The goal this one work is indicate on the meaning and role social entrepreneurial things in contemporary economy working realization overall economic development. The essence existence company in areas social entrepreneurial things it is solution social questions and reduction poor thing. Helping endangered categories residential property implements se active through the Work social company, in particular in countries European union. Development social entrepreneurial things is unambiguously connected with increasing niwa employment, development new ones skills and creation conditions For inclusion in society socially endangered.

Uvod

Zemlje u razvoju suočavaju se svakodnevno sa sa velikim izazovima u oblasti ekonomske i socijalne politike. Oni su vezani za visok nivo siromaštva, veliki procenat nezaposlenosti, socijalnu eksluziju i dr. Probelmi u oblasti socijalne i ekonomske politike u značajnoj usporavaju proces približavanja standarda razvijenim zemljama, što je u značajnoj meri uslovljeno samim odnosom te države prema  tim  pitanjima  (Berbegal-Mirabent  et  al.,  2018).  To  sve uslovljava činjenicu da socijalno preduzetništvo dobija sve veći značaj u ostvarivanju društvenog blagostanja.

Socijalna preduzeća su prisutna u različitim oblicima, ali u osnovi su neprofitna koja se služe preduzetništvom radi ostvarivanja svog osnovnog cilja. U suštini cilj socijalnog preduzetništva je primena različitih inovacija radi ostvarivanja društvenih promena (Avakumović i dr., 2021). Socijalni preduzetnici uočavaju različite društvene i ekonomske probleme, ukazuju na načine kako da se reše i na kraju primenjuju ta rešenja radi ostavrivanja dugoročnog blagostanja. Socijalno preduzetništvo je pojava koja ima inetrnacionalni karakter i koja je vezana za inovativnost i društvene promene.

Da bi se ostvarilo nesmetano funkcionisanje scoijalnog preduzetništva neophodna je njegova normativna regulativa, jer bi se na taj način obezbedilo bolje poslovanje socijalnih preduzeća (Donthu et al., 2021). Ovo je posebno važno polazeći od činjenice da je motiv poslovanja ovih predzeća društvena korist, što značajno odstupa od motiva poslovanja ostalih preduzeća gde je profit osnov postojanja i opstanka. Prihodi koji se ostvaruju u socijalnim preduzećima koristi se u svrhu zapošljavanja ugroženih kategorija stanovništva odnosno ulaganju u njihovo obrazovanje ili medicinsku zaštitu(Rao et al., 2021).

Metodologija istraživanja

Za potrebe izrade istraživanja biće korišćene različite naučne metode. U okviru istraživanja, posebna pažnja je usmerena na primenu metoda i tehnika koje se u istraživačkoj praksi uobičajeno koriste za prikupljanje, obradu, analizu i sintezu podataka u oblasti preduzetništva. Metodi naučnog istraživanja će se tako kombinovati da doprinesu ostvarivanju realnog permanentnog proveravanja naučne zasnovanosti istraživanja i u njemu postavljenih pretpostavki.

U rsdu će biti korišćen opšti naučni metodi, kao i posebni metodi karakteristični za istraživanje pojava u oblasti ekonomije. Predmet istraživanja biće istraživan na osnovu zvaničnih podataka iz statističkih izveštaja, stručnih studija, izvornih dokumenata kao i informacije iz naučnih disciplina koje sa različitih aspekata proučavaju fenomen socijalnog preduzetništva.

Značaj preduzeća u socijalnom preduzetništvu

U savremenoj ekonomskoj literaturi ne postoji jedinstvena definicija preduzetništva iako je sam pojam star preko dva veka. Suština definisanja ovog pojma se svodila na njegovo razlikovanje od pojma menadžera dodajući mu karakteristike koje mora da poseduje preduzetnik(Khurana et al., 2021).

Pojam preduzetnika se u današnje vreme koristi u kontekstu privrednika koji preuzima inicijativu, organizuje potencijale i prihvata rizik i neizvesnost. Preduzetništvom se ostvaruje profit koji se dalje ulaže u nove preduzetničke ideje (Mea & Sims, 2019). Ovaj profit je posledica prihvatanja rizika u pogledu uloženog kapitala u određenom vremenskom periodu radi stvaranja vrednosti. Iako proizvod ili usluga koja je rezultat preduzetničke delatnosti može da bude nov, on u svakom slučaju treba preduzetniku da obezbedi dodatnu vrednost na osnovu uloženog rada. Hisrich, Piters & Shefed (2012) definišu preduzetništvo kao proces stvaranja nečeg novog, a ključna karakteristika je ličnost preduzetnika koji je posvetio dovoljno vremena i truda finansijskom, fizičkom i društvenom riziku i neizvesnosti da bi na kraju dobio nagradu u obliku novca, materijalnog ili ličnog zadovoljstva(Miletić & Farahmandepey, 2021). Preduzetništvom se stvara neka nova vrednost, uz uloženi rad i kapital, uz prihvatanje rizika koji je vezan za neizvesnost u stvaranju profita. Preduzetnici stvaraju promene kroznjihove preduzetničke aktivnosti, odnosno preduzetničkog ponašanja kao odgovor na neizvesnost u pogledu mogućnosti ostvarivanja profita.

Na osnovu navedenog, postavlja se pitanje koja je veza preduzetništva, čiji je osnovni motiv prifit i socijalnog blagostanja. U osnovi obavljanja preduzetničke delatnosti se nalazi zadovoljavanje potreba određene strukture društva, korišćenjem društvenog kapitala prilikom osnivanja (Avakumović i dr., 2021; Milojević i dr., 2021). Zato se socijalno preduzetništvo izdvojilo kao poseban oblik u službi zajednice i zadovoljavanja potreba socijalno ugroženih kategorija kao što su lica koja imaju pravo na novčanu naknadu u slučaju nezaposlenosti; lica starija od 50 godina koja su duži niz godina nezaposlena; osobe sa invaliditetom zatim interno raseljena lica I druge kategorije propisane Zakonom.

Socijalna preduzeća se postoje u različitim oblicima od drštva sa ograni preko udruženja građana do zadruga, koje obavljaju poslovne aktivnosti vezane za proizvodnju dobara i pružanje usluga. Pored toga ova preduzeća su prisutna i u oblasti obrazovanja, kulture, zdravstvene zaštite, zaštite životne sredine, poljoprivrede, zanatstvu i dr.

Analiziranjem različitih pristupa definisanju socijalnog preduzetništva dolazi se do zaključka da se osnovne karakteristike socijalnih preduzeća odnose se na ostvarivanje društvenih ciljeva, realizaciju društvenih uticaja i primenu preduzetničkog menadžmenta, kreativnosti i inovativnosti u rešavanju različitih društvenih problema (Lepojević & Samardžić, 2022). Zato se socijalno preduzetništvo može posmatrati kao višedimenzionalna i dinamička struktura koja se kreće između javnog, privatnog i dobrovoljnog sektora.

Odnosno socijalno preduzetništvo je usmereno na ostvarivanje socijalnog uticaja inovativnim metodama u realizaciji misije. Dimenzije oko kojih se koncept socijalnog preduzetništva razvija su (Assmann & Ehrl, 2021): • Društvena misija; • Društvene inovacije; • Društvene promene; • Preduzetnički duh; • Razvoj ličnosti.

Socijalno preduzetništvo i zapošljavanje osoba sa invaliditetom

U savremenom poslovnom okruženju socijalno preduzetništvo se posmatra kao sistem sačinjen od ljudi koji poseduju nove ideje, identifikuju različite socijalne probleme, istrajni su u rešavanju tih problema i ne plaše se izazova i rizika. Socijalno preduzetništvo podrazumeva uočavanje problema koju su prisutni u društvu, a koji pogađaju posebne kategorije stanovništva: stare i bolesne; lica koja su zavisna ili su u procesu odvikavanja od bolesti zavisnosti; deca i mladi sa posebnim potrebama; osobe sa invaliditetom; diskriminisane osobe i dr (Avakumović, 2020; Mukherjee et al., 2021). Da li će ovi problemi biti rešeni pravovremeno i na adekvatan način u velikoj meri uslovljeno je stepenom razvoja nacionalne ekonomije. Jedan od značajnih problema sa kojima se suočava većina dražva jeste ozbiljni problemi nezaposlenosti osoba sa inavliditetom. Stopa zaposlenosti osoba sa invaliditemo je generalno mala, i ona iznosi svega 13% u Republci Srbiji. Stopa nezaposlenosti invalida u EU je sistematski veća nego u evrozoni.

Visoka stopa nezaposlenosti osoba sa invaliditetom odražava teškoće sa kojima se suočavaju ove osobe se sa pronalaženjem posla. Srbija je od 2009. godine počela da otvara radna mesta za osobe sa ivaliditetom. Imajući u viodu strateško opredeljenje Srbije članstvo u EU, onda je prioritet približiti se standardima Evropske unije i u ovoj oblasti. Osnovni ciljevi koji se postižu zapošljavanjem osoba sa invaliditetom jeste pružanje mogućnosti ovim osobama u obrazovanju i lakšem pristupanju tržištu rada, kao i podsticanje za aktivno učešće u društvu (Chopra et al., 2021). Da bi se ostvarili ovi ciljevi moraju se implementirati inicijative poslovnih subjekata usmerene na osobe sa invaliditetmo radi njihove informisanosti i mogućnosti neformalnog učenja kao i inegracija međusektorskih inicijativa koje omogućavaju osobama sa invaliditetom da učestvuju u formulisanju, implementaciji i evaluaciji politika i aktivnosti u drugim okruženjima (Živković, 2019).

U razvijenim zemljama sa višedecenijskom praksom zapošljavanja osoba sa invaliditetom, osobe sa fizičkim ili senzornim invaliditetom su uglavnom zaposlene na otvorenom tržištu rada, uvažavajući pozitivnu normativnu praksu. Praktična iskustva iz sveta pokazuju da ukoliko ljudi s intelektualnim i mentalnim teškoćama dobiju odgovarajuću podršku, mogu da rade. Takođe, kada rade, ostali ljudi znaju za njih i cene njihov doprinos.

Zapošljavanje uz podršku je pomaže da ljudi sa ozbiljnim intelektualnim teškoćama postanu deo poslovnih organizacija i da kao zaposleni i integrisani u radnu sredinu pruže svoj doprinos zajednici (Aaken & Buchner, 2020). Zapošljavanje uz podršku je najčešće usmereno na osobe sa najtežim oblicima invaliditeta. Ovakav vid zapošljavanja omogućava da se sobama sa invaliditetom pronađu poslovi sa primanjima većim od minimalnih, sa posebnim pogodnostima i potencijalom za razvoj karijere(Ivanova, B. & Ristić, 2020). Takođe, poslovne organizacije dobijaju kvalifikovanu radnu snagu.

Na osnovu istraživanja sprovedenih poslednjih godina u Republici Srbiji osobe sa invaliditetom su u dosta teškoj poziciji kada se posmatra tržište rada i mogućnost zapošljavanja. Zakonom o profesionalnoj rehabitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom ("Sl. glasnik RS", br. 36/2009, 32/2013 i 14/2022 - dr. zakon), otpočelo se sa rešavanjem ovog problema, ali su relativno slabi uspesi zabeleženi u poslednjoj deceniji. Činjenica je da se u praksi najveći problemi javljaju usled oduzimanja poslovne sposobnosti osoba sa invaliditetom što onemogućava njihovo zapošljavanje. Za njih u tom slučaju kao mogućnost ostaje samo radni angažman koji se uglavnom odvija uneadekvatnim uslovima kao izolovan, nepodsticajan i nekompezovan (Miljković, 2022). Međutim, raširene predrasude kojepreovlađuju o osobama sa intelektualnim teškoćama kao nesposobnima i nekorisnima za društvo, zapravo su glavni faktor koji u ovom trenutku otežava svih uklanjanje pravnih i društvenih prepreka za njihovo zapošljavanje.

Potreba za obrazovanjem i kreativnošću u socijalnom preduzetništvu

Preduzetništvo u savremenim uslovima funkcionisanja tržišne privrede sve više dobija na značaju i ulozi pokretača privrednog razvoja. U vezi sa tim je i naglašena važnost obrazovanja u oblasti preduzetništva i opšte informisanosti društva. Preduzetništvo se sve više posmatra kao opšti način razmišljanja koji se primenjuje u svakodnevnom životu u gotovo svim oblastima rada(Deller et al., 2018). Kako bi se ostvarili osnovni ciljevi preduzetništva neophodno je podizanje svesti učesnika obrazovnog procesa o važnosti preuzimanja odgovornosti i promociji razvoja ličnih karakteristika(Gammelgaard et al., 2020). Obrazovanje preduzetnika u najširem smislu, treba posmatrati, kao skup znanja i veština koje su neophodne za uspešno funkcionisanje tržišta i obezbeđivanje konkrentnosti na tržištu. Razvoj preduzetničkog načina razmišljanja treba da se postiče u svih sferama društva. Na nižim nivoima obrazovanja, cilj preduzetničkog obrazovanja je posebno podsticanje i prepoznavanje određenih kvalitativnih karakteristika ličnosti(Mele & Fontrodona, 2017; Rauf, A.A. & Prasad, 2020).

Značaj preduzetništva postavljen je početkom ovog veka i u najvažnijim strategijskim dokumentima Evropske unije. U njima se ukazuje na intenziviranje odnosa između obrazovnih institucija i poslovnih subjekata, kao i jačanje preduzetničkog duha kroz edukaciju i sistem obuke. Koncept preduzetničkog obrazovanja koji će imati dugoročnu komponentu, treba da bude primenjen u praksi..

Koncept preduzetništva je nedvosmisleno povezan sa kreativnom ekonomijom čije osnove datiraju od kraja dvadesetog veka (Nadoveza & Pešić, 2020). Suština ovog koncepta je bila u definisanju kreativnih potencijala društva, posebno tradicionalnih kreativnih industrija u oblasti kulture i umetnosti, koja se globalno prati, meri i istražuje kroz tržište rada i razvoj radne snage. U osnovi veze preduzetništva i kreativnse keonomije jeste obrazovanje preuzetnika razvijanje karakteristika kaošto su: kognitivna fleksibilnost, sposobnost pregovaranja, rasuđivanje i brzo donošenje odluka u uslovima rizika i neizvesnosti i dr.

Zaključak

Podrška razvoju i unapređenju socijalnog preduzetništva veoma je značajna. Ona mora da potekne od korisnika, od pojedinaca, grupa i udruženja sa jedne strane i od lokalne samuoprave i lokalne zajednice sa druge strane. Svrha razvoja socijalnog preduzetništva je kvalitetniji život pojedinca i ravnomerniji i ravnopravniji razvoj društva i lokalne zajednice.

Socijalno preduzetništvo i socijalna ekonomija se kontinuirano razvijaju poslednjih nekoliko decenija, ne samo u razvijenim zemljama, već iu zemljama u razvoju. Socijalno preduzetništvo kao organizacioni oblik prepoznato je i priznato u mnogim zemljama jer se bavi identifikacijom i rešavanjem socioekonomskih problema. Socijalno preduzetništvo može se posmatrati kao preduzimanje preduzetničkih inicijativa za njihovo rešavanje.

Imajući u vidu činjenicu da su osobe sa invaliditetom važan segment društva, s jedne i s druge strane, visok procenat nezaposlenosti istih, potreba podsticanja razvoja preduzetnika u zapošljavaju ove kategorije stanovništva u Srbiji je evidentna. U cilju postizanja rasta i razvoja i otvaranja novih radnih mesta, potrebni su odgovarajući pristupi edukaciji i obrazovanju.