić iz Šamca omogućila je brže i bolje zagrevanje svog stambenog prostora, ostvarenje uštede energije i stvaranje boljih uslova za život (GEFF Bosnia and Herzegovina, 2019a). Investicija u nove energetski efikasne tehnologije realizovana je korišćenjem kredita za energetsku efikasnost u vrednosti od 5110 eur. Porodica Maslić je za ovu investiciju dobila podsticaj u vrednosti od 1000 eur. Rezultat korišćenja nove tehnologije je ušteda energije od 3,60 MWh/god. Kako su korišćenje uglja zamenili peletom i racionalizovali potrošnju energije, smanjena je i emisija CO2 i zagađenje životne okoline (GEFF Bosnia and Herzegovina, 2019a).

Sa ciljem smanjenja troškova grejanja domaćin Omerović investirao je 3650 eur u kotao na pelet. Sredstva za ovu investiciju obezbedio je iz kredita za energetsku efikasnost, a nakon instalacije kotla dobio je podsticaj u vrednosti od 530 eur. Zamenom kotla na drva kotlom na pelet ovo domaćinstvo ostvarilo je uštedu energije od 2,80 MWh/god., koja je praćena i finansijskim uštedama. Pored toga, smanjeno je zagađenje životne sredine usled smanjenja emisije CO2 za 1,07 t/god. (GEFF Bosnia and Herzegovina, 2019).

Korišćenjem kredita za energetsku efikasnost adaptirana je višespratna zgrada u Sarajevu. Sa ciljem unapređenja energetske investirano je 34000 eur u toplotnu izolaciju i PVC prozore. Stanari zgrade dobili su podsticaj od 11000 eur. Nove tehnologije uticale su na smanjenje potrošnje energije za 43,62 MWh/god. i troškova energije. Usled unapređenja energetske efikasnosti, smanjena je emisija CO2 za 8,77 t/god. (GEFF Bosnia and Herzegovina, 2020).

Tabela 2. Studije slučaja domaćinstava koja su koristila kredite za energetsku efikasnost u Bosni i Hercegovini

Izvor: Ilustracija autora na osnovu: GEFF Bosnia and Herzegovina, 2024

Napomena: * period povraćaja investicije (godine) ili ušteda (eur)

Severna Makedonija

Domaćinstva koriste oko 40% ukupne električne energije u Severnoj Makedoniji (GEFF North Macedonia, 2020a). Od energetski neefikasnih zgrada potiče oko 40% emisija gasova sa efektom staklene bašte (GEFF North Macedonia, 2020). Potencijal za uštedu energije u domaćinstvima, finansijske uštede i smanjenja zagađenja životne sredine je veliki. Analizom studija slučaja u ovoj zemlji obuhvaćena su dva domaćinstva koja su koristila kredite za energetsku efikasnost i njima finansirala nekoliko energerski efikasnih tehnologija (Tabela 3.).

Porodica Janakievski iz Skoplja investirala je 19500 eur u toplotnu pumpu, izolaciju krova i ugradnju novih prozora u porodičnoj kući sagrađenoj 80-ih godina. Za investiciju su koristili kredit za energetsku efikasnost. Domaćinstvo Janakievski je dobilo podsticaj od 3900 eur. Nakon unapređenja energetske efikasnosti ovog domaćinstva porodica je ostvarila uštedu energije od 11,16 MWh/god. Energetski efikasne tehnologije doprenele su i smanjenju emisije CO2 za 2,55 t/god. (GEFF North Macedonia, 2020a).

Sa ciljem izgradnje energetski efikasne kuće u domaćinstvu Popov iz Skoplja instalirana je toplotna pumpa, završena je izlolacija zidova i krova i postavljeni su energetski efikasni prozori. Investicija u ove tehnologije u vrednosti od 41800 eur finansirana je iz kredita za energetsku efikasnost. Vrednost podsticaja za ovu investiciju bila je 8360 eur. Preduzete mere za unapređenje energetske efikasnosti ovom domaćinstvu obezbedile su uštedu energije od 86 MWh/god., a smanjeno je i zagađenje životne sredine (GEFF North Macedonia, 2020).

Tabela 3. Studije slučaja domaćinstava koja su koristila kredite za energetsku efikasnost u Severnoj Makedoniji

Analiza studija slučaja domaćinstava u zemljama Zapadnog Balkana pokazala je da su zastupljene studije slučaja porodica koje žive u glavnim gradovima (Tabela 4.). U Srbiji je 75% domaćinstava iz glavnog grada, dok je u Severnoj Makedoniji 100%. Za razliku od ovih zemalja, u Bosni i Hercegovini postoje studije slučajeva iz različitih gradova i teritorijalno su podjednako zastupljene. Značaj preduzimanja mera unapređenja energetske efikasnosti u velikim i glavnim gradovima je veliki, zato što je u njima najveće zagađenje životne sredine. Intenziviranje preduzetih mera uz korišćenje kredita za energetsku efikasnost i podsticaja EU u ovim gradovima je neophodno. Sa druge strane, postojanje primera uspešne implementacije mera energetske efikasnosti i ušteda u manjim mestima utiče na razvoj svesti ljudi koji žive u različitim delovima zemlje o prednostima korišćenja energetski efikasnih tehnologija, mogućnostima i uslovima njihovog finansiranja iz kredita za energetsku efikasnost i sredstava podsticaja.

Tabela 4. Pregled studija slučaja prema geografskoj lokaciji u posmatranim zemljama

Izvor: Ilustracija autora na osnovu: GEFF Serbia, 2024a; GEFF Bosnia and Herzegovina, 2024; GEFF, North Macedonia, 2024

Za unapređenje energetske efikasnosti korišćene su različite tehnologije (Tabela 5.). Najveći broj domaćinstava promenio je način grejanja - kotao na drva ili ugalj zamenjen je kotlom na biomasu (pelet) ili toplotnom pumpom. U posmatranim zemljama bilo je 9 domaćinstava koja su koristila ove tehnologije. Slede tehnologije koja se odnose na ugradnju PVC prozora i vrata i toplotnu izolaciju, koje su, takođe, zastupljene u svim analiziranim zemljama. U 6 domaćinstava i 1 višespratnoj stambenoj zgradi stari prozori i vrata zamenjeni su PVC prozorima i vratima, pri čemu su ove tehnologije podjednako korišćene u domaćinstvima u svim zemljama. Tehnologije koje se odnose na unapređenje toplotne izolacije zidova i krovova korišćene su u 5 domaćinstava i 1 stambenoj zgradi. Solarni paneli su ugrađeni samo u 2 domaćinstva u Srbiji. U ostalim studijama slučaja nije bila zastupljena ova tehnologija.

Kredit za finansiranje energetski efikasnih tehnologija u Srbiji i Severnoj Makedoniji su koristila samo domaćinstva, dok je u Bosni i Hercegovini ovaj kredit korišćen za adaptaciju u domaćinstvima i za adaptaciju 1 višespratne stambene zgrade. Imajući u vidu da je podsticaj za investicije u energetski efikasne tehnologije najveći za stambene zgrade, može se zaključiti da upravnici stambenih zgrada još uvek ne koriste ove finansijske pogodnosti.

Tabela 5.  Pregled studija slučaja prema vrsti tehnologije u posmatranim zemljama

Izvor: Ilustracija autora na osnovu: GEFF Serbia, 2024a; GEFF Bosnia and Herzegovina, 2024; GEFF, North Macedonia, 2024

Posmatranjem studija slučaja prema vrednosti investicija, može se uočiti da su najveće investicije zabeležene kod domaćinstava u Severnoj Makedoniji, koja su koristila nekoliko tehnologija za unapređenje energetske efikasnosti svojih domova (toplotnu izolaciju zidova i krovova, zamenu prozora i vrata i zamenu načina grejanja – instaliranje toplotnih pumpi). Zatim slede domaćinstava iz Srbije koja su instalirala solarne panele i druge energetski efikasne tehnologije. Visoka vrednost investicije u Bosni i Hercegovini evidentirana je samo kod studije slučaja koja se odnosi na višespratnu stambenu zgradu (Tabela 6.).

Najveće uštede energije u analiziranim studijama slučaja ostvarene su u Severnoj Makedoniji, gde je primenjeno nekoliko tehnologija u svakom od analiziranih domaćinstava. Ostvarene uštede se kreću u rasponu od 11,16-86,00 MWh/god. Značajne uštede energije ostvarene su i u Bosni i Hercegovini (43,62 MWh/god.) gde je adaptirana zgrada primenom nekoliko tehnologija radi unapređenja energetske efikasnosti. U domaćinstvima u Srbiji i u Bosni i Hercegovini je ostvarena ušteda do 8, odnosno 6 MWh/god., respektivno. Uprkos malim vrednostima pojedinačnih ušteda u domaćinstvu, mogućnosti za uštedu energije u domaćinstvima su velike zbog brojnosti domaćinstava, posebno u velikim gradovima.

Tabela 6. Pregled studija slučaja prema vrednosti investicije i uštedi energije u posmatranim zemljama

Izvor: Ilustracija autora na osnovu: GEFF Serbia, 2024a; GEFF Bosnia and Herzegovina, 2024; GEFF, North Macedonia, 2024

Napomena: ^* podaci za stambenu zgradu

Zaključak

Rezultati analize studija slučaja domaćinstava u Srbiji, Bosni i Hercegovini i Severnoj Makedoniji pokazali su da su krediti za energetsku efikasnost i podsticaji EU ohrabrili domaćinstva da započnu investiranje u energetski efikasnije tehnologije. Sve veći broj domaćinstava koristi kredite za energetsku efikasnost i podsticaje.

Investicije u pomenute tehnologije, omogućile su im da smanje potrošnju energije, uz održavanje uobičajene temperature i povećanje komfora. Uprkos nedostatku podataka o finansijskim efektima ostvarenih ušteda energije, može se zaključiti da postoje i značajne finansijske uštede u svim domaćinstvima usled smanjenja potrošnje energije. Primeri uspešnog investiranja u energetski efikasne tehnologije ovih domaćinstava i stambene zgrade mogu podstaći i druga domaćinstva i upravnike stambenih zgrada da koriste kredite za energetsku efikasnost i podsticaje EU za finansiranje visokih početnih troškova uvođenja ovih tehnologija. Na osnovu raspoloživih podataka 1/3 analiziranih domaćinstava o smanjenju emisije CO2 može se zaključiti da koristi od unapređenja energetske efikasnosti domaćinstva postoje i za društvo. U prilog tome je i činjenica da se u velikom broju domaćinstava promenio način grejanja - kotlovi na drva i ugalj zamenjeni su kotlovima na biomasu (pelet).

Povećanjem broja studija slučaja o uspešnoj implementaciji energetski efikasnih tehnologija u domaćinstvima i uštedama koje se po ovom osnovu ostvaruju ostvariće se pozitivan uticaj na svest ljudi o potrebi za investicijama u ove tehnologije. Po tom osnovu može se očekivati povećanje broja domaćinstava koja investiraju u ove tehnologije i koriste kreditne programe za unapređenje energetske efikasnoti svoji domova.

Sa ciljem popularizacije kreditne linije za zeleno finansiranje (GEFF) za uvođenje energetski efikasnih tehnologija u domaćinstvima i stambenim zgradama na Zapadnom Balkanu, potrebno je kontinuirano objavljivati i analizirati studije slučaja. Pored finansijske podrške domaćinstvima i upravnicima stambenih zgrada treba pružiti savetodavnu podršku prilikom utvrđivanja efekata finansijskih ušteda preduzetih mera i njihovog uticaja na smanjenje zagađenja životne sredine. Dalje, potrebno je povećati broj studija slučaja koje se odnose na stambene zgrade i stimulisati korišćenje ovih kreditnih linija za njhovu adaptaciju, posebno u velikim gradovima, gde su one brojne, a zagađenje značajno. Potpuni uvid i ocena značaja kreditnog programa za energetsku efikasnost koji banke realizuju u saradnji sa GEFF-om može da se ostvari ukoliko se formira baza podataka na sajtu GEFF-a o svim domaćinstvima i stambenim zgradama koja su koristila ove kredite za investiranje u energetski efikasne tehnologije.

Imajući u vidu da je broj studija slučaja u analiziranim zemljama još uvek mali, ovo istraživanje treba proširiti nakon objavljivanja novih studija slučaja u analiziranim zemljama Zapadnog Balkana ili povećanjem broja zemalja koje koriste GEFF program.