UVOD

Revizorskim službama rukovode vrhovni državni revizori. Rad pratećih službi Institucije usklaĊuje sekretar Institucije. Delokrug i naĉin obavljanja poslova službi Institucije, unutrašnja organizacija i sistematizacija radnih mesta bliže su ureĊeni aktom Institucije – Pravilnikom o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta, koji na predlog predsednika Institucije donosi Savet.

Etiĉki kodeks državnih revizora i drugih zaposlenih u Državnoj revizorskoj instituciji bliže ureĊuje etiĉka naĉela, opšteprihvaćena pravila ponašanja i profesionalne standarde kojih su dužni da se pridržavaju funkcioneri, državni revizori i drugi zaposleni u Državnoj revizorskoj instituciji. Pravila ovog kodeksa dužni su da se pridržavaju i spoljni struĉnjaci angažovani u Državnoj revizorskoj instituciji u vršenju poslova iz njene nadležnosti. Državni revizori i drugi zaposleni dužni su da poštuju primenjuju Zakon o Državnoj revizorskoj instituciji, standarde revizije INTOSAI (MeĊunarodna organizacija vrhovnih revizorskih institucija), INTOSAI Etiĉki kodeks i ovaj kodeks.

1.  ISTORIJAT DRI

Državna revizorska institucija, najviši organ revizije javnih sredstava u Republici Srbiji, osnovana je Zakonom o Državnoj revizorskoj instituciji 2005. godine. Naredne, 2006. godine, Državna revizorska institucija je prepoznata kao ustavna kategorija. U delu Ustava Republike Srbije koji se odnosi na ekonomsko ureĊenje i javne finansije, navedeno je da „izvršavanje svih budžeta kontroliše Državna revizorska institucija“(ĉlan 92), kao i „Državna revizorska institucija je najviši državni organ revizije javnih sredstava u Republici Srbiji, samostalna je i podleže nadzoru Narodnoj skupštini, kojoj i odgovara“ (ĉlan 96).

Na petoj sednici Odbora za finansije Narodne skupštine, koja je održana 6. septembra 2007. godine, ĉlanovi Odbora su glasanjem utvrdili listu kandidata Saveta Državne revizorske institucije koju su predložili Narodnoj skupštini na usvajanje. Za predsednika Saveta, predložen je Radoslava Sretenovića, za potpredsednika Ljubica Nedeljković, a za ĉlanove Saveta predloženi su Zoran Tamaš, Ljiljana Dmitorvić-Šaponja i Natalija Ćatović. Na sednici Narodne skupštine koja je održana 24. septembra 2007. godine, Narodna skupština izabrala je predsednika, potpredsednika i ĉlanove Saveta Državne revizorske institucije, najvišeg organa Institucije.Za predsednika Saveta izabran je Radoslav Sretenović, za potpredsednika Ljubica Nedeljković, za ĉlanove Zoran Tamaš, Ljiljana Dmitrović Šaponja i Natalija Ćatović. Izbor ĉlanova Saveta oznaĉava i poĉetak rada Institucije.

Godinu dana nakon izbora, Ljiljana Dmitrović Šaponja je podnela ostavku na mesto ĉlana Saveta. Na 16. sednici Odbora za finansije, koja je održana 21. januara 2009. godine, ĉlanovi Odbora su usvojili većinom glasova predlog odluke o izboru Danke Aksentijević za ĉlana Saveta Državne revizorske institucije. Narodna skupština, na sednici koja je održana 18. marta 2009. godine, je donela odluku i za ĉlana Saveta izabrala Danku Aksentijević.

 Ubrzo nakon osnivanja, u novembru 2008. godine, Državna revizorska institucija postala je punopravna ĉlanica MeĊunarodne organizacije vrhovnih revizorskih institucija (INTOSAI). Deo Evropske organizacije vrhovnih revizorskih institucija (EUROSAI) Državna revizorska institucija je postala punopravnim ĉlanstvom 23. juna 2009. godine.

Radi obavljanja poslova iz nadležnosti Institucije, odnosno bližeg ureĊenja postupka revizije, Narodna skupština je usvojila 2009. godine Poslovnik o Državnoj revizorskoj instituciji 2009. godine. Ipak, meĊu najvažnijim datumima od osnivanja Institucije svakako je 27. novembar 2009. godine. Toga dana je Državna revizorska Institucija predala Narodnoj skupštini prvi izveštaj o reviziji finansijskih izveštaja i pravilnosti poslovanja. Izveštaj se odnosio na završni raĉun budžeta Republike Srbije za 2008. godinu. Naredne, 2010. godine, Državna revizorska institucija je postala ĉlanica Mreže vrhovnih revizorskih institucija država kandidata i potencijalnih kandidata za ĉlanstvo u Evropsku uniju. Prvi Strateški plan Državne revizorske institucije za period 2011-2015. godine donet je 2011. godine.

Na petoj sednici Odbora za finansije, republiĉki budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, koja je održana 17. septembra 2012. godine, ĉlanovi Odbora su razmotrili kandidature i utvrdili listu kandidata za predsednika, potpredsednika i ĉlanove Saveta Državne revizorske institucije. Kandidat za predsednika Saveta bio je Radoslav Sretenović, za potpredsednika Bojana Mitrović, a za ĉlanove Saveta Natalija Ćatović, Gordana Tišma i Miroslav Mitrović. Novi saziv Saveta Državne revizorske institucije, izabran je 25. septembra 2012. godine. Za predsednika Saveta, po drugi put na tu funkciju, Narodna skupština izabrala je Radoslava Sretenovića, za potpredsednika Bojanu Mitrović, za ĉlanove Nataliju Ćatović, Gordanu Tišmu i Miroslava Mitrovića.

Posebno mesto u razvoju Državne revizorske institucije svakako zauzima i objavljivanje prvog izveštaja o reviziji svrsishodnosti poslovanja. Izveštaj o reviziji pod nazivom „Upravljanje službenim vozilima direktnih korisnika budžeta Republike Srbije“ predstavljen je javnosti 27. juna 2014. godine. Institucija se suoĉava sa brojnim problemima koji otežavaju njen rad i funkcionisanje. Jedan od njih odnosi se na poslovni prostor. Institucija i dalje ne raspolaže adekvatnim, jedinstvenim prostorom za rad. Zbog toga Institucija ne može da realizuje svoj kadrovski plan, odnosno zbog nedovoljnih prostornih kapaciteta dinamika prijema novih kadrova ne odgovara potrebama Institucije.

2.  ULOGA, VIZIJA I MISIJA DRI

Državna revizorska institucija, kao najviši organ revizije javnih sredstava, u okviru svoje nadležnosti, obavlja sledeće poslove:

·         planira i obavlja reviziju, u skladu sa Zakonom o Državnoj revizorskoj instituciji;

·         donosi podzakonske i druge akte radi sprovoĊenja Zakona o Državnoj revizorskoj instituciji;

·         podnosi izveštaje Narodnoj skupštini Republike Srbije i skupštinama lokalnih vlasti;

·         zauzima stavove i daje mišljenja kao i druge oblike javnih saopštenja u vezi sa primenom i sprovoĊenjem pojedinih odredaba Zakona o Državnoj revizorskoj instituciji;

·         po potrebi i u skladu sa svojim mogućnostima, pruža struĉnu pomoć Skupštini, Vladi Republike Srbije (u daljem tekstu: Vlada) i drugim državnim organima o pojedinim znaĉajnim merama i važnim projektima, na naĉin kojim se ne umanjuje nezavisnost Institucije;

·         može da daje savete korisnicima javnih sredstava;

·         može davati primedbe na radne nacrte predloga zakonskih tekstova i drugih propisa i može davati mišljenja o pitanjima iz oblasti javnih finansija;

·         može da daje preporuke za izmene važećih zakona na osnovu informacija do kojih je došla u postupku obavljanja revizije, a odnose se na to da proizvode ili mogu proizvesti negativne posledice ili dovode do neplaniranih rezultata;

·         usvaja i objavljuje standarde revizije u vezi sa javnim sredstvima koji se odnose na izvršavanje revizijske nadležnosti Institucije, na priruĉnike za reviziju i na drugu struĉnu literaturu od znaĉaja za unapreĊenje revizorske struke;

·         utvrđuje program obrazovanja i ispitni program za sticanje zvanja državni revizor i ovlašćeni državni revizor, organizuje polaganje ispita za sticanje revizorskih zvanja državni revizor i ovlašćeni državni revizor i vodi Registar lica koja su stekla ova zvanja;

·         utvrđuje kriterijume i vrši nostrifikaciju struĉnih zvanja iz nadležnosti Institucije steĉenih u inostranstvu;

·         sarađuje sa međunarodnim revizorskim i raĉunovodstvenim organizacijama u oblastima koje se odnose na raĉunovodstvo i reviziju u okviru javnog sektora;

·         obavlja druge poslove utvrĊene Zakonom o Državnoj revizorskoj instituci.

Državna revizorska institucija je prepoznatljiva, pouzdana, nezavisna institucija koja ima za cilj da doprinosi parlamentarnoj kontroli i dobrom upravljanju u javnom sektoru.

Svrha vizije je da obezbedi pravac delovanja Državne revizorske institucije. U viziji Državne revizorske institucije je odražen konsenzus postignut nakon konsultacija sa internim i eksternim stejkholderima. Na taj naĉin, vizija daje svrhu i smisao zajedniĉkih nastojanja Državne revizorske institucije i eksternih stejkholdera u promovisanju dobrog upravljanja.

Državna revizorska institucija je najviši, nezavisan, državni organ revizije javnih sredstava u Republici Srbiji, koji pruža profesionalno uveravanje Narodnoj skupštini i graĊanima Republike Srbije da se javna sredstva koriste efektivno, efikasno i ekonomiĉno.

Misija kratko i jasno predstavlja razloge našeg postojanja, funkcije koje bi trebalo da ispunimo, našu primarnu ulogu i metode pomoću kojih nameravamo da je ostvarimo.

3.  PREDMET I SUBJEKTI REVIZIJE DRI

Zakonom utvrĊen je predmet revizije. Shodno Zakonu sva javna sredstva u Republici, odnosno sva primanja i izdaci u skladu sa propisima o budžetskom sistemu, svi finansijski izveštaji, finansijske transakcije, obraĉuni, analize i druge evidencije i informacije subjekata revizije, pravilnost poslovanja subjekata revizije u skladu sa zakonom, svrsishodnost raspolaganja javnim sredstvima, sistem finansijskog upravljanja i kontrole budžetskog sistema, sistem internih kontrola, interne revizije, predstavljaju predmet revizije.

Predmet revizije su akta i radnje subjekta revizije koje proizvode ili mogu da proizvedu finansijske efekte na primanja i izdatke korisnika javnih sredstava, imovina države, zaduživanja i davanja garancija, kao i svrsishodna upotreba sredstava kojima raspolažu subjekti revizije, ali i pravilnost rada organa rukovoĊenja, upravljanja i drugih odgovornih lica nadležnih za planiranje, izvoĊenje i nadzor poslovanja korisnika javnih sredstava.

Subjekti revizije su svi korisnici javnih sredstava, odnosnodirektni i indirektni korisnici budžetskih sredstava, organizacije obaveznog socijalnog osiguranja (Fond za penzijsko i invalidsko osiguranje, Republiĉki fond za zdravstveno osiguranje, Nacionalna služba za zapošljavanje), budžetski fondovi osnovani posebnim zakonom ili podzakonskim aktom, radi ostvarivanja cilja koji je predviĊen posebnim republiĉkim, odnosno lokalnim propisom ili meĊunarodnim sporazumima, tako da su subjekti revizije, praktiĉno, svi oni korisnici koji ĉine budžetski sistem Republike.

Subjekti Državne revizije:

·         Direktni i indirektni korisnici budžetskih sredstava Republike, teritorijalnih autonomija i lokalnih vlasti;

·         Organizacije obaveznog socijalnog osiguranja;

·         Budžetski fondovi osnovani posebnim zakonom ili podzakonskim aktom;

·         Narodna banka Srbije u delu koji se odnosi na korišćenje javnih sredstava i na poslovanje sa državnim budžetom;

·         Javna preduzeća, privredna društva i druga pravna lica koje je osnovao direktni odnosno indirektni korisnik javnih sredstava;

·         Pravna lica kod kojih direktni odnosno indirektni korisnici imaju uĉešće u kapitalu odnosno u upravljanju;

·         Pravna lica koja su osnovala pravna lica u kojim država ima uĉešće u kapitalu odnosno u upravljanju;

·         Pravna i fiziĉka lica koja primaju od Republike, teritorijalnih autonomija i lokalnih vlasti dotacije i druga bespovratna davanja ili garancije;

·         Subjekti koji se bave prihvatanjem, ĉuvanjem, izdavanjem i korišćenjem javnih rezervi;

·         Politiĉke stranke, u skladu sa zakonom kojim se ureĊuje finansiranje politiĉkih stranaka;

·         Korisnici sredstava EU, donacija i pomoći meĊunarodnih organizacija, stranih vlada i nevladinih organizacija;

·         Ugovorna strana u vezi sa izvršenjem meĊunarodnih ugovora, sporazuma, konvencija i ostalih meĊunarodnih akata i

·         Drugi subjekti koji koriste sredstva i imovinu pod kontrolom i na raspolaganju Republike, teritorijalnih autonomija, lokalnih vlasti ili organizacija obaveznog socijalnog osiguranja.

Narodna banka Srbije je subjekt revizije, za koji je Državna revizorska institucija u obavezi da svake godine dostavi izveštaj o pravilnosti poslovanja Narodne banke Srbije u delu koji se odnosi na korišćenje javnih sredstava. Shodno odredbama zakona kojim se ureĊuje budžetski sistem, devizna sredstva korisnika budžetskih sredstava Republike, sredstava organizacije obaveznog socijalnog osiguranja i sredstava budžeta lokalne vlasti mogu se držati samo kod Narodne banke Srbije, tako da je poslovanje ovog subjekta od posebnog znaĉaja.

Javna preduzeća, privredna društva i druga pravna lica koje je osnovao direktni, odnosno indirektni korisnik javnih sredstava, pravna lica kod kojih direktni, odnosno indirektni korisnici imaju uĉešće u kapitalu, odnosno u upravljanju i pravna lica koja su osnovala pravna lica u kojima država ima uĉešće u kapitalu, odnosno u upravljanju, su takoĊe subjekti revizije.

Revizijom mogu biti obuhvaćena bespovratna davanja ili garancije, subjekti koji se bave prihvatanjem, ĉuvanjem, izdavanjem i korišćenjem javnih rezervi, politiĉke stranke, korisnici sredstava Evropske unije, donacija i pomoći meĊunarodnih organizacija, stranih vlada i nevladinih organizacija i drugi subjekti koji koriste sredstva i imovinu pod kontrolom i na raspolaganju Republike, teritorijalne autonomije, lokalnih vlasti i organizacija obaveznog socijalnog osiguranja.

Od 2015. godine Institucija sprovodi reviziju i odgovarajućeg broja parlamentarnih politiĉkih stranaka na republiĉkom nivou, u skladu sa Zakonom o finansiranju politiĉkih aktivnosti. Revizija se vrši i kod ostalih pravnih lica koja posluju sa subjektima revizije samo u pogledu njihovog poslovanja sa subjektima revizije. Postoji obaveza da Državna revizorska institucija svojim aktom bliže utvrdi naĉin vršenja revizije kod ovih pravnih lica.

4.  EKSTERNA REVIZIJA

Pod eksternom revizijom se podrazumeva postupak ispitivanja i ocene finansijskih izveštaja, na osnovu kojih se daje struĉno mišljenje o realnosti i objektivnosti stanja imovine, kapitala, obaveza i rezultata poslovanja (Todorović i dr., 2015).

Konkretno, revizija finansijskih izveštaja predstavlja ispitivanje dokumenata, isprava, izveštaja i drugih informacija, radi prikupljanja dovoljnog, adekvatnog i pouzdanog dokaza za izražavanje mišljenja da li finansijski izveštaji subjekta revizije istinito i objektivno prikazuju njegovo finansijsko stanje, rezultate poslovanja i novĉane tokove, u skladu sa prihvaćenim raĉunovodstvenim naĉelima i standardima.

Revidiranje poslovanja prema Zakonu o Državnoj revizorskoj instituciji znaĉi pribavljanje dovoljnog, adekvatnog i pouzdanog dokaza za izražavanje mišljenja o pravilnosti i svrsishodnosti poslovanja korisnika javnih sredstava. Revizija pravilnosti poslovanja znaĉi ispitivanje finansijskih transakcija i odluka u vezi sa primanjima i izdacima, radi utvrĊivanja da li su odnosne transakcije izvršene u skladu sa zakonom, drugim propisima, datim ovlašćenjima, i za planirane svrhe.

Revizija svrsishodnosti poslovanja znaĉi ispitivanje trošenja sredstava iz budžeta i drugih javnih sredstava, radi sticanja dovoljnog, adekvatnog i pouzdanog dokaza za izveštavanje da li su sredstva od strane subjekta revizije upotrebljena u skladu sa naĉelima ekonomije, efikasnosti i efektivnosti kao i u skladu sa planiranim ciljevima (Andrić i dr, 2004).

Za razliku od eksterne dalje, interna revizija je nezavisna funkcija ustanovljena unutar organizacije koja ispituje i procenjuje njene aktivnosti. Svrha interne revizije je pomoć ĉlanovima organizacije, a posebno pomoć upravi u delotvornom ispunjavanju njihovih obaveza i odgovornosti, snabdevajući je analizama, procenama, preporukama, savetima i informacijama koje se odnose na aktivnosti organizacije. Delokrug rada interne revizije je važan i sa stanovišta revizije finansijskih izveštaja. Tu ĉinjenicu potvrĊuje postojanje MeĊunarodnog standarda revizije 610 - „Korišćenje rezultata rada interne revizije". Delokrug rada interne revizye je prvenstveno namenjen rukovodstvu preduzeća. Eksterni revizori finansijskih izveštaja mogu se koristiti radom interne revizije ako procene da im je ona od koristi.

Revizor u postupku planiranja revizije treba da proceni aktivnost interne revizije kako bi mogao efikasno pristupiti obavljanju revizije. Izvesne delove rada interne revizije revizor može koristiti u svom izveštaju.

Za kvalitet revizije od presudnog znaĉaja je njena nezavisnost, koja mora biti institucionalizovana kroz adekvatnu organizacionu strukturu i propise.

U ovom tekstu je opisan postupak koji Državna revizorska institucija (Institucija) Srbije primenjuje prilikom izvoĊenja revizije. Tekst predstavlja rezime postupka detaljno opisanog u ĉlanovima 35. do 42. Zakona o Državnoj revizorskoj instituciji (Zakon) i ĉlanovima 10. do 42. Poslovnika Državne revizorske institucije (Poslovnik).

Institucija obavlja reviziju na osnovu godišnjeg programa revizije, koji je dužna da usvoji pre kraja godine za narednu kalendarsku godinu.

Godišnji program revizije donosi Savet Institucije na osnovu utvrĊenih kriterijuma za izbor subjekta revizije.

U okviru koji postavlja zakon, Institucija samostalno odluĉuje o subjektima revizije, predmetu, obimu i vrsti revizije, vremenu poĉetka i trajanja revizije, ako Zakonom nije drukĉije odreĊeno.

Program revizije obavezno svake godine obuhvata:

1) budžet Republike Srbije;

2) organizacije obaveznog socijalnog osiguranja; 3)odgovarajući broj jedinica lokalne samouprave;

4) poslovanje Narodne banke Srbije koje se odnosi na korišćenje javnih sredstava;

5) odgovarajući broj javnih preduzeća, privrednih društava i drugih pravnih lica koje je osnovao direktni odnosno indirektni korisnik javnih sredstava i kod kojih ima uĉešće u kapitalu odnosno upravljanju.

Tokom kalendarske godine, Institucija može da izmeni i dopuni program revizije. Radi izvršenja programa revizije, Institucija može da angažuje revizore državnih revizorskihinstitucija drugih zemalja, kao i komercijalna preduzeća za reviziju.

Za  izvršenje  svog  programa  revizije,  Institucija  može  da  koristi  izveštaje  o izvršenoj reviziji koje su izdala komercijalna preduzeća za reviziju, odnosno na osnovu tih izveštaja da planira dodatne postupke kod subjekata revizije, s tim što je Institucija odgovorna za konstatacije revizije i kada koristi navedene izveštaje.

Pre poĉetka revizije nadležni vrhovni državni revizor može podneti subjektu revizije zahtev za podnošenje podataka, koji su mu potrebni u planiranju i izvoĊenju revizije.

To je, u principu, spisak knjigovodstvene i/ili druge dokumentacije koju poseduje subjekt, koja je potrebna revizoru. Ovaj zahtev je pojaĉan upozorenjem da će u sluĉaju njegovog neispunjenja biti podneta prijava za prekršaj.

Postupak revizije poĉinje zakljuĉkom o sprovoĊenju revizije, koji donosi generalni državni revizor na osnovu programa revizije, koji je doneo Savet Institucije. Ovo je priliĉno formalan dokument u kome se navodi ko će biti revidiran, šta će se revidirati, ciljevi revizije i koji će se period obuhvatiti revizijom. U toku samog postupka revizije ovaj zakljuĉak može biti dopunjen (proširen obim revizije, promenjen period koji će biti obuhvaćen revizijom itd.).

Subjekt revizije može podneti prigovor na ovaj zakljuĉak, a o prigovoru odluĉuje Savet Institucije, koji ga može odbaciti, odbiti ili prihvatiti kao osnovanog. Generalni državni revizor izdaje ovlašćenje licu koje će vršiti reviziju. To lice sprovodi postupak revizije ĉiji cilj je prikupljanje dovoljno odgovarajućih dokaza za formiranje mišljenja o poslovanju subjekta revizije. Ako u toku revizije budu otkrivene radnje ili dokumenta koja ukazuju na mogućnost postojanja kriviĉnog dela ili prekršaja, revizor tu dokumentaciju može zapleniti, ali ne duže od osam dana.

Ako u postupku revizije subjekt revizije ne ispolji odgovarajuću spremnost na saradnju, generalni državni revizor izdaje nalog za podnošenje isprava (koje su mu potrebne, a nisu dostupne), koji sadrži i upozorenje da u sluĉaju njegovog ne izvršenja može biti podneta prijava za prekršaj.

Izveštaj o reviziji sastavlja se u pisanom obliku u formi nacrta, predloga i izveštaja kojim se okonĉava postupak revizije. Izveštaj sadrži elemente predviĊene MeĊunarodnim standardima revizije. Nacrt i predlog izveštaja su poverljivi.

Nacrt izveštaja o reviziji sastavlja se nakon obavljene revizije i uruĉuje subjektu revizije. Subjekt revizije ima pravo da, u roku od 15 dana od dana uruĉenja izveštaja, podnese obrazloženi prigovor. Nadležni vrhovni državni revizor razmatra opravdanost primedbi u roku od 15 dana od dana prijema prigovora. O prigovoru na nacrt izveštaja može se raspravljati i na sastancima (može ih biti više) koji organizuje vrhovni državni revizor i na koji poziva subjekte revizije. Svrha sastanka je otklanjanje nesaglasnosti i eventualno podnošenje novih dokaza.

Sastanak je vrlo formalnog karaktera, otpoĉinje pozivom i vodi se zapisnik o njegovom toku. Više ĉlanova Poslovnika regulišu tok tog sastanka i moguće situacije u toku njegovog održavanja.

Nakon poslednjeg sastanka na kome se raspravljalo o nacrtu izveštaja (može ih biti više), vrhovni državni revizor sastavlja predlog izveštaja o reviziji i uruĉuje ga subjektu revizije (i odgovornom licu, sadašnjem i/ili preĊašnjem) u roku od 30 dana od dana održavanja poslednjeg sastanka na kome se vodila rasprava o nacrtu izveštaja o reviziji.

Predlog izveštaja o reviziji uruĉuje se i ĉlanovima Saveta Institucije. Subjekt revizije može, u roku od 15 dana od dana njegovog prijema, podneti prigovor na predlog izveštaja o reviziji sa navoĊenjem razloga i ĉinjenica za njegovo osporavanje. O ovom prigovoru odluĉuje Savet Institucije, u roku od 30 dana od dana njegovog prijema, a odgovor dostavlja subjektu revizije zajedno sa konaĉnom verzijom izveštaja o reviziji.

Savet može doneti zakljuĉak da se:

·         sporni nalaz izostavi iz izveštaja o reviziji,

·         sporni nalaz ostane sastavni deo izveštaja u neizmenjenom obliku,

·         sporni nalaz ostane sastavni deo izveštaja sa sadržinom koju odredi Savet.

Ako je potrebno, generalni državni revizor može odrediti da se o pojedinim delovima predloga izveštaja pribavi mišljenje spoljnog struĉnjaka.

Izveštaj o reviziji donosi generalni državni revizor. Taj izveštaj ne može da sadrži nalaze revizije koji nisu sadržani u nacrtu, odnosno predlogu izveštaja o reviziji. Pre njegovog izdavanja vrši se pravno tehniĉka redakcija izveštaja.

U toku revizije vodi se raĉuna o tome da li pojedine radnje subjekta revizije imaju obeležja prekršaja ili kriviĉnog dela. U tom sluĉaju generalni državni revizor, bez odlaganja, podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, odnosno kriviĉnu prijavu, nadležnom organu.

Subjekt revizije u ĉijem su poslovanju bile otkrivene nepravilnosti ili nesvrsishodnosti koje nisu otklonjene u toku obavljanja revizije, dužan je da ih otkloni u roku od 30 do 90 dana od dana uruĉenja izveštaja o reviziji i o tome podnese izveštaj Institucije (odazivni izveštaj). U suprotnom podnosi se prijava za prekršaj protiv njega.

Institucija, može, da izvrši kontrolu navoda u odazivnom izveštaju o ĉemu sastavlja poslerevizioni izveštaj. U sluĉaju nezadovoljavajućih nalaza upućuje se zahtev odgovarajućem organu da preduzme mere protiv subjekta revizije (podnošenje prijava, predlog za razrešenje odgovornog lica itd.).

Odazivni izveštaj je javna isprava.