In conditions of dynamic changes, companies try to preserve their position in various ways and thus ensure their survival on the market. One of the possibilities available to them is quality application of the concept of social responsibility. It can be said that in modern business conditions, trade has a very important role in functioning of any economy because, among other things, it can adequately bridge the discrepancy between greater supply of goods and lack of payment demand. However, regardless of that, one should not ignore the fact that today trade companies are also expected to monitor and adapt to socially responsible requirements. The aim of this paper is to point out the importance of social responsibility as well as certain aspects of socially responsible business in trade companies with reference to the largest retail chain in the world. Walmart, as the largest American company engaged in retail sale of goods in the domestic and international markets, has a very developed sense of society and the environment. Management of this company is aware of the fact that economic development can be achieved only if it goes hand in hand with development of the social community.

Uvod

Pored proizvodnih, u vremenu velikih neizvesnosti, i trgovinska preduzeća su podložna brojnim promenama. U prošlosti je, recimo, proces odlučivanja o kupovini određene robe bio jednostavniji, dok danas na ovaj proces utiču brojni faktori, među kojima posebno mesto pripada i društveno odgovornom poslovanju trgovinskih preduzeća. Savremeni potrošač nije u velikoj meri pod uticajem promotivno-propagandnih aktivnosti društveno neodgovornih trgovnskih preduzeća. Iz tog razloga menadžeri moraju da uzmu u obzir činjenicu da postoje potrošači koji su spremniji da plate više za proizvod nekog trgovinskog preduzeća koje se u potpunosti ponaša u skladu sa pravilima društveno odgovornog poslovanja. Ovakvo ponašanje potrošača zahteva poštovanje koncepta društvene odgovornosti ne samo od strane menadžmenta i ostalih zaposlenih u trgovinskom preduzeću već i od strane njihovih poslovnih partnera, a naročito od strane dobavljača. Na taj način će potrošači biti zadovoljniji, što se može pozitivno odraziti na poslovne performanse trgovinskih preduzeća. U svetu postoje različiti pokreti za borbu protiv degradacije životne sredine, organizovani od strane određenih društvenih skupina, kao i pokreti koji se zalažu za poštovanje ljudskih prava zaposlenih. Sve ove promene zahtevaju od trgovinskih preduzeća da prilikom funkcionisanja uvaže značaj društveno odgovornog poslovanja. Ovo naročito važi za velika i uspešna trgovinska preduzeća koja posluju i van granica svoje zemlje. Jedan od takvih primera je i najveći maloprodajni trgovinski lanac Walmart. Cilj ovog rada je da ukaže na značaj društvene odgovornosti kao i na pojedine aspekte društveno odgovornog poslovanja u trgovinskim preduzećima, sa osvrtom na najveći maloprodajni trgovinski lanac u svetu. U tom smislu ćemo, najpre, ukazati na potrebu za društveno odgovornim promenama u trgovini. Zatim ćemo analizirati neke od aspekata društveno odgovornog poslovanja trgovinskih preduzeća. Posebna pažnja u radu biće posvećena prikazu društveno odgovornog poslovanja Walmarta. Rezultati analize istraživanja nam ukazuju da menadžment ove kompanije pridaje veliki značaj društveno odgovornom poslovanju. Svojim društveno odgovornim ponašanjem, kroz različite projekte usmerene na zaštitu životne sredine i društvene zajednice, poštovanje svojih potrošača i uvažavanje zaposlenih, daje primer i ostalim trgovinskim preduzećima kako bi trebalo da se ponašaju.

Potreba za društveno odgovornim promenama u trgovini

Još od svog nastanka trgovina je prošla kroz različite izmene. U početku su dominirali primarni proizvodi, odnosno sirovine, koje su zemlje uvozile radi potrošnje ili dalje prerade, a sa jačanjem industrijske, tj. serijske proizvodnje i smanjivanja jediničnih troškova, a samim tim i pojeftinjenja finalnih proizvoda, industrijski proizvodi su preuzeli primat, dok je u međuvremenu poraslo učešće usluga i intelektualne svojine, ali još uvek nedovoljno da ugrozi primat međunarodne trgovine industrijskim proizvodima (Jelisavac-Trošić, 2016). Države trguju različitim robama, uslugama, idejama, što doprinosi većoj povezanosti, jedinstvenosti i smanjenju siromaštva na globalnom nivou. Shodno tome, trgovina danas postaje veoma atraktivna privredna delatnost koja briše i prevazilazi prepreke koje postoje na nivou pojedinih država i time spaja različite privrede. Golijanin (2009) smatra da okosnicu trgovine čine četiri „sveta“ koja su međusobno povezana finansijama (slika 1.).

Slika 1. Svet trgovine

Izvor: Goljanin, 2009.

U svemu tome, danas je jako bitno uzeti u obzir i karakteristike savremenog okruženja jer se, poput svake druge delatnosti, i funkcionisanje trgovine odvija pod snažnim uticajem istog. Savremeno okruženje karakterišu česte i intenzivne promene koje u značajnijoj meri otežavaju opstanak i rad svakog preduzeća. Promene su takvog karaktera i obima da se njihov uticaj ne može izbeći ni u sferi trgovine. Promenili su se proizvođači, kupci, potrošači, cene i odnos prema cenama, okruženje u kome se proizvodi, prodaje, kupuje i troši (Župljanin, 2013). Sve ove oscilacje od trgovinskih preduzeća traže da se konstantno razvijaju i prate trendovi i šanse koje postoje na tržištu. Imajuću u vidu brojnost i karakter promena, trgovinska preduzeća moraju da pronađu model poslovanja koji će uvažiti kompleksnost savremenog okruženja, što nameće potrebu za promenom njihovog tradicionalnog načina funkcionisanja. Usled svih tih promena nastala je i potreba za uvažavanjem određenih pravila koje nameće koncept društveno odgovornog poslovanja. Društvena odgovornost preduzeća jedan je od koncepata savremenog poslovanja koji još nije doživeo svoj maksimum, ali značajno utiče na preduzeća i na njihove partnere, potrošače, državu, konkurenciju (Boljević, Radovanović, Strugar, 2015). Društveno odgovorno poslovanje proističe iz potrebe da se umanje negativne posledice po društvo i životnu sredinu, nastale usled nemoralnog ponašanja različitih preduzeća. Brojna pitanja, od potrebe za zaštitom životne sredine, brige o potrebama i zadovoljstvu zaposlenih, brige o društvenoj zajednici i tome slično, predstavljaju velike izazove sa kojima se danas susreću trgovinska preduzeća. Uspešni menadžeri ovim izazovima prilaze na strateški način. Društvena odgovornost podstiče promene u načinu razmišljanja i delovanja savremenih menadžera, stvarajući potrebu za razvojem održivijeg modela poslovanja preduzeća. Primenom DOP, preduzeća obezbeđuju održivo poslovanje, jer: jačaju poslovni imidž, obezbeđuju kvalitetnu radnu snagu, efikasno koriste resurse čime snižavaju troškove i podižu produktivnost, adekvatno upravljaju rizicima, ostvaruju rast, uvode inovacije i postaju konkurentnija na tržištu (Micić, Vujović, Ranđelović, 2016). Veća je verovatnoća da će dobro vođena preduzeća biti društveno odgovorna (Ferrell, Liang, Renneboog, 2016), jer uspešni menadžeri svojim odgovornim ponašanjem daju primer ostalim zaposlenima kako treba da se ponašaju.

Potreba za društveno odgovornim promenama u trgovini zasniva se na težnji da se realizuje cilj društvene odgovornosti. Ultimativni cilj društvene odgovornosti polazi od stava da preduzeća prilikom obavljanja svojih aktivnosti maksimiziraju pozitivne a minimiziraju negativne uticaje na društvo i okruženje, ne narušavajući pritom svoju profitabilnost. Pošto savremeno tržište prvenstveno garantuje opstanak društveno odgovornim preduzećima, trgovinska preduzeća moraju adekvatno da se posvete ovom cilju. Društveno odgovorno poslovanje se odnosi na celokupnu sferu uticaja i raspon delovanja jedne kompanije kao i na odnose koje ona pri tome uspostavlja: kako kupuje i prodaje, na koji način zapošljava, osposobljava i utiče na razvoj ljudskih resursa, koliko ulaže u lokalnu zajednicu i poštovanje ljudskih i radnih prava, kao i na koji način doprinosi očuvanju životne sredine (Jovanović, Ilić, Pavlović-Dimitrijević, 2017). Dakle, pored ključnih stejkholdera, vlasnika kapitala i potrošača, trgovinska preduzeća u dinamičnim uslovima privređivanja moraju da zadovolje i interese različith interesnih grupa ali i da, pritom, vode računa o zaštiti životne sredine. Treba imati u vidu da se društveno odgovorno poslovanje sporovodi sa ciljem stvaranja socijalnih i ekoloških koristi (Ronald, Suwandi, Daromes, 2019). Ovo je za trgovinska preduzeća posebno značajno zato što predstavljaju posrednike između prozvođača i potrošača, te shodno tome imaju značajniju ulogu u promovisanju koncepta društvene odgovornosti. Nemoralno ponašanje preduzeća može da stvori značajno veće socijalne probleme u poređenju sa indivdualnom neodgovornošću. Netačan tekst na etiketama (naročito kada je reč o privatnoj robnoj marki), nelegalno prisvajanje poslovnih tajni, lažno oglašavanje, nezapošljavanje osoba sa indvaliditetom, nedovoljna briga o zadovoljstvu zaposlenih kroz neadekvatno plaćanje ili nametanje prekovremenog rada su samo neki od primera neodgovornog ponašanja trgovinskih preduzeća. Ovakvo ponašanje može da predstavlja osnovu nastajanja i širenja širokog spektra socijalnih problema ne samo za postojeće već i za buduće generacije. Neka od ključnih pitanja društveno odgovornog poslovanja, koja su vezana za moralna načela i etičko ponašanje trgovinskih preduzeća, tiču se sigurnosti i kvaliteta robe, iskrenosti u reklamiranju, boljeg informisanja i edukacije kroz podizanje nivoa svesti o značaju društvene odgovornosti, poštovanju prava zaposlenih, ravnopravnosti polova, zaštiti životne sredine, uvođenja ekoloških oznaka, i tome slično. Trgovinska preduzeća mogu na različite načine da podstiču društvenu odgovornost. Mogu se, recimo, aktivno uključivati u rešavanju aktuelnih društvenih, ekoloških i ekonomskih problema, poštovati ljudska prava, organizovati različite humanitarne akcije sa ciljem borbe protiv siromaštva i bolesti, ulagati u obazovanje i poboljšanje uslova za život ljudi, itd. Uvažavajući takvu vrstu ponašanja trgovinska preduzeća mogu u velikoj meri doprineti razvoju socijalne i ekološke sredine.

Veoma je važno da se trgovinska preduzeća trude da koncept društvene odgovornosti primenjuju na adekvatan način, uvažavajući sve oblasti društvene odgovornosti (Slika 2.). Nemoguće je, recimo, smatrati odgovornim poslovanje pri kome neko trgovinsko preduzeće daje određena sredstva u dobrotvorne svrhe i time doprinosi razvoju društva, a sa druge strane nezakonito daje otkaze, ne poštuje ugovore o radu, uvodi neplaćen prekovremeni rad često duži od zakonom dozvoljenog, ne prijavljuje radnike ili zapostavlja prava i potrebe poslovnih partnera. Briga o zaposlenima je od izuzenog značaja, jer su ljudski resursi danas najznačajnija komponenta svake organzacije (Micić, Arsić, 2017). Da bi postiglo uspeh svako preduzeće mora biti odgovorno za socijalno blagostanje zaposlenih, šire društvene zajednice i životne sredine (Zorzini, Hendry, Huq, Stevenson, 2015). Poslovanje koje je u skladu samo sa pojedinim aspektima društvene odgovornosti, ne može se smatrati izvrsnim poslovanjem. Shodno tome, ukoliko neko trgovinsko preduzeće želi da unapredi svoje poslovanje i time poboljša konkurentsku poziciju na tržištu, mora da uvaži određene zahteve društvene odgovornosti.

Slika 2. Oblasti društvene odgovornosti

Izvor: Krivokapić, Vujović, Jovanović, 2014.

Povećanje tržišnog učešća, jačanje reputacije preduzeća, privlačenje novih i stvaranje baze lojalnih potrošača, smanjivanje troškova poslovanja, povećanje prihoda od prodaje robe, jačanje pozicije privatne robne marke, veća satisfakcija zaposlenih koja stvara pozitivnu radnu klimu, su samo neki od razloga za primenu i razvoj koncepta društvene odgovornosti u trgovinskim preduzećima.

Aspekti društveno odgovornog poslovanja trgovinskih preduzeća

Trgovinska preduzeća su sastavni deo društva i kao takva pored sopstvenih ciljeva zasnovanih na težnji za maksimalnim profitom, moraju voditi računa i o interesima društvene zajednice ali i o svom uticaju na životnu sredinu. Zato je potrebno da svoje poslovanje organizuju u skladu sa pravilima koja nalaže koncept društvene odgovornosti, a koja su zasnovana na potrebi da se svi poslovi u preduzeću izvršavaju uz poštovanje zakonskih, ekonomskih i moralnih principa. Organizacija zasnovana na odgovornosti predstavlja jedan od najzanačajnijih principa savremenog poslovanja (Bogetić, Đorđević, Ćoćkalo, Vorkapić, 2018). Ukoliko trgovinska preduzeća pored ekonomskih ne uvaže i socijalne i ekološke ciljeve, doći će do pojave velikog broja društvenih problema koji se, nakon izvesnog vremena, povratno mogu negativno odraziti na poslovne performanse ovih preduzeća. To je jedan od razloga zašto koncept društvene odgovornosti postaje u značajnijoj meri prihvaćen od strane trgovinskih preduzeća na globalnom nivou. Uspešna trgovinska preduzeća širom sveta pažljivo su posvećena različitim segmentima društvene odgovornosti. Postoji stav da se koncept održivog razvoja i društvene odgovornosti u trgovini može sagledati kroz sledeće atribute: „zeleni“ robni asortiman, „zeleni“ prodajni objekti, „zeleni“ transport, „zeleni“ procesi, bolji uslovi rada za zaposlene, kontinuirano poboljšanje znanja zaposlenih, smanjenje troškova okruženja (voda, vazduh, energija), razvoj brenda organskih proizvoda (Sokolov Mladenović i Ćuzović, 2014), i tome slično. Polazeći od osnovnih oblasti drušvene odgovorosti, u Tabeli 1 prikazani su samo neki od aspekata na kojima se može zasnivati društveno odgovorno poslovanje trgovinskih preduzeća.

U uslovima sve veće degradacije ekološke sredine, zaštita životne sredine treba da predstavlja sastavni deo i osnovni prioritet strategije svakog trgovinskog preduzeća. Postoje dokazi da trgovina može da doprinese povećanju propadanja životne sredine putem zagađivanja ugljen-dioksidom (Vučić, 2016). Potrebno je pronaći različita rešenja kako bi se zagađenje svelo na minimum i sačuvala životna sredina. To je moguće postići poštovanjem određenih ekoloških principa društvene odgovornosti i primenom mera i aktivnosti kroz uspostavljanje sistema upravljanja ekološkim aspektima društvene odgovornosti. Da bi se izbegla negativna delovanja koja dovode do uništavanja prirodnih ekoloških sistema potrebno je da zaštita životne sredine bude planska, sveobuhvatna i sistemska. Na taj način se mogu postići adekvatni efekti u očuvanju i zaštiti ekološke sredine. Neophodno je, takođe, i u kontiniuitetu analizirati rezultate sprovedenih ekoloških aktivnosti, jer bi na taj način menadžeri trgovinskih preduzeća imali uvid u to koliko se preduzeće ponaša odgovorno na ovom polju. Mnoga preduzeća se danas trude da doprinesu zaštiti životne sredine adekvatnim obavljanjem svojih aktivnosti, i time iskazuju spremnost da se ponašaju u skladu sa potrebama zdrave životne sredine. Ona tako postupaju u skladu sa sve strožijim zakonodavstvom, razvojem ekonomskih i drugih mera koje zahtevaju zaštitu životne sredine i sve izraženijom brigom zainteresovanih strana za pitanja zaštite životne sredine i održivog razvoja (Biočanin, Hamidović, 2017). Odgovorno poslovanje trgovinskih preduzeća prema životnoj sredini može da se ogleda kroz primenu načela efikasnog trošenja i uštede energije, promovisanja potrebe za zaštitom životne sredine, razvoj ekoloških inovacija, održivije upravljanje otpadom, i tome slično.

Tabela 1. Neki od aspekata na kojima se zasniva društveno odgovorno poslovanje trgovinskih preduzeća

Etičke oznake proizvoda i marketinške poruke su sve češća pojava u maloprodaji (Hainmueller, Hiscox, Sequeira, 2015), a jedna od takvih je i oznaka pravične, odnosno fer trgovine. Da bi primena koncepta društvene odgovornosti bila kvalitetna, trgovinska preduzeća moraju da vode računa i o poštovanju standarda fer trgovine i potrošnje koji imaju za cilj da smanje siromaštvo, poboljšaju položaj proizvođača i podrže društvenu odgovornost. Takođe, trgovinska preduzeća moraju da razvijaju i strateška partnerstva sa društvenom zajednicom kroz različite filantropske aktivnosti i da na taj način doprinose njenom razvoju i sigurnosti. Strateškim pristupom temama koje su značajne za društvo moguće je postići dobre rezultate u ovoj oblasti društvene odgovornosti. Odgovorno upravljanje viškovima hrane, doniranje namirnica, pokretanje različitih humanitrnih akcija, povećanje svesti o važnosti zdravije ishrane, predstavljaju određene aspekte na kojima se može zasnivati društveno odgovorno poslovanje trgovinskih preduzeća u oblasti društvenog razvoja.

Društveno odgovorno poslovanje trgovinskim preduzećima nameće i potrebu za uvažavanjem različitih zahteva potrošača. Savremeni potrošači drugačije reaguju na brojne aktivnosti koje preduzeća obavljaju, a koje se prevashodno tiču društvene zajednice i životne sredine. U poslednje vreme, društvena odgovornost predstavlja jedan od faktora koji utiče na odluku potrošača o kupovini određenog proizvoda. Pošto se ponašanje potrošača promenilo, pojedini autori (Anderson, 2018), za savremenog potrošača koriste termin „etički potrošač“. Različiti su aspekti društvene odgovrnosti koje trgovinska preduzeća u ovom slučaju mogu uvažiti. Neka trgovinska preduzeća se trude da edukuju svoje potrošače o značaju izbora zdravijih namirnica, te posebno izdvajaju i promovišu organske proizvode ili, ukoliko poseduju privatnu robnu marku, trude se da na prednjoj strani pakovanja prehrambenog proizvoda istaknu dodatna nutritivna obeležja. Zatim, veliki broj trgovinskih preduzeća veliku pažnju pridaje urednosti, izgledu i čistoći prodajnog objekta. Savremeni potrošač očekuje punu pažnju od strane prodajnog osoblja, te zato akcenat treba staviti i na ljubaznost i stručnost ovih radnika. Kupci se danas sve više odlučuju za kupovinu u velikim prodajnim formatima, gde mogu da kupe sve što im je potrebno, gde je roba vidno izložena, gde se svakodnevno odvijaju događaji poput različitih promocija, prezentacija, degustacija, akcijskih prodaja i tome slično, gde je jednostavan pristup prodajnom mestu, lako i sigurno parkiranje, gde je, jednom rečju, moguće obezbediti dobru kompletnu kupoprodajnu uslugu (Župljanin, 2013). Na taj način trgovinsko preduzeće iskazuje poštovanje prema svojim potrošačima. Takođe, ne treba zanemariti ni kvalitet robe i rok trajanja, koji moraju biti svakodnevna preokupacija trgovinskih preduzeća. Stvaranje lojalnih kupaca u vreme kada je tržište postalo globalno i kada je kupcima skoro svaki proivod udaljen nekoliko klikova, zaista predstavlja izazov (Gostović, 2021).

Ukoliko se trgovinsko preduzeće potrudi da u velkoj meri ispuni očekivanja potrošača, zauzvrat može da očekuje i zadobijanje njihovog poverenja.

Pored potrošača, trgovinska preduzeća moraju uzeti u obzir potrebe i prava svojih zaposlenih, koja moraju biti u fokusu strateškog opredeljenja menadžmenta trgovinskih preduzeća. U novoj ekonomiji u kojoj se na zaposlene gleda kao na primarni razvojni resurs, motivacija se izdvaja kao pouzdan mehanizam za rešavanje organizacionih problema i sredstvo koje u značajnoj meri može doprineti poboljšanju radnog morala, samopouzdanja i zadovoljstva zaposlenih (Staletović, Milačić, Kojić, 2020). Kada su motivisani za rad zaposleni ostvaruju bolji učinak i doprinose ostvarenju pozitivnog poslovnog rezultata, ali i razvoju pozitivne radne klime. Trgovinsko preduzeće može da se okarakteriše kao odgovoran poslodavac ukoliko primenjuje odgovornu praksu zapošljavanja, stvara dobre uslove za rad, obezbeđuje sigurnost i zaštitu zdravlja na radu, poštuje osnovna ljudska prava, ugovor o radu, plaća prekovremeni rad, vodi računa o rodnoj ravnopravnosti, zapošljava osobe sa invaliditetom, i tome slično. Značajnu ulogu u svemu ovome imaju menadžeri trgovinskih preduzeća jer moraju da se trude da sa svojim zaposlenima uspostavljaju korektan odnos koji će im omogućiti efikasniju realizaciju ključnih ciljeva. Pored toga, menadžeri moraju naročito da vode računa i o uspostavljanju poslovnih partnerstava sa dobavljačima koji u svom radu poštuju principe društvene odgovornosti.

S obzirom da primena etičkih principa postaje suštinska poslovna filozofija i osnova sticanja konkurentske prednosti, snažna društvena odgovornost treba da predstavlja jedan od najvažnijih elemenata strategije poslovanja trgovinskih preduzeća.

Osvrt na društveno odgovorne aktivnosti Walmart-a

Walmart kao jedna od najuspešnijih trgovinskih kompanija u svetu, prošla je veliki razvojni put od jedne jednostavne ideje i male prodavnice do trgovačkog giganta, najpre na tržištu SAD, a potom i na međunarodnom tržištu. Rukovodioci Walmart- a su još u početku usvojili strategiju koja potrošačima tokom cele godne, a ne samo prilikom rasprodaje, nudi niske cene, te je odmah nakon osnivanja postao poznat po trajno niskim cenama. Bez obzira što se strategija poslovanja zasniva na određivanju manjih marži, ovaj trgovinski lanac ostvaruje veliki profit kroz ogromnu količinu prodate robe. Prema izveštajima pod nazivom Globalna snaga maloprodaje, koje je sačinila kosultantska kuća Deloitte, ova kompanija se po prihodima od prodaje već nekoliko godina unazad nalazi na samom vrhu u odnosu na druga trgovinska preduzeća (Tabela 2). Walmart je lider u održivosti, korporativnoj filantropiji i mogućnostima zapošljavanja (corporate.walmart.com).

Tabela 2. Pozicija Walmart-a prema prihodu od prodaje u izveštaju Globalna snaga maloprodaje

Ovaj trgovinski lanac na pvom mestu stavlja potrebe i želje svojih potrošača i trudi se da kvalitetnim ali jeftinim proizvodima nadmaši njihova očekivanja. Njegovu ciljnu grupu predstavljaju potrošači koji spadaju u socijalnu kategoriju sa nižim primanjima. Zato se može reći da je u velikoj meri posvećen stvaranju vrednosti za potrošače. U Waltmart-ovim maloprodajnim objektima može se pronaći širok asortiman različite robe i usluga. Kupcima stoje na raspolaganju tri formata kupovine: putem interneta, prodavnice ili mobilne aplikacije. Evidencije ove kompanije pokazuju da svake nedelje skoro 230 miliona kupaca poseti približno 10.800 prodajnih objekata kao i web sajt ovog poslovnog subjekta (corporate.walmart.com). Waltmart-ovi prodajni objekti se ističu po čistoći, dobrom osvetljenju, urednim policama i kvalitetu robe. Filantopske aktivnosti Walmart-a usredsređene su na dve oblasti, i to: a) poboljšanje pristupa i dostupnosti zdravije ishrane, b) podsticanje pojedinaca na odabir i pripremu zdravije hrane (corporate.walmart.com). U skladu sa tim, jedan je od najvećih prodavaca organskog mleka u svetu. Veliki značaj pridaje organizovanju različitih vidova edukacije potrošača o prednostima zdrave ishrane. Pored toga, ovo preduzeće brine i o društvenoj zajednici širom sveta. Poznati su brojni projekti donacije hrane i pružanja pomoći nakon prirodnih katastrofa u lokalnim zajednicama u kojima žive saradnici i potrošači Walmart-a.

Walmart je posvećen i drugim aspektima društvene odgovornosti. Kada je reč o ekološkoj sredini, ovaj trgovinski lanac je u značajnoj meri fokusiran na smanjenje emisije štetnih gasova koji izazivaju efekat staklene bašte. U skladu sa tim, stalno promoviše važnost potrebe za obnavljanjem prirodnih resursa, podržava brojne akcije vezane za zaštitu životne sredine i podstiče svoje dobavljače da vode računa o ovim pitanjima. Ovo trgovinsko preduzeće je na takvoj poziciji da može da pokreće pozitivne promene u čitavom lancu snabdevanja i podržava program poštene trgovine. Menadžment Walmart-a polazi od činjenice da je efikasno upravljanje od suštinske važnosti za dugoročno stvaranje vrednosti i u velikoj meri se trudi da ličnim primerom promoviše odgovorno ponašanje.

U potpunosti je posvećen i svojim radnicima. U Walmart-u je zaposleno 2.2 miliona radnika širom sveta. Samo u aprilu 2020. godine (u periodu postojanja korona virusa) ovo trgovinsko preduzeće je zaposlilo oko 150.000 novih ljudi. U velikoj meri se vodi računa o poštovanju ljudskih prava, što pokazuje i prva Izjava o ljudskim pravima objavljena u 2018. godini (corporate.walmart.com). Ovo preduzeće se rukovodi strategijom razvoja radne snage koja je u velikoj meri usredsređena na stvaranje pristupa zapošljavanju, obezbeđivanju stabilnosti posla i stvaranju mogućnosti za kontinuirano profesionalno usavršavanje (corporate.walmart.com). Ključni aspekti u ovoj oblasti, na kojima Walmart naročito stavlja akcenat, se odnose na: radno vreme, bezbednost i sigurnost na radu, pravo da se izrazi mišljenje, ravnopravnost polova, poštovanje različitosti. Na osnovu svega navedenog može se zaključiti da je ovaj maloprodajni trgovinski lanac u velikoj meri posvećen brojnim aktivnostima na kojima bi trebalo da se zasniva društvena odgovornost trgovinskog preduzeća.

Zaključak

Specifičnost razvoja savremenih trgovinskih preduzeća zasniva se na težnji da se u kontinuitetu prilagođavaju promenama u okruženju i da maksimalno iskoriste mogućnosti koje im one pružaju. Neke od tih promena su nametnule potrebu da i ova preduzeća svoje postojanje opravdaju ne samo u ekonomskom već i u socijalnom i ekološkom smislu. Iz tog razloga je veliki broj trgovinskih preduzeća širom sveta već uključen u rešavanje različitih društvenih i ekoloških problema (uvažavanje principa fer trgovine, ispunjavanje različitih zahteva potrošača, negovanje ljudskih prava, borba protiv siromaštva i bolesti, edukacija o važnosti zaštite životne sredine, itd). Organzovani napori društvene zajednice stvorili su pritisak prevashodno na velika trgovinska preduzeća da umanje štetne uticaje svog poslovanja na društvo i životnu sredinu, jer se se smatra da ove organizacije mogu najviše doprineti promovisanju društvene odgovornosti, naročito kada posluju na širem poslovnom području. Kao najveći maloprodajni trgovinski lanac, koji posluje u međunarodnim okvirima, Walmart je u velikoj meri posvećen mnogim aspektima društveno odgovornog poslovanja. U značajnoj meri vodi računa o zadovoljstvu svojih potrošača, odabiru društveno odgovornih dobavljača, poštovanju i uvažavanju svojih zaposlenih ali i o pitanjima zaštite životne sredine.

S obzirom da je poznato da nepoštovanje društveno odgovornih principa može negativno da se odrazi na reputaciju preduzeća, veoma je važno da se menadžeri trgovinskih preduzeća upoznaju sa ovim principima, ali i da rade na jačanju svesti svojih stejkholdera o značaju društveno odgovornog ponašanja. Može se zaključiti da društveno odgovorno poslovanje u sve većoj meri postaje suštinska komponenta poslovnih aktivnosti trgovinskih preduzeća i jedan od osnovnih uslova za uspeh savremene trgovine.