The paper presents an analysis of attitudes of management or the management team of entrepreneurs in Serbia, which relate to examining attitudes regarding innovations in the future. The paper used a questionnaire, conceived by the authors on the basis of existing research and adapted it to this research. The research was conducted on the entire territory of Serbia. The total number of respondents in Serbia is 50. Data processing was done with the help of the statistical program SPSS version 23. Based on views of respondents, certain conclusions were reached on what is necessary to do in the future, given that in 2020 the country adopts a new small and medium enterprise development strategy plan.

Uvod

Svoj razvoj MSP beleže 70-tih godina prošlog veka. Tako da se ona danas zasigurno uključuju i prate nove savremene tehnologije. Jedan manji deo je zasnovan na tradiciji, a sve je više onih koji koriste novu visoku tehnologiju u svom poslovanju i naj taj način pridobijaju nove korinike. MPS su pretežno usmerena na lokano tržište, ali zbog novih tehnologija ona uspevaju da prošire svoje poslovanje na okruženje(Ožegović & Sajfert, 2009; Ožegović & Pavlović, 2012).

Mala i srednja preduzeća (MSP) imaju karakteristiku da povećavaju stepen i obim korišćenja novih resursa jedne privrede, uz visok stepen fleksibilnosti i adaptivnosti novim tržišnim i drugim uslovima. Problemi sa kojima se suočavaju MSP odnose se na poslovanje na teritorijalno ograničenom prostoru, te ograničenom broju kupaca sa kojima raspolažu, pa samim tim ostaju zavisna o ciklusima lokalne privrede, ograničenim ljudskim resursima čiji nedostatak onemogućava zapošljavanje marketinških specijalista te izdvajanje većih iznosa za marketing (Mihić, Andrejević, & Mihajlović, 2012; Stošković, Nikolić, & Đukić,2012).

Da bi mala i srednja preduzeća dobro poslovala, neophodno je da se angažuju eksperti i da se prenese značajan obim odlučivanja na njih. Preduzeća sa grupom nevlasnika u menadžerskoj ulozi bolje će se snalaziti u kompleksnom okruženju, ali iskustvo je pokazalo da čak i u takvim organizacijama vlasnici svojim menadžerima samo povremeno daju slobodu u donošenju odluka, dobro čuvajući autoritet svoje vlasničke funkcije. Činjenica da najveći broj vlasnika preduzeća nije sklon da delegira važneodluke na zaposlene menadžere nesumnjivo predstavlja značajan ograničavajući faktor njihovom uspešnijem razvoju (Drucker, 1996; Paunović, 2017).

Klasifikacija preduzeća u Republici Srbiji se uređuje po Zakonu o računovodstvu, koji je objavljen u Službenom glasniku broj 62/2013. Prema ovom zakonu pravna lica obuhvataju privredna društva. Preduzetnici su fizička lica koja samostalno obavljaju privrednu delatnost radi sticanja dobiti i oni po ovoj klasifikaciji pripadaju grupi mikro preduzeća. Pravna lica na osnovu člana 6. navedenog Zakona klasifikuju se na mikro, mala, srednja i velika, i to u zavisnosti od prosečnog broja zaposlenih, poslovnog prihoda i prosečne vrednosti poslovne imovine utvrđenih na dan sastavljanja redovnog godišnjeg finansijskog izveštaja u poslovnoj godini (Vlada Republike Srbije, Zakon o računovodstvu 2013).

Hipoteze u ovim radu su:

H0Srbija ima potencijala za razvoj MSP;

H1 Invacije u preduzećima događaju se ne planski;

H2 Preduzeća imaju definisanu strtegiju uvođenja inovacija;

H3 Postojeće znanje kao resurs koriste svi zaposleni;

H4 Za inovacije koriste se određeni osmišeni patenti;

H5 Preduzeća su markentinški orijentisani;

Pokazatelji razvoja MSP u Srbiji

U 2016. godini u okviru preduzetničkog sektora poslovalo je 340.112 preduzeća, koja su generisala 1.222,5 mili. dinara novoostvarene vrednosti i zapošljavala 837.532 radnika (Izveštaj o malim i srednjim preduzećima RS 2017, str. 3).Tako da je ovaj sektor činolo 65,7% zaposlenosti, 56,2% bruto dodatne vrednosti, 65,1% prometa, 50,5% profita I 40,8% izvoza nefinasijskog sektora.

Poboljšanje ukupne poslovne klime 2016. godine pozitivno je uticala na osnovne performanse poslovanja preduzetničkog sektora rast posmatranih pokazatelja u odnosu na prethodan period. Tako da je broj MSP povećan za oko 4,8%, broj zaposlenih oko 4,5%, rast BDV od 10,1% a promet za 3,6%, stopa profitabilnosti iznosila je 37,2%.

Slika 1: Indikatori i razvijenosti MSP

Mala i srednja preduzeća dominiraju po svim posmatranim pokazateljima (12.417 preduzeća generiše 51,7% zaposlenosti, 61,9% prometa, 60,6% BDV, 77,0% izvoza, 76,9 % uvoza. U odnosu na 2015. godinu nije bilo značajnih promena u strukturi MSP. Rast kod mikro i malih preduzeća, a pad kod srednjih uticao je na porast učešća prometa mikro sa 38,1% na 39,2% i malih preduzeća sa 28,3% na 29,5% u prometu. Izvoz je povećan kod maalih preduzeća, a smanjen kod srednjih preduzeća, tako da je učešće izvoza malih porastao sa 24,7% na 27,5% dok je kod srednjih smanjen sa 52,2% na 49,5%.

Slika 2: Pokazatelji poslovanja sektora MSP u 2016. Godini prema veličini

2016. godine u Srbiji poslovalo je 340.613 privrednih subjekata koji su registrovani, što je za 15.519 više u odnosu na 2015. godinu. Povećan je broj preduzetnika za 10.825, kao i malih za 623, mikro za 3.983, srednjih za 81 i velikih za 7. Sektor MSP u 2016. Godini obuhvata 340.112 privrednih subjekata I učestvuje 99,9% u ukupnom broju preduzeća u Srbiji.

Slika 3: Broj i struktura privrednih subjekata u nefinansijskom sektoru 2016. god

U strukturi sektora MSP dominiraju mikro preduzeća 327.695 sa učešćem od 96,3% a pream obliku organizovanja najbrojniji su preduzetnici 243.590 i DOO 90.956 sektora MSP.

Slika 4: Broj i struktura privrednih subjekata u sektrou MSP u 2016. godini

Rast sektora MSP je posebno značajan ekonomski faktor razvoja srpske ekonomije i poseduje potencijal za dalji rast i razvoj.

Slika 5: Broj privrednih subjekata u periodu od 2008-2016 godine

Izvor: Ministarstvo privrede 2017. Str. 5

Od 2015. godine beleži se tendencija rasta ukupne zaposlenosti nefinansijskog sektora koja je nastaljena i u 2016. godini, što predstavlja rezultat povećanja zaposlenih u svim preduzećima, ali još nije dostignut nivo zaposlenosti iz predkriznog perioda. Zaposlenost nefinsnsijskog sektroa u 2016. godini povećana je za 55.185 radnika i to isključivo u sektoru MSP za 35.813 radnika, mirko za 3.154 radnika, malim za 12.745 radnika, srednjim za 8.498 radnika i velikim za 19.372 radnika.

Slika 6: Kretanje zaposlenosti u periodu od 2008-2016. godine

Izvor: Ministarstvo privrede i RZS

Nastavljena su pozitivna kretanja pokazatelja efikasnosti poslovanja sektora MSP i nefinansjskog sektora privrede. U 2016. godini sektor MSP je povećao efikasnost poslovanja u poređenju sa 2015. godinom, kao i rast efikanosti sporiji u odnosu na prosek neefikasnosti sektora i velikih preduzeća: Promet MSP povećan je 3,6%, BDV MSP povećan je na 10,1% kao i profit MSP je povećan na 15,6%. Dok je ukupan promet sektora MSP u 2016. godini dostigao je vrednost 6.609,9 mil.din do 19,4mil.dinara po preduzeću i 7,9 mil. dinara po zaposlenom.

Slika 7: Komparativni pokazatelj poslovanja sektora MSP sa EU u državama regiona

U 2016. Godini sektor MSP u Srbiji manje je razvijen u odnosu na prosek EU- 28 i većinu država EU iz okruženja. Visoko učešće sektora MSP u osnovnim pokazateljima psolovanja privrede, rezultat je usporene dinamike sprovođenja strukturnih reformi i razvijenih problčema velikih privrednih sistema, a ne visokog nivoa razvijenosti i konkurentnosti sektora MSP.

Reformski zadatak u pojedinim olbastima utiče na konkurenciju. Po konkurentnosti iz 2017. Godine Srbija u odnosu na države iz okruženja, plasinana je bolje od Grče i BIH, ali taj se jaz smanjuje. Zaostaje za Slovenijom, Bugarskom, Mađarkom, Rumunijom, Hrvatskom, Albanijom a i Crnom Gorom.

Uzorak istraživanja

Ukupan uzorak istraživanja čini 50 ispitanika, članova menadžmenta ili menadžment tima preduzeća u kojima rade. Istraživanje je sprovedeno u periodu od početka oktobra do kraja novembra 2019 godine na taj način što je ispitanicima putem e-maila poslat upit za učestvovanje u istraživanju uz detaljno objašnjenje u koju svrhu se istraživanje vrši. Ispitanicima je u upitu predočeno da je istraživanje potpuno anonimno i da će dobijeni podaci biti korišćeni isključivo u svrhu izrade ovog naučnog rada. Takođe, jedan manji deo uzorka ispitanika pripupljen je putem telefonske ankete koju je vršio autor rada.

Svi ispitanici obuhvaćeni ovim istraživanjem su vlasnici ili zaposleni u preduzećima koja su nastala osnivanjem, a u istraživanju nisu zastupljeni ispitanici koji rade u ili su vlasnici firmi koje su nastale privatizacijom, delimičnom privatizacijom ili stečajem.

Grafikon 1. Struktura uzorka u odnosu na vlasničku strukturu preduzeća

U odnosu na vlasničku strukturu firmi u kojima rade ispitanici (Grafikon 1), znatno veći deo uzorka čine ispitanici koji rade ili su vlasnici preduzetničkih radnji (SR, SZR, SZTR...)- 86,0% a manji deo uzorka čine ispitanici koji su zaposleni ili su u menadžmentu preduzeća koja su društva sa ograničenom odgovornošću (D.O.O.)- 14,0%.

Tabela 1. Struktura uzorka u odnosu na veličinu preduzeća

Kada je u pitanju veličina preduzeća (Tabela 1), veći deo ispitanika potiče iz firmi koje imaju do 10 zaposlenih (mikro preduzeća)- 80,0% a znatno manji deo ispitanika je iz firmi koje se po veličini smatraju malim preduzećima od 11 do 49 zaposlenih (20,0%). U istraživanju nisu zastupljeni ispitanici koji potiču iz preduzeća srednje veličine (50 do 249 zaposlenih) ili iz velikih preduzeća (preko 250 zaposlenih).

Tabela 2. Struktura uzorka u odnosu na delatnost preduzeća

U odnosu na vrstu delatnosti koju obavljaju preduzeća (Tabela 2), najviše ispitanika, više od polovine uzorka, potiče iz firmi koje se bave uslužnom delatnošću (52,0%) a u istom procentu su zastuplenji ispitanici koji potiču iz firmi koje se bave proizvodnjom (16,0%), trgovinom (16,0%) ili imaju mešovitu delatnost (16,0%).

Tabela 3. Struktura uzorka u odnosu na nivo obrazovanja većine zaposlenih u preduzeću

Kada je u pitanju nivo obrazovanja zaposlenih u preduzeću (Tabela 3), najviše ispitanika potiče iz firmi koje zapošljavanju uglavnom radnike sa višom stručnom spremom (74,0%) a jedna trećina ispitanika potiče iz firmi čiji zaposlnei imaju pretežno visoko i više obrazovanje (26,0%).

Rezultati istraživanja

Cilj istraživanja je ispitivanje inovativnih kapaciteta mikro i malih preduzeća u Srbiji. U svrhu sprovođenja istraživanja formirana je skala, zatvorenog tipa, koja je za cilj imala da proceni kakvi su stavovi zaposlenih ili vlasnika preduzeća prema inovacijama, inovativnim rešenjima i uvođenju inovativnih proizvoda i/ili usluga. Ova skala je nazvana Ocena inovativnih kapaciteta preduzeća. Upitnik se sastojao od 25 tvdnji sa rasponom ocena ispitanika od 1 do 5. Tvrdnje 1. O inovacijama u preduzeću se ne razmišlja, realizuju se veoma retko i 2. U preduzeću postoje određena znanja o inovacijama, ali inovacije su ipak slučajne, povremene, nastaju kroz neformalne procese, su invertne i boduju se obrnuto. Viši skor na skali označava veće slaganje sa tvrdnjama odnosno pozitivnije ocene inovativnim rešenjima.

Druga skala u istraživanju je imala za cilj da ispita značaj inovativnih faktora preduzeća iz ugla odnosa prema kupcima. Navedena skala se sastoji iz 6 pitanja, sa rasponom odgovora ispitanika od 1-beznačajan do 5- izuzetno značajan. Veći skor na ovoj skali označava da ispitanici pridaju veći značajaj navedenom faktoru. Ova skala je nazvana Ocena značaja inovativnih faktora preduzeća.

Takođe, pored navedenih skala u istraživanju je korišćen i upitnik, zatvorenog tipa, sa dihotomnim odgovorima (Da/Ne) koji je imao za cilj da ispita da li je u toku predhodne godine ili tekuće godine firma u kojoj ispitanici rade imala neku inovaciju proizvoda ili usluga ili je na neki način unapredila poslovne procese.

Pouzdanost instrumenata

Prema dobijenim rezultatima, skala ocene inovativnih kapaciteta preduzeća (OIK) ja pokazala vrlo visoku pouzdanost- ɑ=0,949 (ɑ>0.90) a skala ocene značaja inovativnih faktora preduzeća je pokazala pouzdanost ispod arbitrarne granice (ɑ≥0.70)- ɑ=0,620. Dobijeni koeficijent pouzdanost se ipak može smatrati prihvatljivim ako se uzme u obzir da ova skala ima samo 6 tvrdnji ili ajtema a takvo stanovište je potpuno opravdano prema nekim autorima (svaka vrednost Kronbahovog alfa koeficijenta iznad 0.60 je prihvatljiva (Bishop, 2003)).

Tabela 4. Pouzdanost instrumenata

Deskriptivna statistika

Kada je u pitanju ocena inovativnih kapaciteta preduzeća (Tabela 2), potvrđeno je da postoji iznad prosečna izraženost ovene inovativnih preduzeća. Dobijeni prosek je AS=3,86, SD=0,550. Mimimalna ocena je 2 a maksimalna ocena je 5. Dobijeni prosek ukazuje na visoko izražene inovativne kapacitete preduzeća u kojima ispitanici rade ili su vslasnici.

Tabela 5. Deskriptivni statistički pokazatelji ocene inovativnih kapaciteta preduzeća

U odnosu na izraženost na pojedinim tvrdnjama skale OIK (Grafikon 1), najveća izraženost, blizu teorijskog maksimuma, dobijena je za tvrdnje 6. Naše preduzeće ima definisanu viziju, misiju i ciljeve (AS=4,68, SD=0,471), 2. U preduzeću postoje određena znanja o inovacijama, ali inovacije su ipak slučajne, povremene, nastaju kroz neformalne procese, koja se boduje invertno (AS=4,54, SD=0,503) i tvdnju 8. Preduzeće ima definisanu strategiju uvođenja inovacija (AS=4,50, SD=0,580).Jedina tvrdnja iz ove skale za koju je dobijena ocena ispod teorijskog proseka je tvrdnja 25. Za inovacije svojih proizvoda/usluga koristimo patente drugih preduzeća uz njihovo odobrenje (AS=2,12, SD=0,895) a nešto niža izraženost u odnosu na proseke dobijene na ostalim tvrdnjama doobijena je i za tvrdnje 12. Naše preduzeće za razvoj novih proizvoda sa visokim stepenom noviteta koristi iste procese i mehanizme kao i za razvoj proizvoda sa niskim stepenom noviteta (AS=3,50, SD=1,035) i 16. Stečeno znanje mogu koristiti svi zaposleni u preduzeću (AS=3,50, SD=0,974).

Grafikon 2. Ocena inovativnih kapaciteta preduzeća

Kada je u pitanju ocena značaja inovativnih faktora preduzeća (Tabela 3), dobijena je vrlo visoka ocena- AS=4,83, SD=0,196. Empirijski minimum je 4 a maksimum 5 i ukazuje da kod ispitanika postoji vrlo visoko vrednovanje inovativnih faktora.

Tabela 6. Deskriptivni statistički pokazatelji ocene značaja inovativnih faktora preduzeća

Faktor sa najvećom ocenom je 3. Marketing aktivnosti (orijentisane ka kupcima) (AS=4,98, SD=1,41), zatim sledi 1. Zadovoljstvo kupaca karakteristikama novog proizvoda/usluge (AS=4,96, SD=0,198), 4. Distribucija proizvoda/usluga (AS=4,94, SD=0,240), nakon toga faktor 2. Stopa rasta (povećanje broja) novih kupaca uz održavanje kvaliteta (AS=4,82, SD=0,438), 6. Sposobnost novog proizvoda/usluge da reši probleme kupcima (AS=4,78, SD=0,418) a najniža izraženost na ovoj skali je dobijena za faktor 5. Broj ideja pristiglih od kupaca (AS=4,48, SD=0,626) (Grafikon 2).

Grafikon 3. Ocena značaja inovativnih faktora preduzeća

Kada su u pitanju inovativne aktivnosti na nivou predhodne ili ove godine (Tabela 4), po 84,0% ispitananika je navelo da je u toku ove ili predhodne godine u njihovom preduzeću bilo inovacija u vidu Novog proizvoda i/ili usluge na području RS a 80,0% ispitanika navodi da su u toku prošle ili ove godine imali Novi ili znatno unapređeni način nastupa na tržište. Takođe, 76,0% ispitanika je navelo da je imalo inovacije u vidu Novog dizajna proizvoda/usluge, a po 74,0% je navelo da je u toku tekuće ili predhodne godine imalo inovacije u vidu Male promena, varijacije proizvoda/uslugei Novog ili znatno unapređenog načina proizvodnje proizvoda/usluge.

Tabela 7. Inovativne aktivnosti na nivou prošle ili tekuće godine

U manjem procentu, ispitanici su navodili da je u toku ove ili predhodne godine u njihovom preduzeću bilo inovativnih aktivnosti u vidu Novog proizvoda/usluge samo za njihovo preduzeće (44,0%) ili Novih ili znatno unapređenih menadžment aktivnosti i logistike(50,0%) (Grafikon 3).

Grafikon 4. Inovativne aktivnosti na nivou ove ili prošle godine

Razlike u ocenama inovativnih kapaciteta i značaju inovativnih faktora u odnosu na vlasničku strukturu preduzeća

Kada su u pitanju razlike u izraženosti ocene inovativnih kapaciteta i značaja inovativnih faktora u odnosu na vlasničku strukturu preduzeća (Tabela 5), nisu potvrđene statistički značajne razlike u izraženosti skorova na ove skale. Ovaj nalaz se može tumačiti u u svetlu neujdnačenosti u strukturi uzorka u odnosu na vlasničku strukturu preduzeća, prema kojoj je je kategoriji Društvo sa ograničenom odgovornošću (D.O.O.) raspoređeno samo 14,0% celokupnog uzorka ispitanika, dok se u drugoj kategoriji (Samostalni preduzetnik- SR) nalazi preostalih 86,0% ispitanika.

Tabela 8. Razlike u OIK i OZIF u odnosu na vlasničku strukturu preduzeća

Na obe skale je veća izraženost dobijena na poduzorku ispitnika koji su iz Preduzetničkih radnji (OIK- AS=3,87, SD=0,503; OZFI- AS=4,84, SD=0,152)

a niža izraženost je dobijena kod ispitanika iz preduzeća koja su po vlasničkoj strukturi D.O.O. (OIK- AS=3,81, SD=0,835; OZFI- AS=4,71, SD=0,369).

Kao što je već pomenuto razlike u izraženosti su minimalne i nisu pokazale statističku značajnost (OIK- t=-0,274, p=0,785; OZFI- t=-1,663, p=0,103).

Razlike u ocenama inovativnih kapaciteta i značaju inovativnih faktora u odnosu na veličinu preduzeća

U odnosu na veličinu preduzeća (Tabela 6) nisu potvrđene statistički značajne razlike u izraženosti skorova na skalama OIK (t=1,114, p=0,271) i OZFI (t=- 1,332, p=,189). Na skali ocena inovativnih kapaciteta preduzeća, veća iszraženost je dobijena kod ispitanika koji potiču iz mikro firmi sa do 10 zaposlenih (AS=3,91, SD=0,558) u odnosu na ispitanika iz malih preduzeća do 11 do 49 zaposlenih kod koji je dobijena niža ocena inovativnih kapaciteta (AS=3,69, SD=0,505).

Tabela 9. Razlike u OIK i OZIF u odnosu na veličinu preduzeća

Na skali OZFI veća ocena je dobijena kod ispitanika iz malih preduzeća (AS=4,90, SD=0,117) a manja ocena kod ispitanika koji potiču iz mikro preduzeća (AS=4,81, SD=0,209). U pitanju su minimalne razlike u izraženosti ocena inovativnosti koje nisu pokazale statistićku značajnost.

Razlike u ocenama inovativnih kapaciteta i značaju inovativnih faktora u odnosu na vrstu delatnosti koju preduzeće obavlja

Kada su u pitanju razlike u izraženosti ocena inovativnosti preduzeća u odnosu na vrstu delatnosti koju preduzeće obavlja (Tabela 7), takođe nisu potvrđene statistički značajne razlike. Na skali ocene inovativnih kapaciteta preduzeća veća (F=0,782, p=0,510) najveća izraženost dobijena je kod ispitanika koji potiču iz firmi koje se bave proizvodnjom (AS=4,13, SD=0,480) a najniža izraženost je dobijena kod ispitanika iz firmi koje se bave uslužnim delatnostima (AS=3,79, SD=0,574).

Tabela 10. Razlike u OIK i OZIF u odnosu na vrstu delatnosti

Na skali ocene značaja inovativnih faktora (F=0,727, p=0,541) najveća izraženost je dobijena kod ispitanika koji potiču iz firmi koje imaju mešovitu delatnost (AS=4,92, SD=0,189) a najniža izraženost je dobijena kod ispitanika koji su iz preduzeća koja se bave proizvodnjom (AS=4,79, SD=0,148) ili trgovinom (AS=4,79, SD=0,194). Dobijene razlike u izraženosti ocena inovativnosti preduzeća su minimalne i nisu pokazale statističku značajnost a razlog tome može biti i neujdnačanost u strukturi uzorka u odnosu na vrstu delatnosti koju preduzeća obavljaju, naime više od polovine preduzeća iz uzorka istraživanja (52,0%) obavlja uslužnu delatnost a preostale tri kategorije imaju po 16,0% ispitanika iz celokupnog uzorka istraživanja.

Razlike u ocenama inovativnih kapaciteta i značaju inovativnih faktora u odnosu na nivo obrazovanja zaposlenih u preduzeću

U odnosu na nivo obrazovanja zaposlenih u preduzeću nisu potvrđene statatistički značajne razlike u izraženosti ocena inovativnih kapaciteta (t=- 0,254, p=0,801) ili ocena značaja inovativnih faktora u preduzeću (t=-0,141, p=0,888) (Tabela 8).

Tabela 11. Razlike u OIK i OZIF u odnosu na nivo obrazovanja zaposlenih

Na obe korišćene skale, veća izraženost je dobijena kod ispitanika koji potiču iz firmi čiji zaposlni imaju visoko i više obrazovanje (OIK- AS=3,90, SD=0,520; OZFI- AS=4,83, SD=0,167) u odnosu na firme koje imaju zaposlene sa uglavnom visokom stručnom spremom (OIK- AS=3,85, SD=0,567; OZFI- AS=4,82, SD=0,208).

Diskusija rezultata i zaključak

Osnsovni cilj istraživanja bio je ispitivanje inovativnih kapaciteta mikro i malih preduzeća u Srbiji. U istraživanju su korišćene dve skale: skala Ocene inovativnih kapaciteta preduzeća (OIK) i skala Ocene značaja inovativnih faktora preduzeća (OZIF). Skala OIK je merila inovativne kapacitete kroz ispitivanje stavova članova menadžmenta ili vlasnika preduzeća prema inovativnim rešenjima, uvođenju inovativnih prioizvoda i usluga ili inovativnih strategija koje preduzeće primenjuje. Skala OZIF se bavila ispitivanjem ocene značaja inovativnih faktora iz ugla osnosa preduzeća prema kupcima ili korisnicia usluga. Prva skala korišćena u istraživanju je pokazala vrlo visoku pouzdanost (ɑ>0.90), mereno Kronbahovim alfa koeficijentom a druga skala je pokazala prihvatljivu pouzdanost imajući u vidu da se sastoji od samo 6 tvrdnji.

Pored ove dve skale u istraživanju je koriščen i upitnik sa dihotomnim odgovorima (Da/Ne) kojim je ispitivano da li je u toku predhodne godine ili tekuće godine firma u kojoj ispitanici rade imala neku inovaciju proizvoda ili usluga ili je na neki način unapredila poslovne procese.

Ukupan uzorak istraživanja činilo je 50 ispitanika (N=50). Svi ispitanici su članovi menadžmenta ili vlasnici firmi a sve obuhvaćane firme su nastale osnivanjem. Rezultati istraživanja su pokazali da postoji visoka, iznad prosečna izraženost ocene inovativnih kapaciteta. Najveće ocene na nivou pojedinih ajtema dobijene su za tvdnje Naše preduzeće ima definisanu viziju, misiju i ciljeve, U preduzeću postoje određena znanja o inovacijama, ali inovacije su ipak slučajne, povremene, nastaju kroz neformalne procese i Preduzeće ima definisanu strategiju uvođenja inovacija. Jedina tvrdnja iz ove skale za koju je dobijena ocena ispod teorijskog proseka je tvrdnja Za inovacije svojih proizvoda/usluga koristimo patente drugih preduzeća uz njihovo odobrenje a nešto niža izraženost u odnosu na proseke dobijene na ostalim tvrdnjama doobijena je i za tvrdnje Naše preduzeće za razvoj novih proizvoda sa visokim stepenom noviteta koristi iste procese i mehanizme kao i za razvoj proizvoda sa niskim stepenom noviteta i Stečeno znanje mogu koristiti svi zaposleni u preduzeću.

Na skali Ocene značaja inovativnih faktora preduzeća je dobijena vrlo visoka izraženost, blizu teorijskog maksimuma. Faktor sa najvećom ocenom je Marketing aktivnosti (orijentisane ka kupcima, a nakon toga slede faktori: Zadovoljstvo kupaca karakteristikama novog proizvoda/usluge,Distribucija proizvoda/usluga, Stopa rasta (povećanje broja) novih kupaca uz održavanje kvaliteta i Sposobnost novog proizvoda/usluge da reši probleme kupcima. Najniža ocena dobijena je za faktor Broj ideja pristiglih od kupaca.

Rezultati istraživanja su takođe pokazali da u su ispitanici prehodnoj ili ovog godini u najvećoj meri (više od dve trećine uzorka ispitanika) sprovodii inovacije u vidu:Novih proizvoda i/ili usluge na području RS, Novih ili znatno unapređenih načina nastupa na tržište, Novog dizajna proizvoda/usluge, Male promene, varijacije proizvoda/uslugei Novog ili znatno unapređenog načina proizvodnje proizvoda/usluge. Takođe, nesšto manje od polovine uzorak ispitanika je sprovodilo inovativne aktivnosti u vidu Novog proizvoda/usluge samo za njihovo preduzećea jedna polovina je sprovodila aktivnosti u vidu Novih ili znatno unapređenih menadžment aktivnosti i logistike.

Pored ispitivanja ocena inovativnih kapaciteta preduzeća, ocena značaja inovativnih faktora iz ugla odnosa prema kupcima ili korisnicima i ispitivanja konkretnih inovativnih aktivnosti koje su firme sprovodile u predhodnoj ili tekućoj godini, istraživanje se bavilo i ispitivanjem postojanja razlika u izraženosti ocena inovativnosti u odnosu na vlasničku strukturu preduzeća, veličinu preduzeća, delatnost koju preduzeće obavlja i nivo obrazovanja zaposlenih u preduzeću. Nažalost, rezultati istraživanja nisu pokazali statistički značajne razlike u ocenama inovativnosti ni za jednu od navedenih kategoričkih varijabli. Uzrok tome može biti relativno mali uzorak ispitanika, kao i postojanje neujdnačenosti u strukturi uzorka u odnosu na sve navedene kategoričke varijable.

U odnosu na iszraženost skorova prema veličini preduzeća, na pbe korišćene skale su više ocene dobijene kod ispitanika koji su valsnici predutetničkih radnji u odnosu na društva sa ograničenom odgovornošču. Premaveličini preduzeća, na skali OIK je veća izraženost dobijena kod ispitanika iz mikro preduzeća (1 do 10 zaposlenih) a na skali OZNIF je viša ocena dobijena kod ispitanika iz malih preduzeća (11 do 49 zaposlenih). Kada je u pitanju izraženost ocena inovativnih kapaciteta preduzeća u odnosu na vrstu delatnosti najveća ocena je dobijena kod ispitanika iz proizvodne delatnosti a najniža kod ispitanika iz uslužne delatnosti, dok je u odnosu na ocenu značaja inovativnih faktora najveća ocena dobijena kod isppitanika koji potiču iz firmi koje se bave mešovitom delatnošću a najniže ocene su dobijenekod ispitanika koji su iz preduzeća koja se bave proizvodnjom ili trgovinom. U odnosu na nivo obrazovanja zaposlenih, veće ocene inovativnih kapaciteta preduzeća i veće ocene značaja inoavtivnih preduzeća dobijene su kod sipitanika koji potiču iz firmi koji u strukturi imaju zaposlene sa višom i visokom stručnom spremom u odnosu na ispitanike iz formi koje zapošljavaju uglavnom osobe sa visokom stručnom spremom kod kojih je dobijena niža izraženost.

Na samom kraju bitno je istaći da su ovakvi nalazi, posebno visoko izražene ocene inovativnih kapaciteta i vrlo visoko izražene ocene značaja inovativnih faktora, očekivani jer su ocene davali upravo članovi menadžmenta ili vlasnici (osnivači i direktori) preduzeća. Preporuka za neka buduća istraživanja je svakako ponovoljeno istraživanje koje bi uključilo i operativni deo firme (radnike i niži menadžement) i poređenje njihovih ocena. Predpostavka istraživača je da bi tako koncipirano istraživanje potvrdilo postojanje razlika u ocenama inovativnosti.

U Srbiji mala i srednja preduzeća raspoređena su po brojnim sektorima ekonomije, pa sam itim zauzimaju važnu ulogu u ekonomskom rastu i razvoju srpske privrede. Srbija ima dobar potencijal za razvoj malih i srednjih preduzeća.