UVOD

Finansiranje zaštite životne sredine predstavlja jedno od najvažnih pitanja svake savremene države. Finansijska institucija kao što je budžet predstavlja veliki oslonac zadovoljenja potreba za novcem u vezi sa tim.

S obzirom da se zaštita životne sredine finansira pored nekoliko izvora finansiranja , kao što su finansiranje iz sektora privrede, prihoda od naknada i izvora meĊunarodnih donacija, u najvećoj meri iz budžeta Republike Srbije, u radu ćemo obraditi upravo finansiranje zaštite životne sredine iz budžeta Republike Srbije.

Važnu ulogu u zaštiti životne sredine ima Agencija za zaštitu životne sredine koja svojim statistiĉkim podacima u velikoj meri utiĉe na odgovorno ponašanje pravnih i fiziĉkih lica kao velikih zagaĊivaĉa životne sredine. To za posledicu ima domaćinski odnos prema zaštiti životne sredine što se pozitivno odražava na društvo u celini. Zbog toga je neophodna pozitivna korelacija izmeĊu izdvajanja finansijske institucije kao što je budžet i sektora privrede koji uzajamnim delovanjem mogu u velikoj meri da doprinesu zaštiti životne sredine. TakoĊe, neophodno je da se glavni teret finansiranja zaštite životne sredine premesti sa budžeta Republike na zagaĊivaĉe i namenske fondove za zaštitu životne sredine.

S obzirom da Republika Srbija ima projektovan cilj u vezi sa prikljuĉenjem Evropskoj Uniji (EU) neophodno je usaglašavanje, kako naĉina finansiranja tako i modela zaštite životne sredine uopšte. Zbog te ĉinjenice, ne možemo a da ne dotaknemo budžet zamalja EU kao i udeo u njihovom BDP (domaći bruto proizvod) za finansiranje zaštite životne sredine.

1.  METODE

U radu koristimo metodu korelacije kako bi utvrdili odnos stanja i strukture rashoda finansiranja iz budžeta i pojedinaĉnih ĉinilaca zaštite živitne sredine u Republici Srbiji. U cilju sagledavanja ekonomskih ĉinilaca i naĉina finansiranja budžetskog dela zaštite životne sredine sa jedne strane i elemenata zagaĊivanja zaštite životne sredine koristićemo razliĉite analitiĉke pokazatelje. Jedna od osnovnih varijabli je BDP i budžet Republike Srbije biće polazna veliĉina razmatrana u ovom istraživanju. Pored toga koristiće se i odnosi izmeĊu budžetskih aproprijacija koje predstavljaju udele na rashodnoj strani budžeta (Štiglic, 2008) opredeljene za namene finansiranja izdataka zaštite životne sredine što je ujedno pokazatelj udela rashoda u ukupnoj državnoj potrošnji kao sastavnom delu GDP-a.

Kao mera stanja zaštite životne sredine koriste se pokazatelji koliĉine otpadnih voda iz industrije u hiljadama kubika, koliĉina preĉišćene otpadne vode u hiljadama kubika i godišnjoj koliĉini otpada u Srbiji (Radiĉić i Raiĉević, 2111).

U radu koriste se podacima Narodne banke Republike Srbije, Agencije za zaštitu životne sredine, Zavoda za statistiku Republike Srbije, period od 2010. do 2014. godine.

Za potrebe istraživanja koristili smo model GDP=C+G+I+X-M, rashodnog metoda utvrĊivanja BDP u kome C oznaĉava liĉnu potrošnju, G javnu potrošnju, I investicije, X izvoz, a M uvoz(Burda i Viploš, 2012).

U toku istraživanja primenili smo model korelacije Pirsonovog koeficijenta rxy=Cxy/SDx ∙ SDy, gde Cxy oznaĉava kovarijansu, a SDx ∙ SDy, proizvod standardnih devijacija h i y.(Burda i Viploš, 2012)

Kako bi izvršili procenu vrednosti u narednom periodu zavisno od ekonomskih kretanja koristili smo metodu vremenskog linearnog trenda ŷ = b0 + b1x, gde ŷ predstavlja linearnu funkciju, b0 (prosek) i b1 (srednji apsolutni porast) predstavljaju ocene parametara, a x predstavlja podatke vremena.(Mladenović i Nojković, 2015) Za izraĉunavanje ocene parametara trenda koristi se metod najmanjeg kvadrata.

2.  REZULTATI

U istraživanju polazeći od podataka koje smo prikupili i metoda koje primenjujemo izvršili smo statistiĉku pripremu podataka radi mogućnosti njihove obrade.

Tabela 1. Finansijski pokazatelji u Republici Srbiji u milionima dinara

Izvor:http://www.nbs.rs/export/sites/default/internet/latinica/80/realni_sektor/SBRS01.xls, http://www.mfin.gov.rs/pages/issue.php?sf=6&id=1578

Izvršili smo analizu budžeta Republike Srbije (h) i izdvajanja iz budžet Republike Srije za zaštitu životne sredine (u). Primenom PEARSON-OV metode korelacije ustanovili smo da vrednost korelacije iznosi ,rxy=0.86 što spada u jako pozitivnu korelaciju.

Ukoliko iz predhodne tabele kao pojavu (h) uzmemo izdvajanja iz budžeta Republike Srbije za projektovane godine (2010-2014), a kao pojavu (u) subvencije iz budžeta RS za zaštitu životne sredine, primenom PEARSON-OV metode korelacije ustanovili smo da je vrednost koeficijenta korelacije iznosi rxy=0.88 što spada u jako pozitivnu korelaciju.

Primenom PEARSON-OVE metode korelacije ustanovili smo da je vrednost koeficijenta korelacije, analizom (h) izdvajanja iz budžeta Republike Srbije za zaštitu životne sredine i (u) koliĉine otpadnih voda iz industrije, rxy=0,38 što znaĉi da je koeficijent korelacije u slabo pozitivnoj korelaciji.

Grafikon 1. Izdaci za finansiranje zaštite životne sredine

 
Izraĉunavanjem vremenskog linarnog trenda došli smo do modela linearnog trenda ŷ = 4,328.08+2,226.49x, gde je prosek u posmatranom periodu kapitalnih rashoda 4,328.08 miliona dinara, a srednji apsolutni rast u predstavljenom periodu 2,226.49 miliona dinara. Izraĉunavanjem vrednosti trenda za 2020. godinu došli smo do rezultata od 22,139.99 miliona dinara.

3.  DISKUSIJA

Analizirajući dobijene rezultate može se zakljuĉiti da budžet Republike Srbije i izdvajanja iz budžeta Republike Srbije za zaštitu životne sredine, povezani u jako pozitivnoj korelaciji, što znaĉi da u ovom sluĉaju rastom budžeta Republike Srbije, raste i izdvajanje iz budžeta za zaštitu životne sredine.

Povezanost ove dva predmeta uporeĊivanja, na prvi pogled, deluje pozitivno i optimistiĉno za zaštitu životne sredine, jer izdvajanja Republike iz budžeta za zaštitu životne sredine prati i rast budžeta Republike. Ali dugoroĉno na finasiranje zaštite životne sredine se ne sme gledati kao na trošak države već kao na investiciju u budućnost. Ta investicija bi mogla da se ogleda u izgradnji projakata kao što su izgradnja parkova prirode, banja i sportskih terena. Ovakvim ulaganjem u finansiranje zaštitu životne sredine u velikoj meri bi moglo da rastereti državni budžet , a formiranjem fondova zaštite životne sredine finansiranje zaštite životne sredine bi bilo u velikoj meri nezavisno.

Još jedan važan nedostatak finansiranja zaštite životne sredine iz budžeta Republike Srbije je u tome što ona zavisi od ekonomske snage budžeta i ekonomske moći budžetskih korisnika. To znaĉi da stanje i stepen zagaĊenosti životne sredine, koja utiĉe na zdravstveno stanje stanovništva, a kojoj je glavni izvor finasiranja budžet, zavisi iskljuĉivo od ekonomske snege jedne države. Formiranjem fondova za zaštitu životne sredine i pomenutim naĉinom finansiranja u vidu investicija u zaštitu životne sredine, imali bismo finansiranje zaštite životne sredine sa znatno manjim oslanjanjem na budžet Republike, koji bi bio u velikoj meri nezavisan od trenutnog ekonomskog stanja države.

Kao što je pomenuto najveći deo sredstava za zaštitu životne sredine dolazi iz budžeta Republike s toga je neophodno inspirisati zagaĊivaĉe da preuzmu glavni teret finasiranja zaštite životne sredine. Zato je potrebna pojaĉana budnost i ozbiljniji rad državnih nadzornih institucija u vidu pojaĉanih inspekcija i kontrola poštovanja zakona o zaštiti životne sredine.

Još jedan važan faktor u zaštiti životne sredine je porast suvencija iz budžeta Republike Srbije a naroĉito subvencija za ponovnu upotrebu i korišćenje otpada kao sekundarne sirovine. Analiza nam govori da su i ova dva predmeta uporeĊivanja, izdvajanja iz budžeta Republike Srbije i subvencije iz budžeta Republike Srbije za zaštitu životne sredine, povezani u srednje pozitivnoj korelaciji, što znaĉi da je porastom izdvajanja iz budžeta Republike Srbije rasle i subvencije iz budžeta. Savremeno ureĊene države u procesu zaštite životne sredine veliku pažnju daju na reciklaži sekundarnih sirovina i vraćanje u ponovnu upotrebu u istom ili drugom obliku. Zbog toga na otpad treba gledati kao na sekundarnu sirovinu iz koje se reciklažom proizvode odreĊeni proizvodi neophodni duštvu. Reciklažom sekundarnih sirovina, pored osnovnog znaĉaja zaštitita i oĉuvanje životne sredine, dobijamo znatno jeftiniju proizvodnju odreĊenih proizvoda jer sirovina već postiji i nije potrebno izdvajanje za nabavku, a iz tabele se vidi jedna pozitivna i optimistiĉna slika u vidu subvencionisanih ulaganja u ponovnu upotrebu i ikorišćenje otpada kao sekundarne sirovine.

Izdvajanja iz budžeta Republike Srbije za zaštitu životne sredine i koliĉine otpadnih voda iz

industirije, su u slabo pozitivnoj korelaciji, što znaĉi da rastom izdvajanja iz budžeta Republike Srbije, koliĉina otpadnih voda iz industrije neznatno opada. To nam govori da je rast industrijske proizvodnje u Srbiji stagnirao ili opadao. Na osnovu ovih pokazatelja za oĉekivati je da bi procenat preĉišćene vode iz industrije rastao zbog manje koliĉine otpadnih voda. Iz tabele se vidi da nije tako i da je procenat preĉišćene vode iz industrije opadao.