This paper examines the existence of a cause-and-effect relationship between state funding and the lifespan of startup companies in Serbia. The literature is dominated by two opposing views. According to first, there is a positive impact of state financial support on the growth and the survival rate of companies. On the other hand, the prevailing notion is that state financial support for startups, especially in countries in transition, is less efficient than other state measures. The goal of this paper is to evaluate the effectiveness of state financial support for newly formed companies in Serbia, given the contradictory results presented. The starting assumption is that the financial resources that the state allocates through subsidies and dedicated loans for start-up companies in Serbia has a positive effect on the duration of their lifespan. The survey covered 100 companies that had been founded in the period of 5 to 6 years. The data obtained was statistically analyzed using appropriate non-parametric methods. Results show the presence of a positive impact of state funded support on the lifespan of start-up companies in Serbia. The results obtained can help further define state policies for the development of small and medium-sized enterprises.

Uvod

Posmatrano u globalnim razmerama, značaj malih i srednjih preduzeća je dugo prihvaćen, kako u akademskoj zajednici, tako i u privrednim krugovima (Karadag, 2016). Najveći doprinos pomenutih firmi se ispoljava u rasta bruto domaćeg proizvoda nacionalnih država, novom zapošljavanju, kao i inovacionom razvoju (Ardic et al, 2011; Minović, Lazarević – Moravčević, Beraha, 2017). Poseban značaj rasta pomenutih firmi prisutan je u zemljama u razvoju i tranziciji, uzimajući u obzir da su mnogi veliki sistemi privatizovani, tako da su pojedinci bili primorani da „samostalno“ potraže novo uhlebljenje ili usled mobinga, koji je pravno dugo bio neregulisan u Srbiji (Herrendorf, Teixeira, 2011; Amad, Sadaf, 2017; Tahir, Razak, Rentah, 2018; Erić, 2014). Usled toga, vladajući organi većine zemalja nastoje da raznim podsticajnim merama unaprede osnivanje, osnaže opstanak i podstaknu razvoj novih firmi (Nasr, Rostom, 2013). Zadatak nije nimalo lak, s obzirom da se nove kompanije velikom brzinom otvaraju i isto tako veoma brzo i gase, pošto ne uspevaju ili da prebrode početničke teškoće ili docnije, krizu liderstva, autonomije i slično. Smatra se da su glavne prepreke osnivanju i rastu novog biznisa, nepostojanje pristupa odgovarajućem kapitalu, kao i ograničavajuće dejstvo brojnih eksternih faktora (Kerr, Nanda, 2009).

U Republici Srbiji, čija privreda usled zakasnele i spore tranzicije, u odnosu na ostale tranzicione zemlje, započeti dinamičniji razvoj SMP posle 2000. godine, biva delimično zaustavljen tokom velike ekonomske krize 2008. godine. Međutim, usled veće fleksibilnosti mnoga od njih zaustavljaju svoju propast, stajući na svoje noge, što bi umnogome bilo lakše ukoliko bi se olakšalo obezbeđenje finansijskih sredstava (Erić, Đuričin et al., 2014). Kvantitativno posmatrano, MSP sektor u našoj, kao i u većini drugih zemalja, pojavljuje se kao jedna od ključnih komponenti ukupne privrede, naročito nakon privatizacije velikih sistema. Mala i srednja preduzeća i preduzetničke firme čine 99% svih privrednih subjekata u nefinansijskom sektoru Srbije i u njima je zaposleno 66% radno angažovane radne snage.(Čokorilo, et al, 2017: 4,3). Međutim, poslovni rezultati prethodno pomenutih preduzeća su veoma skomni (Coulkin, Simmons, 2018; Aničić, et al, 2017). Veliki broj preduzeća ne uspeva da ostvari pozitivne rezultate poslovanja i mnogi zbog toga prestaju sa radom. U Srbiji se u prve dve godine ugasi 34% malih i srednjih preduzeća (Čokorilo et al, 2017:44), iz čega se izvodi zaključak da oko 66% start-up firmi uspeva da prebrodi početni dvogodišnji period. Kada bi se iz skupa zvanično aktivnih firmi, izuzele one koje su u blokadi i realno ne posluju, procenat neuspešnih bi iznosio daleko više.

Usled toga, veliki izazov za organizacije je da prežive minimum 5 godina poslovanja. Na osnovu zvaničnog podatka da se u prve dve godine ugasi 34% preduzeća (Čokorilo et al, 2017:44), jer zvaničnih podataka za period od 5 godina nema, izvedena je pretpostavka da se u prvih 5 godina ugasi najmanje 50% (pošto se degresionim pristupom izvodi da se procenat ugašenih u narednim godinama procentualno smanjuje pa će u najboljoj varijanti za naredne 3 godine da se ugasi još 25- 26%). Realno se ugasi i više, ali je ovo uzeto kao strožija varijanta – da bi rezultati bili sigurniji. Potvrda ove pretpostavke može se naći i kod drugih autora (Erić, 2012: 27,28), koji navode da prosečan životni vek MSP nije duži od 5 godina, odnosno da više od polovine novih preduzeća ne preživi prvih 5 godina postojanja.

Brojni autori smatraju da je jedna od najvećih prepreka rastu i opstanku novih firmi u Srbiji nedostatak finansijskih sredstava ili procedure, koje otežavaju pristup njima (Jovin, 2016; Erić, Đuričin, Pantić, 2014). Međutim, nepravedno bi bilo nekritički prihvati takvu tvrdnju, obzirom da postoji dejstvo brojnih internih i eksternih faktora. U Srbiji postoji relativno razvijen sistem mikrofinansiranja preduzeća (Lazarevic-Moravčevic, et al., 2018; Arsić, 2018), mada je glavno usmerenje finansijera usmereno na stabilne firme sa dužim stažom na tržištu, i pozitivnim rezultatima poslovanja. Ukoliko se kao finansijeri pojavljuju banke, sasvim je logično da nijedna ne bi trebalo da odobri kredit, bez odgovarajućih sistema obezbeđenja. Pored toga, kamate na kreditna sredstva koje banke dodeljuju privredi su još uvek veoma visoke u Srbiji (Culkin, Simmons, 2018).

Novoosnovane firme u Srbiji za mnoge potencijalne investitore, još uvek predstavljaju rizičnu oblast za značajnija ulaganja. Usled toga je svaki oblik državne finansijske pomoći, start-up fimama u Srbiji, od velikog značaja za njihovo osnivanje, opstanak i razvoj. Budući da je pozitivan uticaj državne podrške početnicima u biznisu već dokazan, na primeru mnogih zemalja (Peter, Adegbyui, Olokundun, 2018), država Srbija je počela aktivnije finansijski da podržava osnivanje i razvoj start-up firmi. Vlada Republike Srbije je stoga uvela subvencije za zapošljavanja na lokalnom nivou (Marjanović, Lutovac, 2016). Pored njih je uvedena i posebna kreditna linija Fonda za razvoj RS namenjena start-up firmama, koja uz kreditna sredstva podrazumeva i određen iznos bespovratnih finansijskih sredstava, koje donira Ministarstva privrede, odnosno Fond za razvoj Republike Srbije (Fond za razvoj Republike Srbije, 2020, https://fondzarazvoj.gov.rs/cir/proizvodi/start-up-krediti).

Ciljevi rada i metodologija

Predmet rada jeste utvrđivanje postojanja pozitivnog doprinosa državne finansijske podrške preživljavanju start-up organizacijama u Srbiji. U skladu sa tim, osnovni cilj istraživanja jeste da se utvrdi da li su i u kojoj meri kreditna i bespovratna državna sredstva doprinela da se produži životni vek start-up organizacijama. Dodatni ciljevi, koji su izvedeni iz osnovnog cilja su usmereni prema ispitivanju značajnosti određenih varijabli na dužinu životnog veka start-up organizacija u Srbiji. Reč je o uticaju vrsta dobijenih finansijskih sredstava, pravne forme organizacija, regiona poslovanja i visine dobijene finansijske pomoći.

Metodologija koja će biti primenjena u traženju odgovora na prezentirana pitanja, obuhvatiće komparativnu teorijsku analizu i istraživanje na osnovu analize empirijskih podataka, primenom odgovarajućih statističkih metoda. Prilikom teorijske analize biće primenjen komparativan metod, kao logičko – empirijski postupak. Preciznije, izvršiće se komparacija preovlađujućih teorijskih stavova o pozitivnom, nasuprot negativnom uticaju državne finansijske pomoći, na dužinu životnog veka start-up organizacija.

Istraživanje na osnovu empirijskih podataka, obuhvatilo je uzorak od 100 privrednih subjekata, preduzetnika i društva sa ograničenom odgovornošću, koja su osnovana ili otpočela sa radom poslednjih meseci 2012. godine, tokom 2013. i u prvim mesecima 2014. godine. Od posmatranih 100 privrednih subjekata, 65 su preduzetnici, a 35 su društva sa ograničenom odgovornošću.

Analizom su obuhvaćene organizacije, koje posluju na području Beograda (40%), Vojvodine (12%), Šumadije i zapadne Srbije (18%), istočne i južne Srbije (30%). Od ukupnog broja privrednih subjekata, 53 su bile korisnici subvencija, a 47 korisnici kredita, čiji je jedan deo finansijskih sredstava bio bespovratan.

Status aktivnih privrednih subjekata i datum prestanka sa radom, ugašenih posmatranih firmi, utvrđen je na osnovu podataka Agencije za privredne registre Republike Srbije. Firme koje su se nalazile u statusu privremeno odjavljenih su kategorisane u neaktivne. Obrada empirijskih podataka je vršena primenom SPSS –a., odnosno Statistical Package for the Social Sciences.

U skladu sa postavljenim predmetom i ciljevima rada postavljene su sledeće hipoteze:

H1: Državna finansijska podrška novim firmama ima pozitivan uticaj na njihov radni status, odnosno preživljavanje.

H2: Postoje značajne razlike u dužini životnog veka između start-up preduzeća, koja su bili korisnici kredita u odnosu na start-up firme, koje su bile primaoci subvencija.

H3: Pozitivan uticaj državne finansijske pomoći, različito se odražava na trajanje životnog veka start-up firmi, koje su osnovane u formi DOO u odnosu na one, koje su osnovane kao preduzetničke firme.

H4: Efekti dobijene državne finansijske pomoći, različito se odražavanju na dužinu životnog veka novoosnovanih firmi, u zavisnosti od toga u kom regionu posmatrane firme posluju.

H5: Visina iznosa dobijenih državnih finansijskih sredstava, utiče na trajanje životnog veka start-up firmi u Srbiji.

U nastavku rada, biće prvo prezentirane komparativno analizirane teorijske postavke. Nadalje, biće pokazani rezultati sprovedenog empirijskog istraživanja na osnovu primenjenih statističkih metoda.

Teorijske osnove o uticaju finansijske državne podrške na životni vek organizacija

Prema jednom od najcitiranijih autora (Van Rooij, 2014:203), zastupa se stanovište da je: „biti u biznisu je Sizifovska misija; to je kontinuelna borba i ona je osnova biznisa, ne postati uspešan i ne izbeći propast“. Podaci o tome koliko novih firmi propadne u prvih nekoliko godina rada, se razlikuju u zavisnosti od istraživača. Pojedini autori navode da je ova stopa izuzetno visoka i da iznosi oko 90% (Kalyanasundaram, 2018:80). Druge, posebno novije studije, češće navode podatak da samo jedna trećina uspeva da opstane na tržištu, duže od pet godina (Auer, Guralnik, Istvan, 2018:122). Razlike u prezentiranim podacima, proističu iz različitog pojma neuspešnog biznisa, o čemu ne postoji jedinstven stav među istraživačima (Watson, Everett, 1993). U literaturi se pominju tri najčešće korišćene definicije (Fredland, Morris, 1976:7-9). Posmatrano sa ekonomskog aspekta, neuspešnim se smatra svako preduzeće koje ne ostvaruju stopu povraćaja investicije, koja je veća od oportunitetnog troška. U propalu grupu ubrajuju se i radno aktivni privredni subjekti. Prema drugom shvatanju, neuspehom se smatra samo prestanak rada preduzeća usled bankrotstva, odnosno nemogućnosti izmirenja obaveza prema poveriocima i kreditorima. Treće shvatanje, koje je prihvaćeno za razmatranje u ovom radu, jeste svaki prestanak rada firme, čak i u slučaju kada je ono pozitivno poslovalo, ali su vlasnici iz bilo kog razloga odlučili da prestanu sa radom.

Uporedo sa rastom značaja malih firmi za ukupan privredni razvoj, u svetu je rastao i broj studija, koje se bave analizom uticaja državne podrške malim i srednjim preduzećima. Većina od njih dokazuje pozitivan uticaj grantova i kreditnih sredstava, na poslovne performanse i opstanak malih firmi (Hartsenko, Sauga, 2013; Olugbola, 2017). Jedna grupa autora je dokazala pozitivnu vezu između istraživanja i razvoja sa jedne strane, kao i povećane stope preživljavanja biotehnoloških firmi (Shean et al., 2019). Rađene su i studije koje dokazuju postojanje povratne veze, između rasta novih firmi i državne pomoći, u kojima je dokazano da se početnici u biznisu češće opredeljuju za one oblasti biznisa, koje država više podržava (Kaya, 2018). Takođe, u više radova je proveravana tvrdnja, da rastu produktivnosti privrede više doprinosi osnivanje što većeg broja novih firmi i gašenje neuspešnih, nego rast produktivnosti u postojećim firmama (Guiso, Sapienca, Zingales, 2004; Kerr, Nanda, 2016). Međutim, rezultati pojedinih istraživanja nisu pokazali pozitivan uticaj finansijske državne podrške start-up i malim firmama. Tako su određeni autori (Smalbone, Welter, 2001), u svom radu koji je se bavi analizom uticaja državne podrške na razvoj MSP u zemljama u tranziciji, utvrdili da postoji veća korist od državnih mera usmerenih na stvaranje povoljnog okruženja za razvoj MSP, nego od koristi, koja se dobija finansijskom podrškom ovim preduzećima. Takođe, pojedina istraživanja su dokazali da državni grantovi pospešuju rast zaposlenosti i prihoda, ali negativno utiču na produktivnost start-up firmi (Vildo et al, 2013).

Više godina unazad Republika Srbija u mnogim dokumentima javne politike, kao jedan od primarnih ciljeva postavlja povećanje broja novoosnovanih MSP i njihov ubrzani razvoj. U skladu sa tim, ustanovljeno je i više aktivnih mera podrške preduzetništvu, a 2016. godina je bila proglašena godinom preduzetništva. Sve do 2017. godine, broj novoosnovanih firmi nije značajno prevazilazio broj ugašenih privrednih subjekata (Lazarević - Moravcević et al., 2018). Pretpostavka, koja se želi dokazati u radu jeste da je ovo poboljšanje usledilo, usled veće finansijske podrške države početničkim firmama.

Finansijski aspekt mera Republike Srbije na podsticanju osnivanja novih firmi i njihovom razvoju, najvećim delom se realizuje iz budžeta Republike ili lokalnih samouprava kroz subvencije, zatim kroz kreditne linije Fonda za razvoj ili kroz zajedničke linije odabranih poslovnih banaka. S obzirom na to, da je finansiranje početničkog biznisa iz drugih komercijalnih izvora u Srbiji i dalje veoma skupo (EU Commission, 2018), težište rada će biti na analizi efekata dve državne mere, a to su: a) subvencije za zapošljavanje koje, u saradnji sa lokalnim vlastima dodeljuje Nacionalna služba za zapošljavanje; i b) kredite Fonda za razvoj namenjene start-up firmama.

Rezultati rada sa diskusijom

Prva hipoteza prema kojoj se tvrdi, da je državna finansijska pomoć firmama imala pozitivan uticaj na njihov radni status, odnosno preživljavanje, proverena je primenom neparametarske metode, obzirom da podaci odstupaju od normalne raspodele. Prvo je izračunata tabela kontigencije, a zatim χ² test nezavisnosti.

Tabela 1. Tabela kontigencije životni vek*radni status start-up firmi

Tabela 2. Rezultati χ² testa i mere simetrije

Na osnovu rezultata, preciznije χ2 testa i nivoa statističke značajnosti (Tabela 2) p = 0.00, što je manje od p = 0.05 (ako je p>0.05, hipoteza se odbacuje), možemo slobodno tvrditi da je prva hipoteza prihvaćena. Naime, na datom uzorku postoji statistički značajna povezanost između životnog veka start-up firmi i njihovog radnog statusa, χ2 (1,100) = 12.587, p = 0.00, pri nivou greške od α = 0.05.

Nadalje, utvrđena je veličina efekata međuzavisnosti životnog veka start-up firmi, koje su primaoci državne finansijske pomoći i radnog statusa firmi.

(Tabela 2). Prikazano je da su statistički značajne p = 0.00 obe mere veličina efekata, odnosno φ i φc. Isto tako, obe mere imaju iste vrednosti φ = φc = 0.355. Na osnovu toga, moguće je zaključiti da postoji osrednji efekat međuzavisnosti između veka start-up firmi, koje su primaoci državne finansijske pomoći i radnog statusa firmi.

Uzimajući u obzir da smo dokazali međuzavisnost između životnog veka start- up firmi i njihovog radnog statusa (aktivno, ugašeno), moguće je dobiti dodatne podatke analizirajući tabelu kontigencije (Tabela 2). Naime, aktivan broj preduzeća koja su imala životni vek manji od 5 godina je 28 (očekivano 36.4), što je manje od broja ugašenih. Sa druge strane, aktivan broj preduzeća koja su imala životni vek 5 godina i više je 28 (očekivano 19.9). Ukupno posmatrano, na uzorku od 100 preduzeća, 56% start-up firmi primaoca državne finansijke pomoći je uspelo da preživi 5 godina i duže. Na osnovu toga, moguće je opovrgnuti tvrdnje pojedinih autora, kako više od polovine novih preduzeća ne preživi prvih 5 godina postojanja (Erić, 2012: 27,28; Čokorilo et al, 2017).

Testiranje druge hipoteze, koja tvrdi da postoje značajne razlike u dužini životnog veka između start-up firmi, koji su bili korisnici kredita u odnosu na start-up firme koji su bili primaoci subvencija, korišćen je Mann–Whitney U test. Test je izabran obzirom da je ispitivanjem utvrđeno odstupanje podataka od normalnog rasporeda. Rezultati su prikazani u Tabeli 3 i Tabeli 4.

Tabela 3. Rangovi subvencija i kredita

Tabela 4. Test statistika

Na osnovu test statistike, pošto je nivo statističke značajnosti p = 0.033, što je manje od 0.05, moguće je slobodno tvrditi da postoji statistička značajnost između životnog veka start-up firmi i izvora njihovog finansiranja, Mann- Whitney U = 969.000, Z =-2.133 i p = 0.033. Životni vek start-up organizacija koje su korisnici kredita je duži od korisnika subvencija, o čemu svedoči srednji rang, koji je kod korisnika kredita 56.38, nasuprot 45.28 (Tabela 3).

Provera treće hipoteze, prema kojoj se tvrdi da se pozitivan uticaj državne finansijske pomoći različito održava na trajanje životnog veka start- up firmi, koje su osnovane u formi DOO u odnosu na one koji su osnovane kao preduzetničke firme, takođe je izvršena primenom Mann–Whitney U test – a, usled odstupanja uzoračkih podataka od normalne raspodele.

Tabela 5. Rangovi DOO i preduzetničkih preduzeća

Tabela 6. Test statistika

Uzimajući u obzir da je nivo statističke značajnosti p = 0.001, što je manje od 0.05, pri nivou greške od α = 0.05., moguće je prihvatiti treću hipotezu. Preciznije, u uzorku istraživanih preduzeća postoji statistički značajna povezanost između životnog ciklusa start-up firmi i pravne forme, Mann- Whitney U = 721.000, Z = -3.362, i p = 0.001. Na osnovu srednjeg ranga, moguće je tvrditi kako je životni vek start-up organizacija osnovanih u formi DOO (62.4) duži od preduzetničkih sa rangom od 44.09 (Tabela 5).

Dodatna analiza se odnosila na proveru četvrte hipoteze, da se efekti državne finansijske pomoći, različito odražavaju na dužinu životnog veka noovoosnovanih firmi u zavisnosti od regiona u kojima su osnovane. Provera hipoteze je izvršena krostabulacijom tri varijable: region, vrsta finansijske podrške i statusa (aktivan/ugašen), a zatim i primenom χ² testa nezavisnosti.

Tabela 7. Rezultati krostabulacije: region/vrsta finansijske podrške/radni status

Tabela 8. Rezultati χ² testa i mere simetrije

Rezultati sprovedenog χ² testa i nivoa statističke značajnosti (Tabela 8) p = 0.072, što je veće od p = 0.05, ukazuju da ne postoji osnov za prihvatanje četvrte hipoteze. Preciznije, na uzorku izabranih start-up firmi ne postoji statistički značajna povezanost između efekata državne finansijske pomoći, životnog veka noovoosnovanih firmi i regiona osnivanja, χ² (1,100) =15.742, p = 0.072.

Sprovedeno istraživanje odbacuje tvrdnju da je perspektiva regionalnog razvoja porodičnog biznisa, pod direktnim uticajem regionalnog ekonomskog razvoja individualnih tržišta (Arsić, 2018: 36). Rezultati sprovedenog istraživanja bi bili možda drugačiji, ako bi se istraživalo više firmi različitih organizacionih struktura i kultura, kao i organizacije, koje ne pripadaju porodičnom biznisu.

Konačno, istražena je peta hipoteza koja glasi da visina iznosa dobijenih državnih finansijskih sredstava, utiče na trajanje životnog veka start-up firmi u Srbiji. Proverom uzoračkih podataka utvrđeno da je životni vek redosledna veličina, tako da je korišćen je Spirmanov koeficijent korelacije ranga.

Tabela 9. Rezultati Spirmanove korelacije

Rezultati primene Spirmanove korelacije ranga (Tabela 9), pokazuju da Spearman's ρ od 0.618 označava postojanje srednje pozitivne prema jakoj korelaciji, sa veoma visokom statističkom značajnosti (p < 0.0001). Time je potvrđena peta hipoteza, odnosno da se sa porastom iznosa dobijenih državnih finansijskih sredstava, takođe produžava i životni vek start-up firmi u Srbiji.

Zaključak

Zbog velikog značaja koji osnivanje i rast start-up firmi ima za ukupan privredni razvoj, sve države se trude da finansijski podrže njihovo osnivanje i početni period rada. Međutim, i pored toga većina ovih firmi ne uspeva da preživi prve godine poslovanja. Zbog toga, ali i zbog činjenice da su različite studije pokazale konfliktne rezultate, u ovom radu je izvršena provera svrsishodnosti davanje državne finansijske pomoći početničkim firmama.

Rezultati dobijeni u radu su pokazali pozitivan uticaj finansijskih davanja start-up firmama u Srbiji. Analiza odabranih 100 firmi je pokazala su firme koje su bile primaoci državne pomoći imale veću stopu preživljavanja u prvih pet i više godina poslovanja (56%). Veće efekte državna pomoć je imala za korisnike kredita, nego za one kojima su davane subvencije. Takođe, bolje rezultate iskazali su korisnici finansijske pomoći koji su osnovani u formi DOO, nego početnici osnovani kao preduzetničke firme. Nasuprot tome, pripadnost firmi prema regionima nije bitno uticala na trajanje životnog veka za razliku od visine dobijenih sredstava posmatranih privrednih subjekata.

S obzirom na to da su državni krediti za početnike relativno nova kategorija finansijske podrške u Republici Srbiji, bilo bi korisno izvršiti i dodatna istraživanja, koja bi obuhvatila duži vremenski period posmatranja. Buduća istraživanja mogla bi biti usmerena prema identifikovanju faktora, koji pokazuju najveći uticaj na životni vek start-up firmi. Na primer, uticaj inovacionih strategija, nivo tehnološkog transfera, strateške orijentacije firme, i kritičnih eksternih faktora.

Senzitivniji analitički okvir mogao bi isto tako uključiti i primarne izvore podataka. Oni bi istražili stavove vlasnika i zaposlenih o kritičnim faktorima propasti start-up firmi. Faktorskom analizom procenio bi se najznačajniji faktor. Konačno, primenom Chow testa, u kojem bi najznačajniji faktor bio nezavisna varijabla moglo bi se determinisati, da li on poseduje različiti uticaj na životni vek DOO i preduzetničkih firmi, retrospektivno.