The subject of this paper is an analysis of advantages and disadvantages of international investments - foreign direct investment (FDI) with a brief overview of the Republic of Serbia and its level and structure of FDI. Foreign direct investment is an important factor in development, especially in developing countries and countries in transition. Countries in transition, which includes Serbia and all Western Balkan countries feel a lack of capital, so it is important for them to fill the gap with foreign direct investment. For countries with current account deficits, FDI is used to increase exports and alleviate current account deficit problems. Based on experience and theoretical consideration, the paper points out the necessity of changes in our business environment, in order for Serbia to use foreign direct investments (with all its negative characteristics) which can and must give a special contribution and impetus to its economic growth.

Uvod

Definicija stranih direktnih investicija po Medjunarodnom monetarnom fondu bi bila: „Međunarodna investicija koja odražava cilj subjekta u jednoj nacionalnoj ekonomiji da postigne trajan interes u preduzeću čije je sedište u drugoj nacionalnoj ekonomiji. Subjekat je direktan investitor, a preduzeće u drugoj zemlji je direktno investirano preduzeće. Trajan interes implicira postojanje dugoročne veze između direktnog investitora i preduzeća i značajan stepen uticaja investitora na upravljanje preduzećem“.

Kao posledica procesa globalizacije i internacionalizacije svetske privrede medjunarodne investicije u sintezi sa međunarodnom trgovinom robom i uslugama, utiču na privredni rast, povećavaju zaposlenost i podižu životni standard. Međunarodne investicije svoj primat doživljavaju krajem dvadesetog i početkom dvadesetprvog veka i sa ukupnim prilivom u iznosu od 2.099 milijardi USD u 2007.godini predstavljaju najveći priliv međunarodnih investicija u istoriji čovečanstva. U 2008.godini dolazi do smanjenja globalnih međunarodnih investicionih aktivnosti (1.770 milijardi USD) da bi u 2009.godini globalni priliv međunarodnih investicija iznosio 1.114 milijardi USD, što je pad za skoro 50% u odnosu na 2007.godinu.(UNCTAD WorldInvestment Report 2010).

Medjunarodne investicije predstavljaju ulaganja koja osiguravaju pravo vlasništva i pravo upravljanja nad kompanijom u koju se sredstva žele uložiti. Kada govorimo u stranim ulaganjima u preduzeća koja su u većinskom državnom vlasništvu, država bira privatnog investitora u inostranstvu. Privatni investitor za cilj ima profit, a država zaštitu dobara i dobrobit građana. Ključno pitanje partnerskih odnosa se svodi na postavljanje željenih ciljeva i izboru partnera.

S jedne strane država traži sposobnog partnera koji će osigurati sredstva i unaprediti poslovanje kompanije, kako bi se povećala ukupna korisnost od ulaganja. S druge strane, privatni investitor traži sposobnu državu koja će mu osigurati pravnu sigurnost i resurse.

Sva ulaganja imaju za cilj ostvarenje profita i to na način da se maksimiziraju prinosi od anagažovanja kapitala. Strana ulaganja predstavljaju investiranja koja čine investitori iz jedne zemlje u projekte u drugoj zemlji. Sa aspekta države u koju se ulaže, interes je brži razvoj na osnovu kapitala koji se ulaže u zemlju, kao i povećanje stope zaposlenosti, izvoza, težnja ravnoteži platnog bilansa.

Korišćena metodologija

Od metodologije korišćene su opšte naučne metode i tehnika prikupljanja podataka, primenjen je deduktivni metod, tj. oblik zaključivanja od opšteg ka posebnom što se ogleda kroz činjenicu da je teorijska podloga rada potkrepljena konkretnom praktičnom situacijom – opisan je rad multinacionalne kompanije Samsung i dat je prikaz priliva međunarodnih investicija u Srbiji. U radu je još korišćena i analiza, kao postupak kojim se ulazi u srž problema tako što se pojave i procesi raščlane na njihove sastavne delove. U svrhu komparativne analize i izvođenja sopstvenih stavova i konkluzija u radu je korišćena i metoda upoređivanja. Statističke metode su iskorišćene radi prikupljanja podataka i njihovog prezentovanja u tabelarnoj i grafičkoj formi.

Međunarodne investicija kao oblik kretanja kapitala

Međunarodne investicije ili strane direktne investicije predstavljaju jedan od oblika međunarodnog kretanja dugoročnog kapitala. Predstavljaju značajan oblik finansiranja svetske ekonomije i u odnosu na ostala dva oblika međunarodnog kretanja kapitala: (1) međunarodno kretanje zajmovnog kapitala i (2) portfelj investicije, međunarodne investicije imaju određene prednosti:

- Ne podrazumevaju značajnije odlive kapitala u budućnosti koji bi negativno uticali na tekući bilans i privredni rast i

- U odnosu na portfolio investicije međunarodne investicije predstavljaju stabilniji izvor kapitala. (Veselinović, 2004).

Fenomen međunarodnih investicija se može posmatrati sa dva aspekta: sa aspekta međunarodnog finansiranja ili makroekonomskog aspekta i sa aspekta industrijske organizacije ili mikroekonomskog aspekta: (Protić 2010)

· Sa makroekonomskog aspekta, medjunarodne investicije predstavljaju poseban oblik kretanja kapitala preko granica nacionalne ekonomije i registruje se u kapitalnom delu bilansa plaćanja. Značaj ovog kretanja kapitala preko granica nacionalne ekonomije se ogleda u povećanju zaliha kapitala u zemlji domaćina, tj. vrednosti investicija zemlje investitora u konkretno preduzeće koji se nalazi pod kontrolom inostranih investitora ili u kome inostrani investitor poseduje određeni procenat glasačkih prava.

· Mikroekonomski aspekt posmatranja datog fenomena je usmeren ka objašnjenju motivacije za preduzimanje direktnih investicija u inostranstvu sa aspekta investitora. On se takođe bavi proučavanjem posledica preduzimanja ovakvih aktivnosti multinacionalnih korporacija ili afilijacija, koje nastaju na osnovu ovih investicija, kako po investitora, tako i na zemlju investitora i zemlju domaćina. Motivi i posledice su u suštini povezani sa kontrolom afilijacija od strane investitora i sposobnosti multinacionalni korporacija da koordiniraju aktivnosti matičnog preduzeća i afilijacija u inostranstvu.

Ako se posmatra istorijski tok razvoja stranih direktnih investicija, moglo bi se reci sledeće: Pojava međunarodnih investicija se vezuje za drugu polovinu 19.veka. Portfelj investicije privatnih lica dominiraju sve do prvog svetskog rata, kada do 1929.godine preovlađuju direktne investicije, a nakon toga državni kapital postaje oblik koji preovlađuje prilikom investiranja u inostrane zemlje, sve do 1960. godine. U periodu između I i II svetskog rata direktne investicije su imale tok iz Severne Amerike u Kanadu i Južnu Ameriku, dok su u periodu nakon II svetskog rata one usmerene u zemlje Bliskog istoka koje poseduju velike rezerve nafte. U novije vreme tok investicija je sve više iz Evrope i Japana prema SAD-u i zemljama u tranziciji.

Oblici međunarodnih investicija

Postoje tri glavne kategorije međunarodnih investicija:

1) Equity capital – vrednost investicija u akcije preduzeća u inostranstvu. Stanje vlasničkog uloga od 10% ili vise običnih glasačkih prava u akcionarskom preduzeću ili neakcionarskom preduzeću obično sesmatra kao granica za kontrolu aktive. Ova kategorija obuhvata merdžere i akvizicije i stvaranje novih postrojenja, tzv. grenfield investicije.

2) Reinvestirani profiti (zarade) – prihodi od afilacija u inostranstvu koji nisu raspodeljeni u dividende i nisu vraćeni nazad u matičnu zemlju, tj. zemlju investitora. Pretpostavlja se da se zadržani profiti reinvestiraju u afilaciju;

3) Ostali kapital (intra-kompanijski zajmovi ili intra kompanijske dugovne transakcije) – kategorija koja se odnosi na kratkoročne i dugoročne pozajmice i zajmove između matičnog preduzeća (direktnog investitora) i njegovih filijala.(UNCTAD,World Investment Report 2003)

Oblici neposrednog ulaganja kao najznačajnijeg vida stranih ulaganja (tu su još joint ventures, protfelj investicije, akvizicije, ulaganja u privatizaciju i koncesije) mogu biti sopstvena preduzeća u inostranstvu, mešovita i zajednička preduzeća u inostranstvu (sa učešćem u kapitalu) i filijale, odnosno organizacione jedinice. Kategorije ovih ulaganja uzimaju oblik akcijskog kapitala, brownfield i greenfield investicija i reinvestiranog profita stranog ulagača. (Vemić, 2008)

Međunarodne investicije mogu se ostvariti u različitim oblicima i realizovati na različite načine, najčešće se realizuju kroz:

· osnivanje novog preduzeća (greenfield investicije) u potpunom vlasništvu stranca ili kroz zajednička ulaganja (joint venture);

· kupovinom postojećih preduzeća u drugoj državi, dokapitalizacijom ili pretvaranjem kredita u vlasništvo - swop aranžman (tzv. prekogranične akvizicije);

· spajanjem kompanija - fuzijom;

· zajednička ulaganja bez prava vlasništva (tzv. ugovorna ulaganja) i

· investiranje u koncesije (Unković, Kordić, 2011)

Multinacionalne kompanije su kompanije koje poseduju velike proizvodne kapacitete u više zemalja, a preko svojih ispostava, imaju veliki godišnji promet koji se može meriti milionima evra, izvode različite poslovne, finansijske i investicione projekte van matične zemlje, imaju hijerarhijsko organizovano poslovanje, te njihovi ljudski i finansijski kapaciteti čine povezanu celinu čije je poslovanje uređeno zajedničkom strategijom.(Stojadinović, Jovanović, 2008)

Na proces globalizacije svetske ekonomije veliki uticaj ima razvoj multinacionalnih kompanija iz najrazvijenijih zemalja sveta, a posebno iz SAD-a. Slobodan protok kapitala i roba i maksimizacija profita, zaštićeni su i regulisani pravnom normama koje uspostavljaju važne svetske organizacije kao što su Međunarodni monetarni fond i Svetska banka. Tako uspostavljena pravila i zakonske propise slobodnog tržišta daju multinacionalnim kompanijama slobodu i širok proctor za delovanje na svetskom nivou. Iz tog razloga se pored termina „međunarodna ekonomija“ ne retko koristi i termin „multinacionalna ekonomija“. Prema procenama UNCTAD-a „...danas u svetu ima oko 60.000 multinacionalnih kompanija, sa oko 500.000 njihovih podružnica.“

Prema proceni UNCTAD-a, 100 najvećih multinacionalnih kompanija ne računajući banke, prodaju godišnje robe za 2,1 milijardi dolara u celom svetu, a izvan granica matične zemlje, preko svojih ćerki firmi, zapošljavaju 6 miliona ljudi. Procenjuje se da vise od 90% multinacionalnih kompanija dolazi iz zapadnih zemalja. (Jašić, 2003)

Sarah Anderson i John Cavanagh u članku Top 200: The rise of global corporate power navode sledeće podatke: (1) Od prvih sto najvećih svetskih ekonomija, 51 su međunarodne korporacije, a samo 49 su države, (2) Da je plasman proizvoda 200 najvećih korporacija veći od četvrtine svetskih ekonomskih aktivnosti, (3) Da je plasman proizvoda 200 najvećih korporacija veći od plasmana svih ekonomija sveta, izuzev devet najbogatijih, što znači da nadmašuju kombinovanu ekonomiju preko 180 zemalja. (4) Osam najvećih proizvođača telefona ubrzano širi prodaju na svetskom tržištu, dok 9/10 čovečanstva nema mobilni uređaj. http://www.globalpolicy.org/socecon/tncs/top200.htm

Tabela 1. - Broj osnovanih filijala industrijska preduzeća iz razvijenih zemalja do kraja 1945.godine

Multinacionalne kompanije sklapaju pravno-obavezujuće sporazume o slobodnoj trgovini kako bi maksimizirale svoj profit prenošenjem centar svojih radnih aktivnosti u zemljama Trećeg sveta, gde nemaju obavezu plaćanja radne snage velikim zaradama i ne moraju se brinuti o zaštiti životne sredine. To se može opisati sledećim primerom: Firma iz Amerike proizvede neke delove za određeni proizvod, recimo auto, i pošalje ih u Južnu Ameriku na sklapanje iz razloga što u većini zemalja na tom kontinentu radnici rade za veoma niske plate, gde su sindikati slbo organizovani, skoro pa da ih nema, a gde se pitanja o zaštiti životne sredine skororo i ne postavljaju. Tako sklopljene komponente se vraćaju u Ameriku, čime tzv. izveženi proizvodi u Latinsku Ameriku zapravo nikad ne dođe do njenog tržišta, već se samo radi o unutrašnjim transferima proizvoda jedne kompanije. (Šimleša, 2005)

U prilogu ranije iznetog ide i podatak da je General Motors osamdesetih godina zapošljavao 7.000 ljudi u Meksiku, a danas 75.000, sve više zatvara svoja postrojenja u Americi i ista otvara u Meksiko i Poljsku. Mercedes odlazi u Albaniju, Volkswagen u Češku, a Nike u Indoneziju. U tom istom periodu broj zaposlenih u General Motorsu u Kanadi je pao sa 40.000 na 26.000. Slična situacija je i sa Nestleom, koji ima preko 200.000 zaposlenih kao stranu radnu snagu. Shell od 117.000 ukupno zaposlenih ima 85.000 ljudi kao stranu radnu snagu. (Šimleša, 2005).

Uočavajući ekonomski značaj multinacionalnih kompanija, kao glavne činioce stranih direktnih investicija, mnoge zemlje nastoje da ih privuku i svoju državnu politiku prilagode njima. Promene u nacionalnim politikama u odnosu na medjunarodne investicije ide u prilog činjenici da države pokušavaju na različite načine da privuku strane investiture i na taj način krenu u proces liberalizacije. Kako razlika između međunarodnih investicija postoji i tako razlikujemo one “visoko kvalitetne” (sa jakim vezama sa domaćom privredom, jakom izvoznom orijentacijom i značajnim transferom znanja i tehnologije) i one “nisko kvalitetne”, izazov koji se postavlja pred tvorce nacionalnih politika je da u zemlji privuku više i što je moguće, kvalitetnije međunarodne investicije. (Stojadinović Jovanović, 2007)

Analiza multinacionlnih kompanija sa osvrtom na kompaniju Samsung Co

Deset najprofitabilnijih kompanija na svetu ostvarilo je u 2014.godini čistu dobit od skoro 300 milijardi dolara. Sudeći po ovoj listi svetom vladaju Kinezi, a najzastupljeniji su bankarski, naftni i IT sektori.

Tabela 2. – 10 najprofitabilnijih kompanija u 2014. godini 

Od 1969.godine kada je u Koreji osnovana kompanija pa sve do danas, kompanija Samsung postala je lidera u oblasti IT tehnologije, sa vise od 200 filijala u drugim zemljama u svetu. Kompanija proizvodi elektronske kućne aparate, a najviše monitore, televizore, mašine za pranje veša, štampače i frižidere, a primat ima u prouzvodnji mobilnih telefona, kao što su pametnih telefoni i tablet računari. Osim toga, Samsung proizvodi i DRAM memoriju i nememorijske poluprovodnike.

Oblasti poslovanja kompanije Samsung su:

· Ogranak za potrošačku elektroniku,

· Ogranak IT & mobilnih komunikacija i

· Hardverska rešenja.

Samsung je u odnosu na sve ostale svetske kompanije koje se bave proizvodnjom tech proizvoda u vođstvu, ali kompanija naročito dominira u proizvodnji displej panela.

Prema podacima, kompanija Samsung zauzima prvo mesto po godišnjoj prodaji televizora, a u 2014.godini kompanija je na tržištu učestvovala sa 29,2% dok na američkom tržištu, Samsung zauzima 35,3% tržišta. Po prognozama DisplaySearcha, ukoliko Samsung nastavi sa ovakvim trendom, držaće preko 30% svetskog tržišta TV uređaja. http://www.benchmark.rs/vesti/samsung_na_vrhu_globalnog_tv_trzista_devetu_godinu_zaredom-55375

Usled povećanja konkurencije od strane tržišnih rivala kao što Beijing Xiaomi Technology Co., Ltd., Huawei, Apple, Sony i Microsoft, u kompaniji veruju da će proizvodna baza u Vijetnamu imati ključnu ulogu u naporima kako bi se poboljšala konkurentnost. Kompanija je dobila ugovor za izgradnju Mersey Gateway mosta u Engleskoj i nekoliko nebodera u Indiji i Maleziji, a u Mumbaiju, u Indiji, kompanija je ugovorila izgradnju dva komercijalno- stambena kompleksa zgrada, najveći kongresni centar zemlje.

Efekti međunarodnih investicija

Privlačenje međunarodnih investicija ima za cilj:

· omogućavanje i ubrzavanje rasta BDP-a, tj. proizvodnje;

· stimulaciji izvoza,

· obezbeđivanje modernih tehnologaija, i

· obezbeđivanje stabilnog privrednog privrednog rasta koji se realizuje prilivom inostrane akumulacije.

Međunarodne investicije u sprezi sa međunarodnom trgovinom predstvaljaju ključni faktor razvoja globalizacije kao i globalne privrede u celini.(Ggnjatović i ostali 2002)

Efekti međunarodnih investicija na zemlju korisnika mogu biti i pozitivni i negativni.

Međunarodne investicije utiču na trgovinski bilans, kroz efekte na izvoz i uvoz. Da li će efekti medjunarodnih investicija na trgovinski bilans biti pozitivni ili negativni zavisi od sektorske strukture medjunarodnih investicija i jakih veza medjunarodnih investicija i proizvodnih podračuna. Za očekivati je pozitivne efekete na trgovinski bilans, ukoliko je osnovni cilj medjunarodnih investicija ostvarivanje prednosti usled jeftin radne snage u zemlji domaćina, a negativni ukoliko je glavni cilj medjunarodnih investicija obuhvat novog tržišta. Znači, kratkoročni i dugoročni efekti medjunarodnih investicija na tekući račun platnog bilansa je usko povezan sa efektima koje medjunarodne investicije imaju na domaću štednju i ekonomski razvoj. (Jaćimović,Bjelić,Marković 2013)

Pozitivni efekti međunarodnih investicija

Značaj međunarodnih investicija se naročito ogleda u trenucima ekonomskih kriza i perioda posle istih jer pokreću privredu zemalja zahvaćenih krizom kao i onih zemalja koje se nalaze u tranziciji. Svaka zemlja koja se nalazi u tranziciji ili je u razvoju ima problem sa količinom kapitala za koji se zna da pokreće ekonomski rast i razvoj privrede svake zemlje. Međunarodne investicije u odnosu na međunarodne kredite, ne podrazumevaju vraćanje kmate i glavnice, a pozitivno utiču na stabilizaciju inflacije, rastu BDP-a i poboljšanje platnog bilansa. Međunarodne kompanije preko svojih filijala u drugim zemljama sveta zapošljavaju stanovništvo iz okruženja u kojem posluju te smanjuju stopu nezaposlenosti i povećava dohodak loklanog stanovništva. Isplatom poreza i doprinosa na zarade za radnike koje su zaposlile, pune fondove za zdravstvena osiguranja kao i penzione fondove, a veliku korist od njih imaju i budžeti loklanih samouprava.

Svaka međunarodna investicija pokreće nov biznisa u inostranstvu, odnosno u zemlji domaćina, jer da bi se maksimizirao profit i postigao željeni cilj neophodan je transfer tehnologija naročito onih iz oblasti menadžmenta i marketinga kao i tehničkih znanja. Kada jedna tako razvijena međunarodna kompanija otpočne sa poslovanje u zemlju domaćina, ona uzročno posledično utiče i na domaće kompanije u smislu njihovog pospešivanja i poboljšanja načina poslovanja, jer te domaće kompanije pokušavaju da po ugledu na novog konkurenta na tržićtu prilagode svoje poslovanje, a na taj način se povećava konkurentnost na celokupnom tržištu zemlje. Sve medjunarodne kompanije višak svojih proizvoda izvoze, pa tako zemlja domaćin poboljšava svoj imidž u svetu. Države sa malim i nerazvijenim tržištima nemaju sposobnost da pokrenu proizvodnju zbog visokih fiksni troškovi, jer se ne ostvaruju efekti ekonomije obima. Medjunarodne investicije po dolasku u u takvu zemlju omogućavaju da se njena nacionalna ekonomija upusti u industrijama sa većim nivoom proizvodnje i višim fiksnim troškovima. Međunarodne investicije imaju pzitivni efekat na privredni rast tako što utiču na: prelivanje znanja i tehnologije, porast domaće stope investicija i efikasnost preuzetog preduzeća. (Bubnjević, Efekti stranih direktnih investicija po zemlju domaćina).

Negativni efekti međunarodnih investicija

Razlog koji antiglobalisti daju kao razlog protiv međunarodnih investicija je visok stepen izrabljivanja radne snage. Multinacionalne kompanije u cilju uvećanja svog profita, kapital usmeravaju ka zemljama u kojima je minimalna zarada na niskom nivou, gde su prava radnika niska, a novčana nadoknada za uložen rad niska.

Države, kako bi privukle medjunarodne investicije, pravne norme kao i razvoj privrede usmeravaju prema interesima i potrebama multinacionalnih kompanija, a nedovoljno se vodi računa o ciljevima nacionalne ekonomije i društvenog razvoja. U cilju izbegavanja takvih pojava, kreatori ekonomske politike u obavezi su da onemoguće urušavanje domaće privredne structure, a da preko aktivnosti multinacionalnih kompanija ostvare nacionalne makroekonomske ciljeve. Trasnsparentnost tržišta bi mora biti jedan od primarnih zadataka države. Takav problem se može pojaviti u nedovoljno razvijenim ekonomijama i dovodi do toga da velike multinacionalne kompanije u prvim godinama poslovanja mogu dampig cenama “ispumpati” konkurenciju sa tržišta, a zatim iskoristiti dominantan položaj i na taj način stvore monopol, koji dovodi do rasta cena i smanjenja mogućnosti raznolikosti robe. (Bubnjević, Efekti stranih direktnih investicija po zemlju domaćina).

Prelazak profita iz firme ćerke, odnosno filijale multinacionalne kompanije, ka zemlji u kojoj je matična kompanija je još jedan nedostatak protiv međunarodnih investicija. Kao obrazloženje se navodi da takva pojava dovodi do prelivanja akumulacije kapitala zemlje domaćina u inostranstvo. Sve države pokušavaju da zakonskim putem spreče ovu pojavu. Transfer profita narušava platni bilans, pa se događa da prvobitni pozitivni efekat koji nastaje prilivom kapitala u nekim slučajevima bude u potpunosti neutralisan.

Kao negativni efekti se mogu navesti eksploatacija prirodnih resursa i korišćenje infrastrukture u čijoj investiciji multinacionalne kompanije nisu učestvovale. Strane kompanije koje kupuju domaće firme koriste mnogo manje domaćih inputa u svojoj proizvodnji te se i ta pojava ističe kao negativna, a kao rešenje se predlaže da država utiče na filijale multinacionalnih kompanija pravnim merama i merama koje neće uticati na uslove njihovog poslovanja na tržištu zemlje domaćina, da ne uvoze celokupne proizvodne inpute i omogućiti im saradnju sa domaćim dobavljačima.

Međunarodne investicije u svetu

Što su pravila ponašanja na medjunarodnom, odnosno svetskom tržištu složenija i stroža, to je globalno tržište kapitala jače i njima se obezbeđuje stabilnost svake zemlje, kako ekonomska tako i politička. Globalizacija privlačenja međunarodnih kompanja iziskuje I međunarodnu standardizaciju finansijskg sistema svake zemllje kao i bolju ekonomsku politiku. Standardizacija uspostavljena kroz međunarodne sporazume u domenu zaštite investicija i izbegavanju dvostrukog ekonomskog oporezivanja, predstavlja najsigurniji vid zaštite kapitala međunarodnih kompanija uloženog u ekonomiju drugih zemalja u obliku međunarodnih investicija.

Tabela 3. prikazuje prisutni sažetak statistika međunarodnih investicionih tokova na temelju geografskog položaja regiona izvora i regiona domaćina. Primetan je visok stepen regionalizacije širom sveta, sa izuzetakom MENA regiona. Nadalje, postoji visok nivo klastera između i unutar regiona Severne Amerike i Europe. Azija takođe ističe kako je jedan od glavnih koncentratora i za priliv i za odliv SDI. Latinska Amerika prima najviše međunarodnih investicija od Severne Amerike, Europe i Azije. Isto tako, i u Afriku su najveći ulagači: Severna Amerika, Europa i Azija.

Tabela 3. - Raspodela tokova međunarodnih investicija na temelju geografskog položaja

Slika 1. Top 20 ekonomija investitora

Izvor: World Investment Report, Investment and Trade for Development

Vodeći davaoci međunarodnih investicija u svetu su: SAD i Japan koji su zadržali pozicije iz prethodne godine, dok je na 3. mestu Kina. Uglavnom se strane direktne investicije povezuju sa jačinom ekonomije. Što je ekonomija države jača i razvijenija, to je i njen udeo međunarodnih investicija u drugim manje razvijenijim zemljama veći.

Međunarodne investicije u Srbiji

Stvaranje povoljnih institucionalnih okvira u domaćoj privredi predstavlja bitan preduslov za priliv inostranog kapitala. „Direktna strana ulaganja obezbeđuju povezivanje finansijskih, proizvodnih, logističkih i spoljnotrgovinskih tokova. Efekte međunarodnih investicija osećaju i privreda zemlje domaćina i privreda zemalja izvoznica kapitala. (Grandov, 2009)

Privreda Srbije se krajem dvadesetog veka nalazila u veoma teškom stanju koje je u velikoj meri bilo posledica ekonomskih sankcija, međuetničkiih sukoba i ratova, izolovanosti sa izričitom zabranom investiranja i sl. Odnos prema Srbiji se promenio nakon 2000. godine kada počinje i osetniji priliv medjunarodnih investicija, naročito iz razloga jer je regulatorno i politčko okruženje u Srbiji postalo privlačnije za medjunarodne investicije. Najveći neto priliv medjunarodnih investicija je ostvaren 2006.godine (4.286 miliona USD), nakon čega dolazi do postepenog smanjenja istih.

Slika 2. Postotak ucesca međunarodnin investicija u Srbiji po zemljama

Izvor: SIEPA, 2014.

Poslovno okruženje je značajan činilac podsticaja za firme da inoviraju i da povećaju produktivnost. Visoka produktivnost utiče na povećanje zaposlenosti, ubiranje javnih prihoda neophodnih za finansiranje javnih rashoda. Upravljanje javnim prihodima i poštovanje propisa su osnova stabilnosti poslovnog okruženja. Infrastruktura utiče na konkurentnost privrede i stvara poslovno okruženje pogodno za rast I razvoj firme. Slobodan spoljnotrgovinski promet omogućava širenje tržišta i unapređenje efikasnosti izvoznika. Razvijeno finansijsko tržište omogućuje nesmetan platni promet, mobilizaciju depozita i finansiranje investicija. Značajni su korišćenje različitih izvora finansiranja, korišćenje finansijskih tržišta, korišćenje finansijskih usluga, procenat firmi sa bankarskim kreditima, procenat firmi sa finansijskim izveštajima i računima. Informacione i komunikacione tehnologije su pokretači nosilac privrednog razvoja. Doprinos inovacija je u povećanju proizvodnje, izvoza i konkurentnosti privrede u celini. (Raičević, Ignjatijević, 2011). Najčešći vid priliva stranog kapitala u Srbiji je u vidu kupovine domaćih preduzeća ili banaka. S obzirom da srpsku privredu karakteriše niska akumulativna sposobnost, minimalna štednja SDI dobijaju na značaju. Za Srbiju i sve zemlje u tranziciji, neophodne su strane direktne investicije, koje bi pokrenule ekonomski rast zemlje. Prema podacima UNCTAD-a u Srbiju je poslednjih 10 godina ušlo 16 milijardi $. Analiza pokazuje da je dominantno učešće investicija iz evropskih zemalja, uz manje učešće investicija koje potiču iz Amerike. (Raičević, Ignjatijević, 2011).

Slika 3. Dvadeset najvećih investitora u Srbiji

Izvor: PKS: Srbija-vas poslovni partner, Beograd, 2013,godina

Prednosti ulaganja u Srbiji su:

· Povoljan geografski položaj, koji omogućava da isporuke stignu do bilo koje lokacije u Evropi u roku od 24 časa

· Mogućnost bescarinskog izvoza oko 4.650 proizvoda u SAD

· Visoko obrazovana, a jeftina radna snaga

· Jednostavne procedure osnivanja i registracije preduzeća

· Jednostavne procedure za obavljanje spoljno–trgovinskog posla i realizaciju stranog ulaganja (http://www.pks.rs/)

Slika 10. Koridori: Srbija – centar JI Evrope

Izvor: http://www.raris.org/projekti/uvod.htm

· Prohodnost robe do oko 800 miliona potrošača na osnovu sporazuma o slobodnoj trgovini:

o Srbija u martu 2012. dobila status kandidata u EU

o CEFTA Sporazum

o Sporazum sa članicama EFTA

o Autonomni trgovinski preferencijali EU odobreni su u decembru 2000, a u februaru 2010. počela je primena Prelaznog trgovinskog sporazuma sa EU

o Sporazumi sa Ruskom Federacijom, Belorusijom i Kazahstanom i Turskom.

Privlačenje stranog kapitala može da ima ključnu ulogu u povećanju stope privrednog rasta, unapređenju konkurencije domaćih proizvoda i usluga, smanjenju siromaštva, smanjenju nezaposlenosti kao trenutno najvećeg socijalnog i ekonomskog problema u Srbiji, transferu modernih tehnologija i unapređenju znanja zaposlenih. Iz tog razloga se od države očekuje odlučnije angažovanje na unapređenju atraktivnosti zemlje za privlačenje stranog kapitala i to posebno u onim industrijskim granama u kojima postoje komparativne prednosti na kojima i treba zasnivati dalji privredni rast i razvoj. Cilj, međutim, ne treba da bude samo privlačenje SDI veći potpuno iskorišćavanje pozitivnih efekata koje one mogu da imaju na privredu u celini. (Redžepagić, Beraha, Đuričin, 2011)

Zaključak

Ulaganja stranih investitora su potrebna svim zemljama, a naročito zemljama koje se nalaze u procesu tranzicije, kod kojih je primetna gotovo konstantna nestašica sopstvenog kapitala, upravljačkih znanja (menadžment), savremene tehnologije, izvoznih kanala, i onih koji nemaju domaću štednju iz koje bi mogli da samostalno finansiraju sopstveni razvoj. Kao alternativa dolasku međunarodnih investicija postoje krediti – komercijalni ili krediti međunarodnih finansijskih institucija (ovo pretpostavlja državne investicije), i finansiranje investicija iz domaće štednje.

Međunarodne investicije imaju veliku ulogu u ekonomskom razvoju zemlje. Njihov značaj doprinosi smanjenju regionalnih neravnomernosti što se manifestuje kroz dodatne resurse koje sa sobom nose, a to su: transfer kapitala, tehnologije, menadžerska i organizaciona znanja i veštine, pristup izvoznim tržištima, povećanje efikasnosti domaće privrede snižavanjem troškova proizvodnje (direktno) i podsticanjem konkurencije na domaćem tržištu (indirektno), korišćenje ekonomije obima i dr. Pored toga što obezbeđuju priliv neophodnih sredstava za investicije SDI otvaranju procese partnerskih odnosa sa kompanijama iz najrazvijenijih zemalja koje predstavljaju nosioce razvoja u svojoj delatnosti na globalnom nivou.

Međunarodne investicije imaju pozitivne efekte na privredni rast, zaposlenost i izvoz. Postoji nekoliko kanala putem kojih međunarodne investicije ubrzavaju privredni rast. Nove investicije direktno doprinose rastu BDP-a, bilo putem veće proizvodnje potrošnih dobara, ili putem proizvodnje dobara za proizvodnju kroz rast kapitala i/ili tehnološkog progresa. Međunarodne investicije i indirektno imaju pozitivan uticaj na privredni rast usled prenošenja znanja – efikasni sistemi upravljanja ili proizvodni know-how (znati kako), ili usled uticaja na domaće firme da usvoje novu tehnologiju. Priliv stranih investicija stimuliše više rast domaće potrošnje, nego rast konkurentnosti izvoza u svim zemljama regiona Zapadnog Balkana. Može se reći da region ima ozbiljne probleme u izvoznoj konkurentnosti. Mali uticaj međunarodnih investicija na izvoznu industrijsku konkurentnost, može se objasniti sektorskom strukturom medjunarodnih investicija. Investicije u industrijski sektor su bile značajno manje, nego deo koji je išao u sektor usluga. Proces privatizacije je bio glavni motor priliva stranih investicija u Zapadni Balkan, a ovaj priliv je dominantno orjentisan ka sektoru usluga, kao što su: bankarstvo, telekomunikacije, trgovina, energija i delimično u nekrentine.

Kao zaključak se moze izvesti sledeće:

- Neto priliv međunarodnih investicija na globalnom nivou imao tendenciju rasta do početka svetske ekonomske krize, kada su međunarodne investicije, naročito 2009. godine beleže veliki pad. Od 2010.-2019.godine neto priliv od međunarodnih investicija na globalnom nivou ima tendenciju rasta.

- Zapadna Europa je vodeći izvor region za direktna strana ulaganja u 2019.godini (34,94 % svih FDI u 2013. godini).

- Top pet sektora po kapitalnim ulaganjima u 2019.godini, što čini 47,26% od međunarodnih investicija na globalnom nivou su: sektor proizvodnje uglja, nafte i prirodnog gasa; sektor komunikacija; sektor poslovnih usluga; sektor obnovljivih izvora energije i sektor nekretnina.