It can be said that today, given the relevance of the concept of sustainability, sustainable human resource management is a decisive factor in successful functioning of any organizational system. The main goal of this paper is to points to the importance of human resource management in accordance with the concept of sustainable development, starting from the importance of the concept of sustainable development for modern business, as well as from the new place and new role of man in all social processes. In order to achieve the set goal, a survey was conducted in trade companies in the city of Kruševac, the essence of which is to obtain data on whether managers in these companies informed their employees about the importance of the concept of sustainable development, and to what extent a way that does not imply jeopardizing the ability of future generations to meet their needs.

Uvod

Koncept društvene odgovornosti i održivosti postaju neodvojivi deo poslovananja svakog preduzeća koje teži ka  stvaranju trajne pozitivne vrednosti. Dinamičnost okruženja u Novoj ekonomiji nameće potrebu da se ekonomski razvoj mora odvijati u skladu sa mogućnostima životne sredine, uz uvažavanje potreba sadašnjeg i budućeg društva, koje su zasnovane na poboljšanju kvaliteta življenja. Na tome se i zasniva važnost upravljanja ljudskim resursima u skladu sa konceptom održivog razvoja. U tom slučaju kreativnost i sposobnost rukovodioca dobija na značaju, jer je kod zaposlenih neophodno razviti svest o značaju novih društvenih vrednosti baziranih na konceptu održivog poslovanja. Jedino na taj načiin je moguće stvoriti društvo koje misli na budućnost.

Održivi razvoj se u savremenim uslovima privređivanja ne javlja samo kao suštinski preduslov, već i kao krajnji cilj efikasnog funkcionisanja svakog organizacionog sistema. S obzirom da u poslednje vreme poslovanje u sladu sa pravilima koja nalaže koncept održivog razvoja postaje veoma aktuelno i u trgovinskom sektoru, predmet ovog rada je utvrđivanje i analiza stepena u kome je razvijena svest zaposlenih u trgovinskim preduzećima na teritoriji grada Kruševca o važnosti poslovanja u skladu sa konceptom održivog razvoja.

Potreba za održivim upravljanjem ljudskim resursima

U uslovima sve veće nepredvidivosti i kompleksnosti okruženja, upravljanje ljudskim resursima ne predstavlja jednostavan proces. Iz tog razloga je veoma važno da se ovaj proces stalno menja i unapređuje, prateći kretanja i promene u različitim sferama privređivanja (Krstić, 2020). Bitno je da, u samom procesu upravljanja ljudskim resursima, rukovodioci ne robuju pravilima koja su u prošlosti postojala. Ponašanje ljudi je nepredvidivo te stoga pravila moraju biti prilagođena svakoj konkretnoj situaciji i pojedincu. Hecklau sa saradnicima (2016) ističe da demografske promene kao i promene u društvenim vrednostima dovode do toga da zaposleni moraju biti osposobljeni za preduzimanje strateških, koordinacionih i kreativnijih aktivnosti. Da bi se to postiglo rukovodioci moraju da se upoznaju sa individualnim karakteristikama svojih zaposlenih, oličenih kroz njihove vrednosne stavove, potrebe, navike, interese i očekivanja ali je, isto tako, potrebno i dobro poznavanje faktora i zaheva koje nameće promenljivo okruženje. Ti zahtevi se prevashodno manifestuju kroz potrebu za efikasnom organizacijom brojnih ljudskih aktivnosti na Zemlji i uspostavljanju ravnoteže između ekonomkse, ekološke i socijalne dmenzije razvoja. Na tome počiva i sam konept održivosti.

Danas je nemoguće priuštiti mogućnost zanemarivanja zahteva koje nameće priroda i okruženje u kojem ljudi obavljaju svoju društvenu i ekonomsku delatnost. U poslednjem periodu retka su mišljenja da se problemi okoline otpisuju kao nebitni i nepostojeći, što je bio slučaj sve do druge polovine XX veka (Milosavljević i dr, 2019). Sticanje ekonomske koristi neadekvatnim korišćenjem resursa i degradacijom ekološke sredine ne može biti dugoročno održivo. Govoreći o razvoju ljudskih resursa i privrede na račun ekosistema Gvozdenac (2017) naročito ističe da su promene u svim oblastima ljudske delatnosti neophodne i neizbežne jer prirodni ekosistem vše nije u stanju da obezbedi sve neophodne sirovine ali i da, bez većih posledica, apsorbuje otpad koji nesavršeni sistemi stvaraju (slika 1). Zato se javlja potreba za prevazilaženjem sukoba između ekonomske i ekološke sfere. To se može postići integracijom suprostavljenih ekoloških i ekonomskih stavova koja se na nivou preduzeća najčešće realizuje kroz implementaciju kocepta zelene ekonomije, odnosno ekološki odgovornog poslovanja (Dajić, 2019.). Međutim, da bi takav način funkcionisanja mogao biti uspešan neophodno je istovremeno uvažavati i socijalna pitanja. Upravo se održivi razvoj usredsređuje na prethodno pomenute sfere društva, te otuda proističe važnost poslovanja u skladu sa ovim konceptom.

Slika 1. Odnos društvenog napretka i ekonomije prema ekosistemu (nekad i sada)

Izvor: Gvozdenac (2017).

S obzirom da je narušena prirodna ravnoteža počela ozbiljno da signalizira o posledicama ljudskih aktivnosti, uključivanje koncepta održivog razvoja u procesu upravljanja ljudskim resursima postaje suštinski preduslov u razmatranju dugoročne perspektive opstanka i razvoja svakog organizaciong sistema, bez obzira kojom se delatnošću bavi. Poslednjih godina, funkcionisanje u skladu sa konceptom održivog razvoja postaje veoma aktuelno i u trgovinskom sektoru. Iz tog razloga je istraživanje u ovom radu usmereno na trgovinsku delatnost. Čnjenica je da i u ovim preduzećima odgovorni za upravljanje ljudskim resursima moraju posedovati individualne kvalitete i profesionalne sposobnosti kako bi motivisali zaposlene da deluju aktivno, sa pogledom uperenim ka potrebama budućih naraštaja.

Metodologija istraživanja

Menadžment ljudskih resursa koji bi resursima trebalo da upravlja na održivi način, uz uvažavanje svih ljudskih i privrednih zakonitosti, prvenstveno bi trebalo da podiže svest zaposlenih o značaju koncepta održivog razvoja (Ilić, Grujović, 2018). Motivisani tom čnjenicom autori su sproveli istraživanje čija se suština zasniva na utvrđivanju stepena u kome su zaposleni u izabranim trgovinskim preduzećima na teritoriji grada Kruševca upoznati sa pojmom i značajem koncepta održivog razvoja. Za potrebe ovog istraživanja sastavljena je anketa koja sadrži 15 pitanja. Osim opštih podataka o polu, starosnoj strukturi, završenoj stručnoj spremi, godinama radnog staža, rasponu mesečne zarade, nazivu firme, u skladu sa postavljenim ciljem istraživanja, akcenat je stavljen i na prikupljanju podataka o značenju koncepta održivog razvoja, akivnosti trgovinskih preduzeća na polju sponzorstva i humanitarnih projekata, o značaju zaštie životne sredine, o poslovanju u skladu sa pravilima koje nalaže koncept održivosti, i tome slično.

Istraživanje je sprovedeno tokom juna 2020. godine, na uzorku od 70 ispitanika, u pet trgovinska preduzeća u Kruševcu i to, u trgovinskoj radnji „Oaza“ (11 ispitanika), u trgovini „Trapić market“ ( 11 ispitanika), u „3-M market plus“ ( 23 ispitanika), koja se pretežno bave trgovinom na malo u nespecijalizovanim prodavnicama, u preduzeću „Ide voz doo“ (13 ispitanika) koje se bavi nespecijalizovanom trgovinom na veliko i malo, kao i u preduzeću „Viva 92“ (12 ispitanika) , koje u svom sastavu ima maloprodaju i veleprodaju robe široke potrošnje. Dobijeni rezultati su obrađeni u skladu sa određenim metodama deskriptivne statistike, i u nastavku rada biće brojčano i grafički prikazani i kvalitativno opisani.

Zarad preciznije prezentacije ove teme u radu su korišćene i metode posmatranja, analize, sinteze, deskriptivni metod i metod komparacije.

Rezultati istraživanja i diskusija

U ekonomiji zasnovanoj na znanju upravljanje ljudskim resursima u skladu sa pravilima koja nalaže koncept održivog razvoja predstavlja jedan od najpoželjnijih načina poslovanja svakog preduzeća, bez obzira kojom se delatnošću bavi. Ukoliko se upravljanje realizuje na taj način, svi zaposleni će imati jasniju sliku o važnosti i potrebi za poštovanjem pravila koja nameće svaka od komponenti održivog razvoja. U tom slučaju bi svest o važnosti poslovanja u skladu sa ovim konceptom bila u dovoljnoj meri razvijena. Na tome se zasniva i suština ovog istraživanja.

Ispitanici su podeljeni u kategorije prema nazivu firme u kojoj rade (tabela 1).

Tabela 1. Distribucija ispitanika prema nazivu firme u kojoj su zasnovali radni odnos

Istraživanje pokazuje da najviše ispitanika pripada starosnoj grupi od 31 do 40 godina (grafikon 1).

Grafikon 1. Starosna struktura ispitanika

Kada je reč o stepenu stručne spreme, 70% ispitanika ima srednju stručnu spremu, dok 20% njih ima završen fakultet (grafikon 2).

Grafikon 2. Stručna sprema ispitanika

Što se tiče mesečne zarade, kod 68 ispitanika ona se kreće u rasponu od

20.000 do 30.000 dinara. U datom uzorku nije bilo ispitanika sa mesečnom zaradom preko 50.000 dinara (grafikon 3).

Grafikon 3. Mesečna zarada ispitanika

Što se tiče mesečne zarade, kod 68 ispitanika ona se kreće u rasponu od

20.000 do 30.000 dinara. U datom uzorku nije bilo ispitanika sa mesečnom zaradom preko 50.000 dinara (grafikon 3).

Grafikon 3. Mesečna zarada ispitanika

Kod najvećeg broja ispitanika radni staž je iskazan u godinama. U proseku, broj godina ostvarenog radnog staža anketiranih lica samo u firmama u kojima su trenutno u radnom odnosu iznosi 3 godine (tabela 3).

Tabela 3. Prosek ostvarenog radnog staža ispitanika (samo u trenutnoj firmi)

Kada je reč o radnom mestu, u datom uzorku, 90% anketiranih lica je na poziciji prodavac, a 10% na poziciji magacioner.

Svedoci smo činjenice da se u Novoj ekonomiji termin Održivi razvoj ili Održivost sve češće koristi u različitim segmentima, od ekonomskih i društvenih pa sve do segmenata koji se tiču zaštite životne sredine i načina posmatranja funkcionisanja raznih poslovnih subjekata u njoj. Može se reći da Nova ekonomiji zapravo predstavlja takozvano Doba održivog razvoja. Sve to nameće potrebu za poznavanjem koncepta i suštine održivog razvoja. Na pitanje Da li ste upoznati sa značenjem koncepta održivog razvoja, najveći broj ispitanika, odnosno 51% njih je odgovorilo da je samo delimčno upoznato sa značenjem ovog koncepta, dok 20% anketiranih lica nije uopšte upoznato sa značenjem istog (grafikon 4).

Grafikon 4. Stavovi ispitanika o tome šta se podrazumeva pod konceptom održivog razvoja

Ukoliko se, recimo, posmatra veza između stepena stručne spreme i stepena poznavanja značenja koncepta održivog razvoja, može se videti da je Pearsonov koeficijent korelacije ρ=0,05. Ovo nam govori da je korelacija između ove dve varijable slaba, što znači da stepen stečene stručne spreme nema uticaj na stepen poznavanja značenja koncepta održivog razvoja od strane zaposleni, u ovim preduzećima.

Na pitanje Da li je po Vašem mišljenju tačna sledeća izjava: Održivi razvoj se ogleda u tome da prilikom rada i bitisanja na planeti Zemlji ne mislimo samo na nas već i na budućnost naše dece, 60% ispitanika se slaže sa navedenom izjavom, dok 40% njih samo pretpostavlja da je data izjava tačna (grafikon 5).

Grafikon 5. Stavovi ispitanika o značenju koncepta održivog razvoja

U datom istraživanju ispitanicima je bila ponuđena mogućnost da na skali od 1 do 5 ocene u kojoj meri firma u kojoj trenutno rade posluje u skladu sa konceptom održivog razvoja, odnosno u kojoj meri brine o svojim zaposlenima, društvenoj zajednici i životnoj sredini. Na osnovu dobijenih rezultata istraživanja može se videti da su izabrana trgovinska preduzeća, po mišljenju ispitanika, samo ponekad posvećena pitanjima koje se tiču održivog razvoja, samo 7% ispitanika smatra da firma u kojoj rade uvek posluje u skladu sa konceptom održivog razvoja (grafikon 6). Može se reći da je poslovanje suprotno konceptu održivosti pogrešno, jer kako Nadoveza sa saradnikom (2020) ističe, održivi razvoj predstavlja proizvodnu snagu savremenog društva.

Grafikon 6. Stavovi ispitanika o o tome da li firma u kojoj rade posluje u skladu sa konceptom održivog razvoja

Mnoga uspešna preduzeća širom sveta izdvajaju značajne sume novca za različite donacije i sponzorstva, pri čemu podržavaju brojne projekte u oblasti zdravstva, sporta, obrazovanja, nauke i kulture (Krstić, 2020). Kada je reč o izabranim trgovinskim preduzećima na teritoriji grada Kruševca, 54% ispitanika smatra da su ista uglavnom aktivna na poljima sponzorstva i humanitarnih projekata (grafikon 7).

Grafikon 7. Mišljenja ispitanika o tome da li je firma u kojoj trenutno rade aktivna na poljima sponzorstva i humanitarnih projekata

U sprovedenom istraživanju ispitanici su na skali od 1 do 5, zaokruživanjem jednog broja, ocenjivali važnost određenih tvrdnji, pri čemu je broj 1 označavao da se uopšte ne slažu sa iznetom tvrdnjom, a broj 5 da se u potpunosti slažu sa njom. Sa tvrdnjom Rukovodioci firme u kojoj trenutno radim u značajnoj meri brinu o svojim zaposlenima, u potpunosti se slaže 19% ispitanika, dok se 48% njih samo delimično slaže sa iznetom tvrdnjom. Kada je reč o tvrdnji Rukovodioci firme u kojoj trenutno radim stalno razmatraju uticaj koji bi određene poslovne odluke imale na širu društvenu zajednicu, od ukupnog broja, slaže se svega 36% anketiranih lica, dok se 11% samo delimično ne slaže sa navedenom tvrdnjom.

Kontinuitet funkcionisanja, kao i oslonjenost na sopstveno delovanje, što su značajni uslovi poslovanja u prošlosti, smenjeni su sadašnjim i u budućnosti očekivanim uslovima koji obeležavaju diskontinuitet,kompleksnost i zavisnost od odluka drugih (Vukša i dr., 2020.). Ovo nameće potrebu za promenema u načinu mišljenja, ponašanja i donošenja odluka od strane rukovodioca. Veoma je važno da zaposleni budu upoznati sa svim važnim pitanjima koja se tiču poslovanja firme u kojoj rade. Cilj sledeće tvrdnje je bio da se utvrdi da li je takav slučaj i sa trgovinskim preduzećima u Kruševcu. Rezultati pokazuju da se većina ispitanika samo delimično slaže sa time da ih rukovodioci firme u kojoj rade uvek informišu o svim važnim pitanjima koja se tiču poslovanja iste, samo 31% ispitanika se u potpunosti slaže sa navedenom tvrdnjom.

U ekonomiji zasnovanoj na znanju, razvoj svake države zavisi od kvaliteta njenih ljudskih resursa (Bojicic i Dajić, 2017.). Tokom proteklih nekoliko godina, Srbija je zauzimala 66. mesto u svetu u pogledu ljudskog razvoja, što je niže nego bilo koja zemlja članica Evropske unije, i što predstavlja znatno slabiju performansu u odnosu na period od pre trideset godina (CEVES, 2018.). Istraživanje pokazuje da i trgovinska preduzeća na teritoriji grada Kruševca ne ulažu dovoljno u razvoj ljudskih resursa. Najviše se, prema mišljenjima 51% ispitanika, investira u nova radna mesta (Grafikon 8).

Grafikon 8. Savovi ispitanika o tome da li firma u kojoj rade investira često u nova radna mesta i u razvoj ljudskih resursa

Nastanak ekološke krize podstaknut pitanjem da li životna sredina može da istrpi negativan uticaj neadekvatnih aktivnosti brojnih nepažljivih preduzeća pokrenuo je potrebu za razvojem svesti o značaju ekološkog segmenta održivog razvoja. Iz tog razloga jedno od pitanja u anketi odnosilo se i na utvrđivanje stepena u kome su za zaposlene u trgovinskim preduzećima u Kruševcu značajna pitanja zaštite životne sredine. Iznenađuje činjenica da svega 17% ispitanika smatra da bi ekološka sredina trebalo da predstavlja važan segment u poslovanju trgovinskih preduzeća (grafikon 9).

Grafikon 9. Stavovi ispitanika o značaju zaštite životne sredine

Mnoga uspešna, društveno odgovorna, trgovinska preduzeća u svetu koja svoje poslovanje zasnivaju na principima održivog razvoja objavljuju Izveštaje o održivom razvoju putem kojih javnost može da stekne uvid u poslovne rezultate ali i u napore koje preduzeće preduzima kako bi doprinelo zaštiti životne sredine i drugim pitanjima, koja se tiču dobre korporativne prakse. Naše istraživanje je pokazalo da većina, odnosno 89% anketiranih, nije upoznato sa time da li firma u kojoj rade objavljuje Izveštaj o održivom razvoju (grafikon 10).

Grafikon 10. Stavovi ispitanika o tome da li firma u kojoj rade objavljuje Izveštaj o održivoj razvoju

Prethodno navedeni rezultati, koji se tiču mišljenja ispitanika o značaju zaštite životne sredine pokazuju da je neophodno još dosta raditi na razvoju svesti zaposlenih u ovim preduzećima o važnosti zaštite ekološke sredine. Politika zaštite životne sredine direktno utiče na povećanje ekonomskog učinaka kroz poboljšanje uslova životne sredine (Ignjatijević i dr, 2020.), dok svesno nepriznavanje značaja održivog razvoja za dalji prosperitet i blagostanje životne sredine, može imati dalekosežne posledice (Filipović, 2019.). Takođe, može se reći da je danas značaj izveštavanja o održivom razvoju sve veći, usled pojave većeg broja preduzeća koja javnost izveštavaju o svom održivom poslovanju. Veoma je važno da i trgovinska preduzeća u kojima je sprovedeno istraživanje, uvaže datu činjenicu i svoje poslovanje, po uzoru na mnoga uspešna preduzeća u svetu, usklade sa konceptom održivog razvoja.

Zaključak

S obzirom na veliki značaj koji održivost ima u modernim uslovima poslovanja, rukovodici preduzeća imaju zadatak da zaposlene, između ostalog, upoznaju i sa značajem koncepta održivog razvoja, njegovom suštinom i potrebom da se uspostavi balans između ekonomske, ekološke i društvene komponente razvoja. Prethodno nameće potrebu za održivim upravljanjem ljudskim resursima. Može se zaključiti da samo ako se upravljanje realizuje na taj način zaposleni će biti upoznati sa suštinom i važnošću primene koncepta održivog razvoja.

Može se, takođe, zaključiti da je održivo upravljanje ljudskim resursima od velikog značaja ne samo za proizvodna već i za trgovinska preduzeća, s obzirom na činjenicu da poslovanje u skladu sa funadamentalnim komponentama održivog razvoja poslednjih godina postaje veoma aktuelno i u sektoru trgovine. Sprovedeno istraživanje ukazuje na to da svest zaposlenih o znčaju koncepta održivog razvoja u izabranim trgovinskim objektima na teritoriji grada Kruševca, nije u dovoljnoj meri razvijena i da zaposleni nisu upoznati sa posledicama koje bi ponašanje suprotno načelima održivog razvoja moglo da ima, ne samo na poslovne rezultate preduzeća već i na celokupno sadašnje i buduće društvo. Prethodno nam pokazuje da rukovodioci ovih firmi moraju još dosta da rade na jačanju svesti kod zaposlenih o važnosti koncepta održivog razvoja.

Istraživanje rađeno u vom radu može da posluži kao osnova za istraživanje na većem broju uzoraka u oblasti trgovine, na teritoriji cele Srbije.